Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Presuda Vrhovnog suda u korist slobode govora

Presuda Vrhovnog suda u korist slobode govora

Presuda Vrhovnog suda u korist slobode govora

PRESUDNI DAN je bio 17. jun 2002, kada je Vrhovni sud pismeno objavio svoje mnjenje. Kakva je bila odluka? Novinski naslovi su obznanili ishod. The New York Times je objavio: „Sud otklanja ograničenja nametnuta u vezi s posetama Jehovinih svedoka.“ The Columbus Dispatch iz Ohaja je izvestio: „Visoki sud poništava zahtev za dozvolu.“ The Plain Dealer iz Klivlenda u Ohaju, jednostavno je rekao: „Pokućarima ne treba dozvola od opštine.“ U rubrici utisaka časopisa USA Today stajala je objava: „Pobeda slobode govora.“

Odluke nižeg suda protiv Jehovinih svedoka bile su poništene glasanjem 8 prema 1! Službeno mnjenje suda napisao je na 18 strana sudija Džon Pol Stivens. Ova odluka bila je dalekosežna potvrda zaštite koju pruža prvi amandman kojim se Jehovinim svedocima omogućuje javna služba. U svom obrazloženju, Sud je objasnio da Svedoci nisu zatražili dozvolu jer tvrde da „svoje pravo na propovedanje nalaze u Pismu“. Zatim je Sud citirao svedočanstvo iz žalbe Svedoka: „Ako bismo od opštine tražili dozvolu da propovedamo, smatramo da bi to bila uvreda za Boga.“

Sudsko mnjenje je bilo sledeće: „Već više od 50 godina, Sud je poništavao ograničenja na agitovanje i deljenje brošura. To nije samo puka slučajnost u istoriji da većina ovih slučajeva uključuje pozivanje na prvi amandman od strane Jehovinih svedoka, jer njihova religija zahteva agitovanje od kuće do kuće. Kao što smo zapazili u slučaju Merdok protiv Pensilvanije... (1943), Jehovini svedoci ’tvrde da slede Pavlov primer, učeći „pred narodom i po kućama“. Dela apostolska 20:20. Oni doslovno shvataju zapovest iz Pisma: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakomu stvorenju“. Marko 16:15. Čineći tako oni veruju da su poslušni Božjoj zapovesti‘.“

Zatim je Sudsko mnjenje ponovo citiralo slučaj iz 1943: „Ovaj oblik religiozne aktivnosti je pod prvim amandmanom od isto tako velike važnosti kao i obožavanje u crkvama i propovedanje s propovedaonice. On ima isto pravo na zaštitu kao i prihvaćenije i tradicionalnije veroispovesti.“ Citirajući slučaj iz 1939, Sudsko mnjenje je ovako glasilo: „Zahtevanjem cenzure, tako što bi se tražila dozvola kojom bi se onemogućavalo slobodno i nesmetano distribuisanje brošura, remeti se sama srž ustavnih garancija“ (kurziv njihov).

Sud je zatim izneo jedno značajno zapažanje: „Ovi slučajevi pokazuju da napori Jehovinih svedoka da se odupru ograničavanju slobode govora ne predstavljaju borbu samo za njihova prava.“ Sudsko mnjenje objašnjava da Svedoci „nisu jedini ’obični ljudi‘ koji se suočavaju sa opasnošću da ih ućutkaju odredbe kao što je stratonska“.

U Sudskom mnjenju je stajalo da je ova odredba „uvredljiva — ne samo za vrednosti koje su zaštićene prvim amandmanom već i za sam koncept slobodnog društva — jer bi u okviru svakodnevnog javnog razgovora građanin morao najpre da obavesti vladu o svojoj želji da razgovara s komšijama i da zatim dobije dozvolu za to... Zakon kojim bi se zahtevala dozvola za vođenje takvog razgovora predstavlja veliko odstupanje od našeg nacionalnog nasleđa i ustavne tradicije“. Mnjenje je zatim govorilo o „pogubnim posledicama zahtevanja takve dozvole“.

