Plovidba dubokim morem na trsci!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BOLIVIJE

ZAMISLITE da krećete na dugo putovanje od nekoliko hiljada kilometara preko okeana. Ali, umesto da je vaš brod snažan prekookeanski putnički brod sa svim udobnostima savremenog hotela, to je na izgled krhki jedrenjak napravljen od trske koja je povezana konopcem! Tačno je da ovaj brod može imati i do 50 tona, ali koliko je to ohrabrujuće kada ste na otvorenom moru, recimo usred Tihog okeana, na udaru ogromnih talasa?

Možda izgleda neverovatno, ali na veliki broj ovakvih putovanja se već išlo. Iako su se mnoga završila neuspešno, ona su dokazala barem jedno — s obzirom na svoju konstrukciju, brodovi od trske su izuzetno izdržljivi. Da li biste želeli da saznate kako se ovi brodovi grade? Ako želite, onda pođite s nama u posetu jednom brodogradilištu koje je po svojoj delatnosti poznato u svetu.

Poseta jezeru Titikaka

Put nas vodi visoko u južnoameričke planine Ande, do jezera Titikaka. S obzirom da je na visini od 3 810 metara, Titikaka je najviše plovno jezero na svetu. Dok putujemo uz obalu jezera, vidimo kućerke od ćerpiča sa slamnatim krovovima u kojima žive meštani Ajmare, od kojih su neki vrsni graditelji brodova od trske. Kad smo prišli kućama, dočekuju nas dve žene odevene u prelepu, tešku vunenu odeću koja je napravljena za život u hladnom Altiplanu. Ove žene prekidaju svoj posao da bi nas upoznale sa svojim muževima.

Nakon srdačne dobrodošlice, ovi muškarci nas pozivaju da njihovim motornim čamcem zajedno odemo na drugu stranu jezera. Dok se vozimo uz ivicu obale, posmatramo ogromne plantaže totore. Ova trska, koja raste i do dva metra u visinu, jedva je deblja od olovke, lako je savitljiva i, kako kažu naši vodiči, visoko je vodootporna. Zbog svih ovih karakteristika totore je idealna za brodove od trske, i zato je jezero Titikaka kao magnet koji privlači one koji žele da grade takve brodove.

„Nekoliko naših brodova su plovili hiljadama kilometara preko okeana“, pričaju nam naši Ajmara domaćini ponosno se osmehujući dok nam pokazuju makete i fotografije brodova. Kako dopremaju ove brodove do okeana? Kada nije prevelik, ceo brod se kamionom preveze do obale Pacifika. U drugim slučajevima se sav materijal nosi do obale i brod se tamo gradi. Zbog svojih veština, Ajmara brodograditelji se pozivaju da grade brodove od trske čak u Maroku, Iraku i na Uskršnjem ostrvu — ali od trske koja raste u tim područjima.

Saznali smo da je za jedan brod potrebno mnogo tona trske, naročito ako je namenjen za duga putovanja. Zašto? Zbog toga što se trska postepeno natopi vodom. Zato, što je planirani put duži, to je potrebno više trske i brod mora biti veći. Na primer, brod  koji je težak oko sedam tona trebalo bi da traje oko dve godine. „Ali“, pitamo, „kako se brodovi napravljeni pretežno od suvih stabljika mogu odupreti neumoljivim silama otvorenog mora?“

Čudo od trske, konopca i bambusa

Čvrstoća brodova od trske ne zavisi samo od prikrivene jačine samih materijala od kojih se prave već i od genijalnog načina na koji se oni sastavljaju u krajnji proizvod — što je umetnost koja se prenosi s generacije na generaciju. Naš vodič, koji nosi pončo i vunenu kapu sa štitnicima za uši kako bi se zaštitio od hladnoće, otkriva nam neke od ovih drevnih veština.

