Dragulji s morske obale

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NIKARAGVE

DA LI ste ikada imali to zadovoljstvo da pronađete očaravajuću morsku školjku koja svetluca u pesku? Ako jeste, niste jedini. I stari i mladi visoko cene morske školjke zbog njihove velike raznolikosti i izuzetne lepote.

Školjke se mogu naći na skoro svakoj morskoj obali na zemlji. Međutim, morska školjka nije samo nešto lepo što imate i čemu se divite. Svaka školjka je nekadašnja kućica jednog beskičmenjaka koji ju je napravio — mekušca. Prema umerenim procenama, danas postoji više od 50 000 vrsta mekušaca!

Školjke o kojima ćemo pričati u ovom članku mogu se naći na pacifičkoj obali Nikaragve. Mnoge od njih sam sakupio duž plaža Poneloja i Las Penjitas koje se protežu tri kilometra. Druge su mi dali lokalni ribolovci. Dozvolite mi da vas upoznam s nekim vrstama ovih školjki, kao i s morskim stvorenjima koja su ih napravila.

Veliki gastropodi

Većinu školjki prave mekušci koji se dele u dve glavne klase: gastropodi i dvokapni mekušci. Gastropodi, uključujući i sve vrste puževa, imaju glavu obično s pipcima i očima. Ovi mekušci puze i klize na jednom mesnatom stopalu. Zato se i zovu gastropodi — izraz koji znači „sa stopalom na trbuhu“.

Kako gastropod diše i jede? Mnoge morske vrste dišu kroz sifon, jedan cevasti organ koji se pomalja iz glave. Pomoću ovog sifona oni uvlače vodu do škrga. Neki gastropodi imaju i rilicu, jedan dodatni cevasti organ pomoću koga se hrane. Mnogi gastropodi takođe imaju i radulu — rožnati deo sa snažnim zubićima. Ovaj aparat radi kao rende pomoću koga mekušac rastrgne hranu. Svi gastropodi imaju nervni  sistem, krvotok, probavni sistem i organe za razmnožavanje.

Kako možete da prepoznate da li školjka pripada gastropodu? Ako pripada, ona će imati jednu ljušturu — školjku iz jednog dela, obično spiralnog oblika. Mureks, tonide, kaurije, konide i turitelide, sve pripadaju klasi gastropoda. Hajde da izbliza pogledamo neke od ovih dragulja.

Rast u naletima — bušenjem do hrane

Sve mureks školjke na svetu uglavnom su komplikovanog oblika. Pronašao sam dve vrste, prelepi ružičastosmeđi kraljevski mureks i podjednako privlačan mureks Muricanthus radix. Odakle im ove bodljikave brazde? Brazde, zvane ispupčena rebra, mekušci prave tokom perioda laganog rasta školjke. Između brazda možete videti sloj materijala koji je nastao tokom ubrzanog rasta. Knjiga Shells — Treasures of the Sea objašnjava: „Dodavanje novog sloja oduzima toliko energije da mnogi gastropodi usporavaju metabolizam i prelaze u stanje neaktivnosti kako bi imali što više energije za ubrzani rast školjke. Obično će se ova životinja ukopati ili sakriti na neki drugi način da bi se sklonila od grabljivica... Ovaj ubrzani rast može trajati od nekoliko dana do nekoliko sedmica, u zavisnosti od vrste mekušca.“

Sâm mureks je takođe opasna grabljivica. Dok sam skupljao školjke, ponekad sam se pitao zašto neke školjke imaju savršeno probušenu rupicu kroz ljušturu. Kasnije sam saznao da je mureks od onih mekušaca koji pomoću zuba radule mogu da probuše rupicu na ljušturi svog plena. Zatim kroz tu rupu mureks ubacuje rilicu i uživa u obroku!

Bio sam zadivljen kada sam saznao da se u Bibliji indirektno ukazuje na mureks. Dve vrste uobičajene za Sredozemno more, Murex trunculus i Murex brandaris, bile su izvor skupocene purpurne boje koja se koristila za bojenje odeće u biblijska vremena (Jestira 8:15; Luka 16:19). Žlezda ove školjke proizvodi žućkastu tečnost koja postaje crvenkasto purpurna boja kada dođe u kontakt s vazduhom i sunčevom svetlošću. Pošto svaka mureks školjka daje samo malu količinu ove tečnosti, procenjuje se da je potrebno blizu 12 000 mureksa da bi se dobio jedan i po gram boje. Nije čudo što su tirski purpur, kako je ova boja bila poznata, mogli da priušte samo bogati! a

Tonide

Takođe sam pronašao jednu vrstu školjki iz porodice tonida, Malea ringens. Tonide se mogu pronaći svuda u svetu, pošto njihove larve nedeljama ili čak mesecima slobodno plove pre nego što se  spuste na morsko dno da bi se razvile. Vrlo lako ćete primetiti lepe, široke koncentrične brazde ove školjke, kao i jednu njenu posebnu odliku — zubiće na zadebljalom rubu ljušture. Smatra se da ovaj rub štiti ukusnog puža unutar školjke da ne postane obrok gladnih kraba.

U svojoj kolekciji imam lepe, i mlade i odrasle primerke školjke Melongena patula, koja ima bodlje koje liče na ’krunu‘. Imam i mladog tritona, vrstu koja može da naraste do 15 centimetara u dužinu, kao i Pleuroploca princeps koja je posebno vredna zbog svoje neobične narandžaste boje. Voda retko kad izbaci na plažu ovako velike školjke s morskih dubina. Ovi divni primerci su od onih koje sam dobio od prijatelja ribolovaca, koji su ih uhvatili mrežama ili zamkama za jastoge. Meso su zadržali za hranu, a meni su ljubazno dali ove predivne školjke.

