Automobili, nekad i sad
Automobili, nekad i sad
ČOVEK se od najranijih vremena interesovao za prevoz. U početku je, da bi s jednog mesta stigao na drugo, zavisio od životinja. Ali bila su potrebna efikasnija prevozna sredstva. Ključni faktor je bio točak koji je doveo do nastanka kola i kočija koje su vukli konji. Međutim, izumi iz 19. veka su napravili do tada nezamislivu revoluciju na polju prevoznih sredstava.
Bolji motori
U drugoj polovini 19. veka, Nemac po imenu Nikolaus August Oto je konstruisao četvorotaktni benzinski motor koji je na kraju zamenio i parne i električne motore. Karl Benc i Gotlib Dajmler iz Nemačke su bili važni pioniri evropske automobilske industrije. Benc je 1885. napravio jedna kola s tri točka koja je pokretao dvotaktni, jednocilindrični motor koji je dostizao 250 obrtaja u minutu. Dajmler je od 1872. pravio stacionarne benzinske motore. Više od deceniju kasnije, on je zajedno s Vilhelmom Majbahom napravio jedan motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji je razvijao veliku brzinu i koji je imao karburator, što je omogućilo da se benzin koristi kao gorivo.
Ubrzo su Dajmler i Majbah konstruisali motor koji je dostizao 900 obrtaja u minutu. Kasnije su napravili drugi motor koji su ugradili na bicikl i 10. novembra 1885. krenuli u prvu vožnju. Godine 1926, Dajmlerova i Bencova firma su se spojile i prodavale su svoje proizvode pod imenom Mercedes-Benc. a Interesantno je što se ova dva čoveka nikada nisu upoznala.
Godine 1890, dva Francuza — Emil Levasor i Rene Panhard — konstruisali su u svojoj radionici vozilo s četiri točka i motorom koji je bio smešten u centralnom delu šasije. Sledeće godine su motor smestili napred, gde je bio zaštićeniji od prašine i blata s neasfaltiranih puteva.
Da automobil bude pristupačniji
Prvi automobili su bili prilično skupi i samim tim nedostupni većini ljudi. Ali to se promenilo 1908. kada je Henri Ford započeo s proizvodnjom „modela T“ na montažnoj traci, koji je postao poznat kao „plehana Lizi“. Ovaj automobil je doveo do revolucije u auto-industriji. Bio je jeftin, koristan za mnoge namene i jednostavan za održavanje. Mogli su ga priuštiti i ljudi sa skromnim primanjima. b Prema knjizi Great Cars of the 20th Century, „model T“ je „Ameriku — a na kraju i čitav svet — stavio na točkove“.
Sada, gotovo jedan vek kasnije, mnogi na automobil gledaju kao na potrebu, a ne kao na luksuz. U stvari, jedna studija koja je objavljena u londonskim novinama Independent pokazuje da ga ljudi ponekad koriste i da bi prešli razdaljinu koja je manja od jednog kilometra.
Tehnološki napreci su omogućili ne samo postizanje veće brzine nego i veću bezbednost. Doduše, nedavnih godina je u brojnim zemljama došlo do porasta u broju saobraćajnih nesreća s kobnim ishodom. Zbog toga je vozačima bezbednost postala važnija od estetike. Na primer, poboljšanje zonâ udara omogućava da veći deo siline udarca apsorbuju određeni delovi šasije, dok čvršći delovi neposredno oko vozača i putnika formiraju zaštitni kavez. Sistem protiv blokiranja točkova prilikom kočenja omogućava bolju kontrolu nad vozilom na klizavom putu. Sigurnosni pojasevi s tri tačke vezivanja štite grudi i kukove, dok vazdušni jastuci mogu da spreče da prilikom sudara čovek udari glavom u volan ili u komandnu tablu. c
Naravno, ne postoji zamena za dobru vozačku kulturu. „Nema nikakve koristi ako napravimo bezbednije automobile, a ne vozimo kako treba; ni najsavremenija tehnologija koja pruža bezbednost neće nas spasti ako kršimo neke fizičke zakone“, stoji u novinama El Economista iz grada Meksika.