Prvo što graditelji urade, objašnjava on, jeste da povežu trsku u snopove koji su dugački kao i budući brod. (Vidite slike 1 i 2.) Zatim slažu dosta ovih snopova da bi napravili dva veoma velika snopa koja u prečniku mogu biti široka metar ili više. Potom ova dva snopa postave jedan pored drugog da bi obrazovali korito broda — i to naročito takvog oblika koji je pogodan za plovidbu morem.

U isto vreme, između i ispod ova dva velika snopa postavljaju treći, tanji snop. Veći snopovi se zasebno vezuju za treći snop pomoću dugačkog konopca koji se oko ovih snopova različite veličine namotava celom dužinom broda. (Vidite sliku 3.) Konopac zateže i do 12 ljudi, te se trska sabija u dve stranice čvrstog, krutog trupa koje su sada povezane. (Vidite sliku 4.) Zaista, konopac je tako zategnut da između njega i trske ne možete zavući čak ni prst — što je odlika konstrukcije kojom se povećava nepromočivost.

Kada je trup gotov (vidite sliku 5), graditelji dodaju kobilicu, vesla za kormilarenje, dvostruke jarbole (svaki u obliku uskog obrnutog slova V koji stoje na dve stranice trupa), jedra i obično i ogradu broda koja se takođe pravi od trske. Na kraju podižu nadgrađe od bambusa i palminog lišća koje štiti posadu broda od vremenskih nepogoda. (Vidite sliku 6.) Zadivljujuće je to što krajnji proizvod nema nijedan metalni deo!

Nakon uranjanja broda u vodu, trska koja je već obmotana konopcem nabrekne, čineći trup broda još čvršćim. Krajnji rezultat je svakako snažan brod, a ne krhki pomorski jedrenjak. To nas dovodi do ključnog pitanja: Šta ljudi koji sada odlaze ovim primitivnim brodovima na duga putovanja preko okeana pokušavaju da dokažu?

Istraživanje misterije seoba

Brodovi od trske s jezera Titikaka neodoljivo podsećaju na srpaste brodove od trske koji su naslikani na umetničkim delima drevnog Egipta. Neki od tih naslikanih brodova izgledaju tako snažno da bi mogli da plove na otvorenom moru. Da li su ove sličnosti slučajnost ili je nekada davno postojao kontakt između ova dva naroda? Iako je teško odrediti kada su se brodovi od trske prvi put pojavili u Južnoj Americi, dokazi ukazuju da možda potiču iz vremena pre dolaska španskih osvajača.

Razumljivo je što pretpostavke o seobama podstiču raspravu o odnosima između kultura iz Južne Amerike, Mediterana i Polinezije — naročito kada se uzme u obzir njihova geografska razdvojenost. „Između Perua i Paname je postojala redovna trgovina“, rekao je jedan savremeni istraživač. „Zašto onda ne bi postojala i između Južne Amerike i Polinezije?“

Pretpostavke norveškog istraživača Tora Hejerdala dobile su malu podršku. Iako su današnji pomorci dokazali da su drevni narodi do udaljenih obala mogli da plove na brodovima od trske, kao što je Hejerdal plovio brodom od trske Ra II koji su izgradili Ajmare, logično je da i dalje ostaje pitanje: Da li su plovili? Vreme će možda baciti više svetla na ovu interesantnu misteriju. Bilo kako bilo, ovi jednostavni brodovi od trske pokazuju da se čak i od najprostijih materijala zaista može napraviti snažan brod.

[Slike na 22. strani]

Poprečni presek trupa

Pre zatezanja

Posle zatezanja

Dodata ograda i paluba broda

[Izvor]

Izvor skica: Dominique Görlitz, www.abora2.com

 [Slike na 23. strani]

GRADNJA BRODA OD TRSKE

[Izvori]

Foto: Carmelo Corazón, Coleccion Producciones CIMA

Koraci 1, 2, 5, i 6: Tetsuo Mizutani (UNESCO); Korak 4: Christian Maury/GAMMA

[Izvor slike na 21. strani]

Gore: Tetsuo Mizutani (UNESCO)

[Izvor slike na 22. strani]

Foto: Carmelo Corazón, Coleccion Producciones CIMA