Manje, ali privlačne

U vreme kada oseka ostavi za sobom dugačak trag školjki na pesku, na samoj plaži se može pronaći mnoštvo zanimljivih manjih školjki gastropoda. Tu spadaju mnoge privlačne vrste — kaurije, konide, olivide, terebride, arhitektonike, naticide i turitelide. Pošto u svetu ima mnogo vrsta školjki, neki kolekcionari se posvećuju skupljanju školjki iz samo jedne porodice. Na primer, samo školjki kupastih puževa ima više od 500 vrsta!

Jedna od najprivlačnijih odlika školjki gastropoda jeste njihov spiralni oblik. Arhitektonike i terebride  su naročito lepi primerci tog oblika. Dok rastu, školjke gastropoda prate matematički utvrđen obrazac. Zato zadržavaju svoj osnovni oblik dok se uvećavaju. Ovaj spiralni oblik mekušac pravi tako što oko zamišljene ose, koja prolazi pravo kroz školjku, neprestano nanosi sloj po sloj na rub ljušture. Dobijena školjka postaje jaka, čvrsta kućica mekušca — i praktična i lepa!

Morski čančići, češljače i drugi dvokapni mekušci

Šta je s drugom klasom mekušaca koju smo ranije pomenuli, dvokapnim mekušcima? Ovih školjki takođe ima svuda po nikaragvanskim plažama. Dvokapne školjke se sastoje od dve spojene polovine, zvane valve, koje se savršeno uklapaju i tako zatvaraju i štite životinju koja je unutra. Morski čančić je dobro poznata dvokapna školjka. Dvokapni mekušci nemaju glavu, ali imaju čulne organe zvane hemoreceptori, koji im omogućavaju da osete ukus ili miris u vodi. Najveći deo dvokapnih mekušaca hrani se tako što izvlači organske materije iz morske vode. Neki imaju usko, mesnato stopalo pomoću koga se kreću. Češljača, takođe dvokapni mekušac, može da pliva tako što snažno zaklapa kapke, stvarajući vodeni mlaz koji je pomera unazad. Da bi išla napred, ona štrca vodu za sobom. Ali, kako češljača zna kada je opasnost u blizini? Ona ima desetine sitnih ali osetljivih plavih očica duž oboda oba kapka. Pomoću njih može da opazi senku grabljivice koja je u blizini.

Verovatno je sedef najcenjeniji proizvod dvokapnih mekušaca. Školjke se uglavnom sastoje od kristalizovanog kalcijum-karbonata — sastojka mineralnih soli u morskoj vodi. Međutim, blistava lepota sedefa potiče od posebne vrste kalcijum-karbonata, zvanog aragonit. Sa unutrašnje strane svoje školjke, izvesni mekušci nanose mikroskopski tanak sloj aragonit kristala po obrascu koji podseća na poređani crep na krovu. Ovi kristali prelamaju i odbijaju svetlost, stvarajući tako visokocenjenu površinu školjke koja se preliva u duginim bojama. U stvari, neke vrste dvokapnih mekušaca koriste sedef da bi obložile strana tela u školjci, kao što je zrno peska. S vremenom se nanosi više slojeva i zrno peska koje nadražuje postaje prelepi i dragoceni biser.

Jedinstvena odlika mekušaca

Za kraj sam ostavio jednu odliku mekušaca koju mnogi smatraju najneverovatnijom — plašt, organ koji je zajednički za sve mekušce. To je posebno specijalizovan deo gornje površine mekušca koji je odgovoran za stvaranje nove školjke. Knjiga Shells — Treasures of the Sea kaže: „Mekušac sadrži rastvor [kalcijum-karbonata] u krvi i izlučuje ga kroz cevaste pore u plašt... duž oboda ljušture koja se stalno uvećava.“ Mekušac izlučuje i jedan protein koji omogućuje da se kalcijum kristalizuje u vodi.

U isto vreme, pigmentne ćelije u plaštu ugrađuju raznorazne divne boje i šare u ovim draguljima dok rastu. Zoolozi koji proučavaju mekušce nisu sigurni koju ulogu imaju boje i šare školjke. Izgleda da boje i šare nemaju neku važnu ulogu u međusobnom prepoznavanju mekušaca. Ta odlika ne služi uvek ni za kamuflažu ove životinje u njenom prirodnom okruženju. Ali, ogromna raznolikost boja, šara i oblika školjki sigurno nas očarava!

Zato, kada sledeći put budete šetali peščanom plažom i pronašli svetlucavu školjku, imajte na umu sledeće: bilo da je to obična dvokapna školjka ili prelepa spiralna ljuštura gastropoda, u ruci ćete držati jedan mali dragulj — nekadašnju kućicu beskičmenjaka poznatog kao mekušac.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 26. strani]

Gastropodi imaju samo jednu školjku, dok ljušturu dvokapnih mekušaca čine dve spojene kapne

[Slika na 25. strani]

MUREKS Muricanthus radix

[Slika na 25. strani]

KRALJEVSKI MUREKS

[Slika na 25. strani]

TONIDA

[Slika na 26. strani]

KAURIJA

[Slika na 26. strani]

KONIDA

[Slika na 26. strani]

OLIVIDA

[Slika na 26. strani]

TEREBRIDA

[Slika na 26. strani]

ARHITEKTONIKA

[Slika na 26. strani]

TURITELIDA

[Slika na 26. strani]

NATICIDA

[Slika na 26. strani]

PLEUROPLOCA PRINCEPS

[Slika na 26. strani]

VELIKA SPIRALNA ŠKOLJKA

[Slika na 26. strani]

TRITON

[Slika na 26. strani]

SEDEF

[Slika na 27. strani]

MORSKI ČANČIĆ

[Slika na 27. strani]

ČEŠLJAČA