Pretnja kriminala

Šta je s gledištem da je dozvola zaštita od provalnika i drugih kriminalaca? Sud je argumentovao: „Uprkos razumevanju prema ovakvim opravdanim razlozima za zabrinutost, naši pređašnji slučajevi jasno pokazuju da mora postojati ravnoteža između realne potrebe za sprečavanjem kriminala i posledica ovakvih odredbi na prava koja su zagarantovana prvim amandmanom.“

Sudsko mnjenje je dalje glasilo: „Zvuči neverovatno da bi to što nemaju dozvolu sprečilo kriminalce da pokucaju na tuđa vrata i započnu neki razgovor koji nije naveden u odredbi. Oni bi na primer mogli da pitaju kako da nađu neku ulicu ili da se posluže telefonom... ili bi mogli da se registruju pod lažnim imenom i prođu nekažnjeno.“

Ukazujući na odluke iz 1940-ih, Sud je napisao: „Retorika korišćena u vreme Drugog svetskog rata ukazuje na to da su podnosioci molbe [Watch Tower Society] i njihovi suvernici uvek iznova bili izbavljeni prilikom pokretanja pristranih krivičnih postupaka, što je bio odraz procene Suda o slobodama pod prvim amandmanom, u koje se svrstava i ovaj slučaj.“

Kakva je bila konačna odluka? „Presuda apelacionog suda je preinačena, a slučaj je vraćen apelacionom sudu radi daljnjeg pretresa u skladu sa ovim sudskim mnjenjem. Tako je odlučeno.“

Dakle, krajnji ishod ovog slučaja je, kao što je stajalo u novinama Chicago Sun-Times, „Sud podržava Jehovine svedoke“, i to većinskom odlukom od 8 prema 1.

Šta reći o budućnosti?

Kako su Jehovini svedoci iz obližnje skupštine Velzvil gledali na ovu pobedu na Vrhovnom sudu? Naravno, nema razloga hvalisati se u vezi s tim na račun stanovnika Stratona. Svedoci nisu ogorčeni prema čestitim ljudima iz tog sela. Gregori Kuhar, jedan tamošnji Svedok, rekao je: „Ovaj sudski slučaj nije odraz naše želje. Odredba je jednostavno sama po sebi bila neispravna. To što smo učinili nije bilo samo za nas, već za svakoga.“

Činjenice pokazuju da Svedocima nije bio cilj da isprovociraju lokalno stanovništvo. Džin Kunc, jedan drugi Svedok, objasnio je: „Poslednji put kada smo propovedali u Stratonu bilo je 7. marta 1998. — pre više od četiri godine.“ On je dodao: „Lično je meni rečeno da ću biti uhapšen. Tokom godina bilo je puno slučajeva kada nam je policija pretila hapšenjem. Kada smo želeli napismeno da vidimo tu odredbu, to nam nikada nije bilo omogućeno.“

Kunc je dodao: „Mi bismo radije želeli da imamo dobre odnose s komšijama. Ako neki ne žele da ih posećujemo, poštujemo njihovu odluku. Ali ima i onih koji su prijateljski naklonjeni i koji rado razgovaraju o Bibliji.“

Gregori Kuhar je objasnio: „Ovim sudskim slučajem nismo želeli da se suprotstavimo stanovnicima Stratona. Želja nam je bila da pred zakonom i u skladu sa ustavom odbranimo našu slobodu govora.“

On je nastavio: „Na kraju krajeva, nadamo se da ćemo se vratiti u Straton. Bio bih srećan da budem prvi koji će pokucati na nečija vrata kada se vratimo. U skladu s Hristovom zapovešću, mi moramo da se vratimo.“

Ishod slučaja „Watchtower protiv sela Straton“ imao je dalekosežne rezultate. Nakon što su saznali za ovu odluku Vrhovnog suda, mnogi opštinski službenici u SAD shvatili su da se lokalne odredbe više ne mogu koristiti da bi se ograničilo delo jevanđeliziranja koje sprovode Jehovini svedoci. Do danas su u oko 90 opština u Sjedinjenim Državama rešene poteškoće u propovedanju od vrata do vrata.

