Gledište Biblije

Da li hrišćani moraju da budu siromašni?

JEDNOM prilikom, Isus je rekao jednom bogatom mladiću da ide i proda sve što ima i zatim novac dâ siromašnima. Ovaj izveštaj kaže da se taj mladić rastužio kada je čuo šta mu je Isus rekao i da je otišao žalostan, „jer imaše veliki imetak“. Potom je Isus rekao svojim učenicima: „Kako će biti teško onima koji imaju novca da uđu u Božje kraljevstvo!“ Zatim je dodao: „Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatašu da uđe u Božje kraljevstvo“ (Marko 10:21-23; Matej 19:24).

Šta je Isus time mislio? Da li su bogatstvo i pravo obožavanje nespojivi? Da li hrišćani treba da osećaju krivicu ako imaju novac? Da li Bog zahteva od njih da vode asketski način života bez materijalnih udobnosti?

Bog prihvata „sve vrste ljudi“

U drevna vremena, Bog nije zahtevao da Izraelci žive u siromaštvu. Osmotri sledeće: Nakon što su osvojili zemlju koja im je bila namenjena, ljudi su počeli da se bave poljoprivredom i drugim poslovima kako bi obezbedili sebe i svoju porodicu. Na uspeh njihovih poduhvata bi uticali faktori kao što su ekonomsko stanje, vremenske prilike, zdravlje ili snalažljivost u poslu. Mojsijev zakon je zapovedao Izraelcima da budu samilosni prema onome ko bi pretrpeo ekonomski gubitak i osiromašio (Levitska 25:35-40). S druge strane, neki su se obogatili. Voz, veran i besprekoran čovek koji je postao predak Isusa Hrista, opisan je kao „moćan i bogat čovek“ (Ruta 2:1).

 Ista situacija je bila i u vreme kada je Isus živeo. U razgovoru s bogatim mladićem spomenutim na početku, Isus nije imao nameru da podstiče na asketizam. On je zapravo dao jednu važnu pouku. S ljudskog gledišta može izgledati nemoguće da bogate osobe budu ponizne i da prihvate Božja sredstva spasenja. Ipak, Isus je rekao: „Ljudima je to nemoguće, ali Bogu je sve moguće“ (Matej 19:26).

Hrišćanska skupština iz prvog veka je rado prihvatala „sve vrste ljudi“ (1. Timoteju 2:4). Među njima su neki bili bogati, drugi su imali dovoljno sredstava za život, a mnogi su bili siromašni. Neke osobe su možda stekle bogatstvo pre nego što su postale hrišćani. U drugim slučajevima su možda povoljne okolnosti i mudre poslovne odluke kasnije donele bogatstvo.

Isto tako i današnje hrišćansko bratstvo sačinjavaju ljudi različitog ekonomskog statusa. Svi oni se trude da slede biblijsko vođstvo u vezi s novcem, pošto materijalizam može uticati na svakoga. Pouka koju je Isus dao na primeru bogatog mladića upozorava sve hrišćane na snažan uticaj koji novac i materijalne stvari mogu imati na osobu (Marko 4:19).

Upozorenje za bogate

U Bibliji se ne osuđuje sâmo bogatstvo, ali se osuđuje ljubav prema novcu. Biblijski pisac Pavle je rekao: „Ljubav prema novcu [je] koren svih štetnih stvari.“ On je zabeležio da su zbog želje da se obogate neki zapostavili duhovne interese i bili „odvučeni od vere i proboli su sebe mnogim bolima“ (1. Timoteju 6:10).

Zanimljivo je da je Pavle dao konkretna uputstva za bogate. On je rekao: „Bogatima u sadašnjem sistemu stvari naredi da ne budu uobraženi, i da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam sve bogato daje za uživanje“ (1. Timoteju 6:17). Očigledno je da postoji opasnost da bogate osobe postanu ponosne i da se osećaju nadmoćno u odnosu na druge. One mogu biti zavedene i razmišljanjem da im bogatstvo može pružiti pravu sigurnost — nešto što samo Bog može u potpunosti dati.

Hrišćani koji su bogati mogu se zaštititi od ovih opasnosti tako što će biti „bogati u dobrim delima“. To podrazumeva da budu „darežljivi, spremni da dele“, velikodušno pomažući onima koji su u potrebi (1. Timoteju 6:18). Hrišćani — i bogati i siromašni — svoja sredstva takođe mogu da koriste za širenje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu, što je danas glavna stvar za koju su pravi hrišćani zainteresovani. Takav velikodušan duh je odraz ispravnog stava prema materijalnim stvarima i takve osobe su mile Jehovi Bogu i Isusu Hristu, koji vole vesele davaoce (Matej 24:14; Luka 16:9; 2. Korinćanima 9:7).

Važnije stvari

Jasno je da se od hrišćana ne zahteva da budu siromašni. Niti treba da budu od onih koji su „odlučili da se obogate“ (1. Timoteju 6:9). Oni jednostavno marljivo rade kako bi zaradili razumna sredstva za život. U zavisnosti od različitih faktora i ekonomskog sistema u kojem žive, njihov rad će imati različite rezultate (Propovednik 11:6).

Kakva god da je njihova finansijska situacija, hrišćani treba da nastoje da se ’uvere šta su važnije stvari‘ (Filipljanima 1:10). Time što na prvo mesto stavljaju duhovne vrednosti, oni ’pouzdano sakupljaju sebi dobar temelj za budućnost, kako bi se čvrsto uhvatili pravog života‘ (1. Timoteju 6:19).