Prva prepreka — usmena rasprava pred Vrhovnim sudom

DATUM ODREĐEN za usmenu raspravu pred predsednikom Vrhovnog suda Vilijamom Renkvistom i osam drugih sudija, članova Vrhovnog suda, bio je 26. februar 2002. Interese Jehovinih svedoka zastupao je tim od četiri advokata.

Glavni advokat koji je zastupao Svedoke, započeo je svoje iznašanje uvodom koji je plenio pažnju: „Sada je u selu Stratonu 11.00, subota ujutro. [On je zatim triput kucnuo po pultu.] ’Dobro jutro. Zbog nedavnih događaja, potrudio sam se da dođem do vas kako bih vam preneo ono o čemu je prorok Isaija govorio kao o nečemu boljem. To je dobra vest o kojoj je govorio Isus Hrist, dobra vest o Božjem Kraljevstvu.‘“

On je nastavio: „U selu Stratonu se smatra krivičnim delom ako se ide od kuće do kuće i ako se prenosi ova poruka ljudima, osim u slučaju da se najpre nabavi dozvola od sela.“

’Zar vi ne tražite novac?‘

Sudija Stiven Dž. Brajer je postavio neka ciljana pitanja vezano za Svedoke. Pitao je: „Da li je tačno da vaši klijenti ne traže novac, ni jedan jedini peni, i [da] ne prodaju Biblije, da ništa ne prodaju, već sve što rade je to što govore: ’Želim s vama da razgovaram o religiji‘?“

Advokat koji je zastupao Svedoke, odgovorio je: „Poštovani sudijo, izveštaj je potpuno jasan, Jehovini svedoci nisu tražili novac u Stratonu. U drugim oblastima izveštaji isto tako jasno pokazuju da će oni samo spomenuti dobrovoljni prilog... Mi ne idemo od kuće do kuće radi novca. Mi samo želimo da razgovaramo s ljudima o Bibliji.“

Da li je potrebna dozvola od vlade?

Sudija Antonin Skalia je iznoseći jedno zapažanje upitao: „Zar vi ne zastupate gledište da se ne mora ići kod gradonačelnika i tražiti dozvola da bi se razgovaralo s komšijom o nečemu zanimljivom?“ Advokat Svedoka je odgovorio: „Mi nismo mišljenja da ovaj sud treba da odobri odredbu vlade kojom se od građanina zahteva da zatraži dozvolu da bi razgovarao s drugim građaninom u njegovom domu.“

Promena argumenata, promena raspoloženja

Sada je došlo vreme da Straton iznese svoje argumente. Advokat koji je predvodio objasnio je odredbu iz Stratona, rekavši: „Straton ne  prekoračuje svoja ovlašćenja kada nastoji da zaštiti privatnost svojih stanovnika, kada nastoji da spreči kriminal. Odredbom o zabrani agitovanja i pokućarenja na privatnom posedu, jednostavno rečeno, zahteva se prijava i nošenje dozvole tokom aktivnosti od vrata do vrata.“

Sudija Skalia je odmah prešao na stvar kada je pitao: „Da li vam je poznat bilo koji naš slučaj [Vrhovnog suda], koji je uključivao odredbu kojom se obuhvata tako široko područje, u koje spada pokućarenje, ali ne i iznuđivanje novca niti prodavanje dobara, već, znate, ’želim da razgovaram o Isusu Hristu‘ ili ’želim da razgovaram o zaštiti životne sredine?‘ Da li smo ikada imali takav slučaj?“

Sudija Skalia je nastavio: „Ne sećam se da je u poslednja dva veka uopšte i bilo takvih slučajeva.“ Predsednik sudskog veća Renkvist duhovito je primetio: „Vi niste živi toliko dugo.“ To je izazvalo smeh u sudnici. Sudija Skalia je insistirao na svom argumentu: „Opsežnost ovog slučaja za mene je novost.“

Dobra ideja?

Sudija Entoni M. Kenedi je postavio jedno ciljano pitanje: „Mislite li da je dobra ideja to što treba da zatražim dozvolu od vlade pre nego što siđem niz ulicu, gde ne poznajem sve ljude, [i] kažem: Želeo bih da popričam s vama o sakupljanju smeća, ili o tome što sam zabrinut zbog našeg kongresmena, ili o bilo čemu drugom. Da li treba da pitam vladu pre nego što to učinim?“ On je dodao: „To je zaprepašćujuće.“

Zatim se sudija Sandra Dej O’Konor nadovezala na taj argument pitajući: „Kako onda stoje stvari s decom koja na Noć veštica idu od kuće do kuće? Da li i njima treba dozvola?“ I sudija O’Konor i sudija Skalia su išli tom linijom rezonovanja. Sudija O’Konor je iznela još jedan argument: „Šta ako želite da pozajmite malo šećera od komšinice? Da li mi treba dozvola da pozajmim malo šećera od komšinice?“

Da li su Svedoci agitatori?

