Pogled u svet

Pretvaranje otpada u zlato

Jedna rudarska kompanija u Japanu pronašla je jednostavan i mnogo unosniji način dobijanja plemenitih metala. Umesto da troši mnogo vremena i novca na traganje za rudom, kompanija za topljenje i preradu rude u administrativnom području Akita, sada topi mobilne telefone i kompjutere izbačene iz upotrebe kako bi dobila plemenite metale, izveštava tokijski list IHT Asahi Shimbun. Prema predsedniku tog preduzeća „od jedne tone odbačenih mobilnih telefona — bez baterija — može se proizvesti nekoliko stotina grama zlata“. U poređenju sa tradicionalnom metodom vađenja rude, od jedne tone „gradske rude“ može se proizvesti otprilike deset puta više ovog metala nego što se može dobiti iz rude. Osim toga, nisu potrebne dodatne investicije da bi se prešlo na novu opremu za preradu, pošto se postupak dobijanja zlata iz mobilnih telefona ne razlikuje puno od dobijanja metala iz rude.

 Lame na straži

Za čuvanje svojih ovaca, severnoamerički rančeri koriste lame. Prema kanadskim novinama The Globe and Mail, lame se „veoma poistovećuju sa drugim životinjama s kojima provode vreme“. One agresivno štite svoje stado tako što dižu uzbunu, sakupljaju ovce, teraju nezvane goste i nogama udaraju grabljivce. Neki farmeri radije kupuju lame nego pse čuvare jer su relativno jeftinije. Pored toga, kažu te novine, „pošto lame pasu i spavaju sa ovcama, nema dodatnih troškova oko brige o njima — a mogu živeti i nekoliko godina duže od popularnih vrsta pasa čuvara.“ Jedan kanadski uzgajivač ovaca koji koristi lame za čuvanje, ovako je opisao njihove prednosti: „One te ništa ne koštaju“ i „ne laju“.

Prirodno sredstvo za rashlađivanje

Jedan istraživački tim u Nemačkoj otkrio je prirodnu supstancu koja ima 35 puta jaču moć rashlađivanja od mentola, ali nema ukus mente. Tu supstancu, koja se nalazi u prirodnom obliku u pivu i viskiju, otkrio je Nemački istraživački centar za prehrambenu hemiju u Garhingu (Minhen). Časopis New Scientist citira Tomasa Hofmana, direktora istraživačkog tima, koji je rekao: „To bi moglo dati jako hladan, osvežavajući ukus raznovrsnim proizvodima uključujući i pivo, flaširanu vodu, limunadu, čokoladu i konditorske proizvode.“ I pošto ta supstanca u 250 puta manjoj koncentraciji od mente stvara osećaj hladnoće na koži, to bi moglo poboljšati kvalitet kozmetičkih preparata ili losiona za lice.

Đubrivo i superklice

„Polja širom Evrope su zagađena opasnom koncentracijom antibiotika koji se daju životinjama na poljoprivrednim dobrima“, izveštava časopis New Scientist. Svake godine se na poljoprivrednim dobrima u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama daje životinjama više od 10 000 tona antibiotika kako bi se pospešio njihov rast i sprečile bolesti. „Ali nedavnim istraživanjima otkrivena je direktna veza između učestalije upotrebe ovih lekova koji se daju životinjama i pojave mikroorganizama otpornih na antibiotike koji kod ljudi dovode do infekcija“, kaže časopis. „Ovi lekovi koji se nalaze u stajskom đubrivu raspršuju se po poljima i mogu dospeti u našu hranu i vodu... [i] zagađuju poljoprivredne kulture, koje se zatim koriste u ishrani“, kaže New Scientist.