Neki današnji automobili izgledaju kao kuće na točkovima. Mnogi od tih automobila su opremljeni CD-plejerom, televizorom, telefonom i odvojenim komandama za podešavanje zvuka i temperature napred i pozadi. Postoje i automobili sa satelitski navođenim sistemom za globalno pozicioniranje koji omogućava vozaču da pronađe najpogodniji put do odredišta. Neki sistemi pružaju najnovije informacije o problemima na putu. Naravno, imati najnovije uređaje i najnoviji model automobila za neke ljude predstavlja simbol statusa — što je tendencija koju proizvođači i prodavci ne previđaju.
Kao što smo videli, automobil je od svog prvog pojavljivanja, od pre jednog veka, prevalio dug put. Ako se koristi odgovorno i bezbedno, može biti veoma korisno sredstvo za poslovno putovanje ili za putovanje čisto radi užitka.
[Fusnote]
a Emil Jelinek, glavni Dajmlerov investitor, predložio je da se ova nova kola nazovu po njegovoj ćerki Mercedes. On se bojao da se nemačko ime Dajmler neće dobro prodavati u Francuskoj.
b Početna cena „modela T“ bila je 850 dolara, ali se do 1924. potpuno novi „ford“ mogao kupiti za samo 260 dolara. „Model T“ se proizvodio 19 godina i za to vreme je napravljeno više od 15 miliona automobila.
c Vazdušni jastuci mogu biti opasni, posebno po decu i sitnije ljude, ako se koriste kao jedino bezbednosno sredstvo.
[Tabela/Slike na stranama 22-25]
Prikazane godine označavaju period proizvodnje
1885. Bencova motorna kola
Prvi praktični automobil na svetu
1907-25. „rols-rojs silver goust“
Brz, snažan, tih, luksuzan i pouzdan
1908-27. „ford model T“
Začetnik masovne proizvodnje; prodat u više od 15 000 000 primeraka
Pozadina: fordova montažna traka
1930-7. „kadilak V16 7.4-L“
Prvi i najuspešniji automobil na svetu koji je imao motor sa 16 cilindara
1939-danas „folksvagen buba“
Proizvedena je u više od 20 000 000 primeraka. Nova „buba“ (dole levo) pojavila se 1998.
1941-danas „džip“
Možda najprepoznatljivije vozilo na svetu
1948-65. „porše 356“
Zasnivao se na „folksvagen bubi“; najavio je uspeh budućih modela
1952-7. „mercedes-benc 300 SL“
Nadimak mu je bio „galebova krila“ i bio je prvi automobil sa aluminijumskom šasijom i motorom sa ubrizgavanjem goriva
1955-68. „sitroen DS 19“
Imao je hidraulični sistem za upravljanje, kočenje, menjač s četiri stepena prenosa i za samopodešavajuće vešanje
1959-danas „ostin mini“
Ovaj popularni automobil s puno inovacija bio je veoma uspešan na trkama i na relijima
1962-4. „ferari 250 GTO“
Motor od 300 konjskih snaga, V-12, veoma dobra sportska kola
1970-3. „datsun 240Z“
Bio je pouzdan i pristupačan sportski automobil
1970-danas „rendž rover“
Smatra se najboljim vozilom za sve uslove s pogonom na sva četiri točka
1984-danas „krajsler minivan“
Doprineo da minivanovi uđu u modu
„Trast SSC“
Dana 15. oktobra 1997. u pustinji Blek Rok u Nevadi (SAD) postavio je zvaničan rekord u brzini od 1228 kilometara na čas
[Izvori]
Bencova motorna kola: DaimlerChrysler Classic; pozadina: Brown Brothers; „model T“: Courtesy of VIP Classics; „rols-rojs“: Photo courtesy of Rolls-Royce & Bentley Motor Cars
„Džip“: Courtesy of DaimlerChrysler Corporation; crna „buba“: Courtesy Vintage Motors of Sarasota; žuta „buba“ VW Volkswagen AG
Sitroen: © CITROËN COMMUNICATION; Mercedes-Benc: PRNewsFoto
„Krajsler minivan“: Courtesy of DaimlerChrysler Corporation; „datsun“: Nissan North America; „trast SSC“: AP Photo/Dusan Vranic