Sudija Dejvid H. Suter je pitao: „Zašto se ova odredba odnosi na Jehovine svedoke? Da li oni agituju, pokućare, da li su ulični preprodavci ili putujući trgovci? Oni ne spadaju ni u jedne od navedenih, zar ne?“ Advokat Stratona je citirao veliki deo te odredbe i dodao da je niži sud okarakterisao Jehovine svedoke kao agitatore. Na to je sudija Suter odgovorio: „Onda vi imate veoma opsežnu definiciju o agitatorima, ako su u njih svrstani i Jehovini svedoci.“

Sudija Brajer je zatim citirao definiciju izraza agitator iz rečnika da bi pokazao da se to ne odnosi na Svedoke. On je dodao: „U vašem rezimeu nisam pročitao ništa što bi ukazivalo na to zašto se od ovih ljudi [Jehovinih svedoka] koji nisu zainteresovani za novac, niti za prodaju, pa čak ni za glasanje, zahteva da odu u opštinu i da se prijave. Šta je Straton time hteo?“

„Prednost“ komunikacije

Zatim je advokat Stratona tvrdio da je „namera Stratona bila da spreči uznemiravanje na privatnom posedu“. On je nadalje objasnio da je svrha bila da se stanovnici zaštite od obmane i kriminalaca. Sudija Skalia je citirao odredbu da bi ukazao na to da gradonačelnik može zatražiti dodatne informacije u vezi sa osobom koja se prijavljuje i svrhom njene prijave, kako bi mogao da pruži „tačan opis te željene prednosti“. On je ciljano dodao: „Tu prednost, da odete kod komšije da biste ga uverili u vezi s nekom stvari — naprosto ne mogu da shvatim.“

Sudija Skalia je ponovo insistirao: „Da li je potrebno od  svakoga ko će pozvoniti na vrata uzeti otisak prstiju u opštini? Da li je ta neznatna opasnost od kriminala dovoljan razlog da se od svakoga ko želi da pozvoni na tuđa vrata zatraži da se prijavi u opštini? Naravno da nije.“

Zaštita stanovnika?

Kada je zastupniku Stratona isteklo njegovih 20 minuta, on je prepustio reč zameniku javnog tužioca države Ohajo. On je tvrdio da je ova odredba koja zabranjuje pokućarenje štitila stanovnike od posete nekog stranca, „što bi se nesumnjivo odnosilo na neku nepozvanu osobu, [koja] bi došla ovamo na moj posed... i mišljenja sam da selo s pravom može da kaže: ’Mi smo zabrinuti zbog takvih poseta.‘“

Tada je sudija Skalia zapazio: „Straton kaže da čak i u slučaju onih kod kojih su Jehovini svedoci dobrodošli, čak i da su sami samcati i da žele da razgovaraju s nekim o bilo čemu, [Jehovini svedoci] bi ipak morali da se prijave kod gradonačelnika da bi imali tu prednost da pozvone na tuđa vrata.“

„Veoma skromno ograničenje“

Tokom ispitivanja, sudija Skalia je izneo jedan snažan argument kada je rekao: „Svi se slažemo s tim da su najbezbednija društva na svetu totalitarne diktature. Tamo ima veoma malo kriminala. To je fenomen. Jedna od cena slobode jeste donekle veći rizik od bezakonja i pitanje je da li bi ova zakonska odredba u dovoljnoj meri mogla da spreči nezakonito ponašanje da bi se isplatila njena cena, to jest traženje dozvole da se pozvoni na nečija vrata.“ Zatim je zamenik javnog tužioca odgovorio da je to „veoma skromno ograničenje“. Sudija Skalia je odgovorio da je to toliko skromno da „ne možemo pronaći ni jedan jedini slučaj koji bi izveštavao o tome da je u bilo kojoj opštini doneta slična odredba. Ja ne mislim da je to skromno“.

Na kraju je pod pritiskom jednog od sudija zamenik javnog tužioca morao da prizna: „Nerado priznajem da se ne može tek tako zabraniti da neko zvoni ili kuca na tuđa vrata.“ S tim komentarom njegovo argumentovanje je bilo završeno.

Tokom opovrgavanja dokaza, advokat koji je zastupao Svedoke ukazao je na to da ova odredba nema mehanizam za proveru tačnosti izjave. „Mogu otići u opštinu i reći: ’Ja sam [taj i taj]‘, i dobiti dozvolu da idem od kuće do kuće.“ On je takođe ukazao na to da gradonačelnik ima vlast da ne izda dozvolu ni osobi koja tvrdi da nije član bilo koje organizacije. „Mislimo da se tu radi o čistoj samovolji“, rekao je on i dodao: „S poštovanjem moram napomenuti da naša [Jehovinih svedoka] aktivnost zaista ima veze sa samom srži prvog amandmana.“

Kratko nakon toga, predsednik sudskog veća Renkvist je zaključio usmenu raspravu, rečima: „Slučaj se predaje [Vrhovnom sudu].“ Čitav sudski pretres je trajao tek nešto duže od sat vremena. Koliko je bitno ovih sat vremena pokazalo se u pismenoj presudi koja je bila objavljena u junu.

[Slike na 6. strani]

Predsednik sudskog veća Renkvist

Sudija Brajer

Sudija Skalia

[Izvori]

Renkvist: Collection, The Supreme Court Historical Society/Dane Penland; Brajer: Collection, The Supreme Court Historical Society/Richard Strauss; Skalia: Collection, The Supreme Court Historical Society/Joseph Lavenburg

[Slike na 7. strani]

Sudija Suter

Sudija Kenedi

Sudija O’Konor

[Izvori]

Kenedi: Collection, The Supreme Court Historical Society/Robin Reid; O’Konor: Collection, The Supreme Court Historical Society/Richard Strauss; Suter: Collection, The Supreme Court Historical Society/Joseph Bailey

[Slika na 8. strani]

Sudnica

[Izvor]

Photograph by Franz Jantzen, Collection of the Supreme Court of the United States