[Okvir na 9. strani]

„JEHOVINI SVEDOCI SU PONOVO DOBILI PARNICU“

Čarls Hejns, doktor filozofije i direktor obrazovnih programa pri Centru prvog amandmana, napisao je gornje reči na veb-sajtu Formu slobode, pod naslovom „Sloboda vere“. Hejns je dalje rekao: „Prošle sedmice [Svedoci] su postigli svoju 48. pobedu na Vrhovnom sudu — što predstavlja izuzetno dugi niz slučajeva koji su značajno proširili zaštitu prvog amandmana za sve Amerikance.“ On je upozorio: „Zapamtite sledeće: Ako vlada može da ograniči slobodu jedne religije, onda ima moć da ograniči i slobodu bilo koje religije — ili svih religija... Naravno, ljudi imaju pravo da ne slušaju — i da zatvore vrata. Ali vlada ne treba da ima autoritet da odluči kome je dozvoljeno da pokuca na vrata, a kome ne. Triput ura za Vrhovni sud.“

Hejns je ovako zaključio: „Svi treba da smo zahvalni Jehovinim svedocima. Bez obzira na to koliko su puta uvređeni, isterani iz grada ili čak fizički napadnuti, oni se i dalje bore za svoju (a time i našu) slobodu veroispovesti. A kada oni pobede, svi mi pobeđujemo.“

[Okvir/Slike na stranama 10, 11]

ODLUKA VRHOVNOG SUDA — ŠTA JE O TOME REKLA ŠTAMPA

„Sud podržava Jehovine svedoke; nije potrebna dozvola za službu od vrata do vrata

„U svojoj aktivnosti u kojoj kucaju na svačija vrata, Jehovini svedoci su uvek verovali da ih Bog podržava. Sada imaju podršku i Vrhovnog suda SAD“ ​—Chicago Sun-Times, 18. jun 2002).

„Sloboda govora pobeđuje

„Kada vas sledeći put Jehovini svedoci prekinu dok ručate, mogli biste razmisliti o tome da im zahvalite. U odvažnoj posvećenosti njihovim religioznim načelima, ova nekonvencionalna denominacija sa skoro jedan milion članova [u Sjedinjenim Dražavama] verovatno je učinila više od bilo koje institucije da bi obezbedila slobodu govora svakom Amerikancu...

„Za Svedoke je odlazak na Vrhovni sud nešto sasvim uobičajeno. U više od dvadeset slučajeva u periodu od preko 65 godina, oni su se delotvorno borili protiv tiranije većine“ (USA TODAY, 18. jun 2002).

„Objavljeno ustavno pravo na pokućarenje. Pobeda za Jehovine svedoke

„Vrhovni sud SAD je u ponedeljak presudio da političari, religiozne grupe, tim ženskih izviđača i drugi, imaju ustavno pravo da unapređuju svoje interese od vrata do vrata, bez prethodnog traženja dozvole od lokalnih vlasti“ ​—San Francisco Chronicle, 18. jun 2002).

„Vrhovni sud: Jehovine svedoke i ženski tim izviđača ne možete sprečavati da vam pokucaju na vrata

„VAŠINGTON — Vrhovni sud je danas potvrdio da ustav štiti prava misionara, političara i drugih da pokucaju na tuđa vrata, bez prethodnog traženja dozvole od lokalnih vlasti...

„Brojem glasova od 8 prema 1, sud je zaključio da pravo prema prvom amandmanu u vezi sa slobodom govora uključuje i pravo na to da se izvesna poruka prenese direktno do nečijih vrata“ (Star Tribune, Mineapolis 18. jun 2002).

[Slika na 9. strani]

Sudija Stivens

[Izvor]

Stivens: Collection, The Supreme Court Historical Society/Joseph Bailey