Bake i deke za „usvajanje“

Neke porodice u Španiji su se angažovale da „usvoje“ 66 starijih ljudi koji nemaju rođake, izveštavaju španske novine El PPaís. „Svrha ovog programa... jeste da se onima koji ne mogu više da žive sami ponudi nešto drugo osim odlaska u starački dom“, kažu te novine. Među podnosiocima molbi koji žele da se brinu o starijim osobama jeste i jedan bračni par u svojim pedesetim godinama koji želi da živi sa starijom osobom. Druge porodice s malom decom kažu da bi volele da kod kuće imaju baku ili deku. Iako takve porodice za to primaju novčanu pomoć, „ono što ih zapravo motiviše nije novac“, objašnjava generalni direktor tog programa, Marisa Munjoz Kabaljero. „Ako bi motivacija bio novac, brzo bi se umorili, jer je briga o starijima veoma težak zadatak.“

Nasilje u porodicama u Evropi

„Svaka peta Evropljanka u određenom trenutku svog života pretrpi nasilje od svog partnera“, izjavila je Ana Dijamantopulu, evropski komesar koja je odgovorna za zaposlenje i društvene poslove. Na jednoj ministarskoj konferenciji o nasilju nad ženama koja je održana početkom ove godine u Španiji, Dijamantopulu je zapazila: „Širom sveta, postoji veća verovatnoća da će žene između 15. i 44. godine biti osakaćene ili da će umreti usled nasilja od strane muškarca nego da će umreti od raka, malarije, saobraćajnih udesa ili rata.“ U Velikoj Britaniji „svaki treći dan umre po jedna žena usled posledica porodičnog nasilja“, dok „u Irskoj preko polovine žena ubije njihov partner ili muž“. A u Austriji, izveštava francuski dnevni list Le Monde, „polovina svih brakorazvodnih parnica temelji se na žalbama koje su podnele žene zbog rđavog postupanja njihovih muževa.“

Sprečiti davljenje dece

U 26 najbogatijih država sveta, davljenje je drugi najčešći uzrok smrtnosti kod dece do 14 godina, izveštava BMJ (ranije British Medical Journal). Prema tom časopisu, „bebe se najčešće udave u kući (obično u kadi); mala deca u vodi blizu kuće kao što su bazeni ili veštačka jezera; dok starija deca u prirodnim vodama kao što su jezera i reke“. Da bi se sprečile takve nesreće, stručnjaci preporučuju sledeće: Stalno pazite na bebe kada su u kadi ili kada se nalaze u blizini bilo kakve vode; zagradite baštensko jezerce ili bazen za plivanje ogradom koja će deci onemogućiti prilaz; nemojte im dozvoliti da sama plivaju ili da odu daleko; naučite tehnike reanimacije.

Preuranjeni pubertet

„Pubertet počinje sve ranije“, izveštava nemački list Berliner Zeitung. Više nije neuobičajeno da se detinjstvo, barem biološki, završava u periodu između 10 i 12 godina, pa čak i ranije. Svuda u svetu, istraživači su zapazili ovu tendenciju, ali nisu sigurni koji su razlozi. Kao neki od njih, spominju se poboljšana ishrana i sve ređa pojava infektivnih bolesti. Drugi krive otrovne materije koje se nalaze u životnoj sredini, posebno one supstance koje oponašaju dejstvo ženskog hormona estrogena. Šta god da je uzrok, rana polna zrelost može dovesti do rane seksualne aktivnosti. „Često od igranja u pesku do prvog seksualnog iskustva prođe samo nekoliko godina“, kaže taj list.

Gnev vas može ubiti

„Ljudi koji su skloni gnevu podložniji su moždanom udaru“, beleži španski list Diario Médico. Lekari su odavno povezali agresivno ponašanje sa povećanim rizikom od koronarnih oboljenja. Nedavna istraživanja pokazuju da takvo ponašanje takođe povećava rizik od moždanog udara. Istraživanjem sprovedenim nad 14 000 odraslih osoba utvrđeno je da je rizik od moždanog udara bio tri puta veći kod ljudi koji su mlađi od 60 godina. Zašto? Izgleda da gnev može „znatno da poveća“ krvni pritisak, da suzi krvne sudove i izazove zgrušavanje krvi koje „s vremenom može da utiče na cirkulaciju krvi u mozgu“, navodi se u tom izveštaju.