Moć osmeha

IAKO traje samo jedan tren, sećanje na njega može trajati dokle god ste živi. Vredi beskrajno, ali niko nije toliko siromašan da ga ne može podariti, niti toliko bogat da mu nije potreban. O čemu je reč? O osmehu.

Osmeh nastaje kontrakcijama mišića prilikom čega oči zasijaju, a uglovi usana se blago izviju nagore, izražavajući zadovoljstvo. Tokom prvih nekoliko sedmica nakon rođenja, beba se osmehuje i to, naravno, raduje njene ushićene roditelje. Ovi prvi osmesi su poznati kao refleksni, to jest nesvesni osmesi. Stručnjaci kažu da se ova vrsta osmeha javlja tokom sna i izgleda da je povezana sa unutrašnjim osećanjima i aktivnošću centralnog nervnog sistema. Čak i kada odrastemo, ovaj refleksni osmeh se može i dalje javljati nakon obroka ili dok slušamo muziku.

Međutim, od otprilike šeste sedmice nakon rođenja, beba će se nasmešiti kada ugleda neko lice ili kada čuje nečiji glas. ’Društveni osmeh‘ — nameran, svestan osmeh — razveseljava nas, bilo da smo bebe ili odrasle osobe. Kaže se da takav osmeh čak pozitivno utiče na naše fizičko zdravlje. Prema logopedima Mirti Mano i Rubenu Delauru, koji vode kliničku nastavu za samopomoć pod nazivom „Smeh i zdravlje“, sâmo osmehivanje stvara jedan električni nadražaj koji utiče na hipofizu. Onda ova žlezda oslobađa endorfine, hemijske supstance u mozgu koje čine da se osećamo dobro.

Još jedan važan razlog za osmehivanje jeste njegov pozitivan uticaj na druge. Iskren osmeh prenosi naša osećanja i bez izgovorenih reči, bilo da je to osmeh u znak pozdrava, naklonosti ili ohrabrenja. Ponekad nam osmeh može izmamiti samo pogled na simpatičan dečji smešak na nekoj fotografiji.

Kada nam neko uputi srdačan osmeh, to nam može pomoći da budemo opušteniji i da se lakše borimo s frustracijom ili izazovima. Biblija savetuje: „Ne odreci dobra onom koji na njih pravo ima, kad mu možeš učiniti“ (Poslovice 3:27). Da, ovaj jednostavan gest je koristan i za nas i za druge. Zašto onda da se ne potrudimo da podarimo drugima ovaj neprocenjivo vredan dar — srdačan osmeh?