Da li vas posmatraju?

SVAKOG dana kad Elizabet stigne na posao, jedna kamera prati njene pokrete. Dok ulazi u zgradu, druga kamera zumira njeno lice. Tokom dana, brojne druge kamere drže je pod stalnim nadzorom. Ovakva kontrola je razumljiva budući da radi za kompaniju koja dnevno obrće milione dolara u gotovini.

Elizabet zna da će na poslu biti pod strogim nadzorom; to joj je jasno stavljeno do znanja kada je prihvatila posao. Međutim, milioni drugih možda ne znaju u potpunosti koliko su svakog dana pod nadzorom.

 Život u društvu koje vrši nadzor

Da li vas na poslu nadziru? Milionima zaposlenih neprestano se kontroliše elektronska pošta i korišćenje Interneta. U godišnjem izveštaju Američkog udruženja za menadžment za 2001. godinu stoji da „skoro tri četvrtine (73,5%) velikih firmi u SAD... beleže i kontrolišu komunikacijske veze i aktivnosti svojih radnika na poslu, uključujući i njihove telefonske pozive, e-poštu, Internet i kompjuterske fajlove“.

Vlade ulažu milione dolara u opremu za nadziranje. U jednom izveštaju podnesenom Evropskom parlamentu 11. jula 2001, iznesen je zaključak da „postoji jedan globalan sistem za praćenje komunikacijskih veza putem međusobne saradnje... između SAD, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda“. Putem jedne globalne mreže satelitskih prijemnika, sistema poznatog kao Ešelon, te vlade navodno mogu da prisluškuju i nadziru telefone, faksove, Internet i elektronsku poštu, čiji se signali prenose preko satelitâ. Novine Australian tvrde da vlade koje koriste ovaj sistem „mogu izdvojiti željene faksove i e-poštu, a ako se sistem programira da prepoznaje određene glasove, tada se mogu izdvojiti i telefonski pozivi tih osoba“.

Službe za održavanje javnog reda i mira takođe se oslanjaju na savremene tehnike nadzora. Časopis BusinessWeek izveštava da FBI u Sjedinjenim Državama poseduje tehnologiju poznatu kao „Mesožder“ i koristi je za „posmatranje e-pošte, instant poruka i digitalnih telefonskih poziva“. U međuvremenu, u Britaniji će novo zakonodavstvo dopustiti službama za održavanje javnog reda i mira tajno „promatranje hiljada ljudi koji koriste telefone, faks-mašine i Internet“, izveštava Bi-Bi-Si.

Skrivene kamere i detaljne baze podataka

Čak i ako osoba ne koristi telefon, faks ili elektronsku poštu, ona još uvek može biti pod nadzorom. U australijskoj državi Novi Južni Vels, osobe koje koriste železnički saobraćaj nadziru se putem više od 5 500 kamera. U istoj državi, oko 1 900 državnih autobusa takođe su opremljeni kamerama za nadziranje.

Jedna studija navodi da Britanija izgleda ima najviše kamera za nadziranje u svetu — 1 kamera na svakih 55 ljudi. Godine 1996. u Ujedinjenom Kraljevstvu samo su 74 grada bila opremljena kamerama za nadziranje javnih mesta. Do 1999, takva oprema je instalirana u 500 gradova. Sada se novi kompjuterski programi povezuju s kamerama za nadziranje i na taj način kamere mogu da izdvoje lice određene osobe, čak i ako je ona u masi ljudi na aerodromu ili na nekom javnom trgu.

Vaš privatni život se može pratiti kao nikada ranije, a da vi to i ne znate. Direktor grupe za ljudska prava „Privatnost u svetu“, Sajmon Dejvis, kaže: „Verovatno nikada ranije u istoriji nije sakupljeno toliko puno informacija o globalnoj populaciji. Detalji o prosečnoj zaposlenoj osobi u razvijenom svetu smešteni su u oko 400 velikih baza podataka — što je količina obrađenih podataka od koje bi se mogla napraviti jedna ogromna enciklopedija za svaku osobu.“

Koje korake možete preduzeti da biste zaštitili svoju privatnost?