Pogled u svet

Vešti imitatori

Kaže se da čvorci mogu da imitiraju zov preko 40 različitih ptica. Ali to nije sve. Primećeno je da obični čvorak imitira autobuse, sirene, motorne testere, automobilske alarme, brodove, pa čak i rzanje konja. Ali, sada su svom repertoaru dodali jedan novi zvuk — zvonjenje mobilnih telefona. Zato, „ako čujete da napolju zvoni mobilni telefon, možda ćete biti iznenađeni kada otkrijete da taj ’telefon‘ ima perje“, izveštava časopis National Geographic. „Kako mobilnih telefona bude sve više, ptice rugalice, azijski čvorci i drugi imitatori će verovatno proširiti svoj repertoar“, kaže ovaj časopis.

 „Laganje je težak posao za mozak“

Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji otkrili su da mozak mora napornije da radi kada se izgovora laž nego kada se izgovora istina. Prof dr Danijel Langleben proučava ovaj fenomen pomoću magnetne rezonance da bi precizno odredio koji se delovi mozga aktiviraju kada osoba laže. Kada se postavi pitanje, naš mozak prvo treba da ga obradi. Zatim, „gotovo po instinktu, lažov će prvo da razmisli o istinitom odgovoru pre nego što smisli ili izgovori lažan odgovor“, izveštavaju meksičke novine The News. „Mozak nikada ne daje odgovor bez napora“, kaže Langleben. „Izgovaranje laži je komplikovanije od izgovaranja istine, jer prouzrokuje veću aktivnost neurona.“ Ova povećana aktivnost neurona se na magnetnoj rezonanci oslikava pojačanom svetlošću. „Čak i u slučaju najrečitijih govornika, laganje je težak posao za mozak“, kaže se u ovim novinama.

Svetske zalihe oružja rastu

Prema jednoj proceni iz 2001, policija, vojska, pobunjeničke snage i pojedinci širom sveta posedovali su 639 miliona komada ručnog naoružanja, navodi se u izveštaju UN Small Arms Survey 2002. „Ova procena je za najmanje 16 posto veća od prethodne“, beleži taj izveštaj. Osim toga, svetska zaliha ručnog naoružanja svake godine raste približno za 1 procenat usled povećanja proizvodnje. Sada pištolje, puške, minobacače i ručne minobacače proizvodi najmanje 1 000 kompanija u preko 98 zemalja širom sveta. Prema ovom izveštaju, „[ukupna] vrednost svetske proizvodnje ručnog naoružanja, uključujući i municiju, u 2000. godini... procenjena je na najmanje 7 milijardi dolara“. Između 80 i 90 posto svetske trgovine ručnim oružjem je legalno, a najveću količinu vatrenog oružja (59 procenata) poseduju građani.

Smog — ubica

„Skoro petina smrtnih slučajeva od raka pluća u gradovima prouzrokovana je sitnim česticama iz zagađenog vazduha, uglavnom od izduvnih gasova vozila“, izveštava časopis New Scientist. Istraživači iz Sjedinjenih Država i Kanade posmatrali su oko pola miliona Amerikanaca tokom 16 godina, uzimajući u obzir faktore rizika kao što su starost, pol, rasa, navike pušenja, ishrana, konzumiranje alkohola i izloženost zagađivačima na radnom mestu. „Ovo istraživanje se usredsredilo na čestice koje su u prečniku manje od 2,5 mikrometara“, kaže se u časopisu New Scientist, jer se „pretpostavlja da ove mikroskopske čestice izazivaju smrt tako što se zadržavaju duboko u plućima.“ Ovo istraživanje je otkrilo da se opasnost izlaganja smogu u nekim gradovima „može uporediti sa opasnostima koje nosi dugotrajno pasivno pušenje“, kaže se u ovom časopisu.

Neregistrovana rođenja

„Svake godine se više od 50 miliona novorođene dece ne registruje — što je preko 40 posto od ukupnog broja rođenih širom sveta“, izveštava Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci (UNICEF). U ovom izveštaju još stoji: „U 39 zemalja, najmanje 30 posto od ukupnog broja dece nije evidentirano pri rođenju, a u 19 zemalja čak i više od 60 posto.“ Šta to znači? Bez krštenice, deca zvanično ne postoje i to može ograničiti njihov pristup osnovnim socijalnim službama. „Prijava rođenja je osnovno ljudsko pravo koje omogućuje druga prava kao što je pravo na obrazovanje, zdravstvenu negu... i zaštitu od diskriminacije, zlostavljanja i eksploatacije“, kaže se u izveštaju Unicefa. Problemi koji nastaju zbog neregistrovanja rođenja nisu ograničeni samo na decu. „Kasnije u životu, neregistrovane odrasle osobe možda ne mogu da... dobiju venčani list“, navodi su u ovom izveštaju.

Nazire se „ekološko bankrotstvo“

Ako se potrošnja prirodnih bogatstava zemlje nastavi u dosadašnjim tempom, naučnici procenjuju da smo „spremni za ekološko bankrotstvo“, izveštavaju kanadske novine Globe and Mail. Prema jednoj studiji koja je prvo objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences izračunato je da je 1961. „čovečanstvo koristilo 70 posto godišnjeg potencijala biološke produktivnosti planete. Do 1999, potrošnja je iznosila 120 posto. Danas iznosi oko 125 posto“. To znači da je zemlji godišnje potrebno 15 meseci da bi „obnovila prirodna bogatstva koja čovečanstvo iskoristi“ putem ribolova, poljoprivrede, rudarstva i sagorevanja fosilnih goriva. „Još jedan razlog zbog kojeg se situacija sve više pogoršava jeste taj što se biološki kapacitet planete smanjuje, jer su neki delovi sveta suviše oštećeni za uzgajanje poljoprivrednih kultura. Što je još gore, potreba za tim biološkim kapacitetom raste kako se broj svetskog stanovništva povećava“, navodi se u ovim novinama.

Preobraćene crkve

„Kada je Mark Tven posetio Montreal 1881, on je zapazio da ’ne možete baciti ciglu, a da ne pogodite crkveni prozor‘. Danas biste mogli razbiti prozor nekog privatnog stana koji je smešten u bivšoj crkvi“, kažu montrealske novine The Gazette. Iako ovaj grad još uvek ima oko 600 mesta za obožavanje, ove novine kažu da će skoro 100 takvih mesta, od kojih su mnoga katolička, možda biti na prodaju u narednih deset godina. „Prema nadbiskupiji u Montrealu, od 1960. prestalo je da postoji skoro 25 katoličkih župa.“ Katoličko stanovništvo u Kanadi povećalo se sa otprilike 1,5 miliona 1871. na skoro 10 miliona 1971; pa ipak, „posećenost crkava je naglo opala, naročito u Kvibeku“, kaže se u novinama The Gazette. Bernard Forten, zadužen za pastoralne aktivnosti nadbiskupije u Montrealu, izjavio je za ove novine da je posećenost crkava u toj oblasti opala sa 75 posto 1970. na oko 8 posto danas.

Poremećaji u ishrani izazvani gledanjem televizije

Prema jednom izveštaju londonskih novina The Independent, „postoji značajna veza između gledanja televizije i simptoma poremećaja u ishrani kod devojaka“. Dr En Beker s Harvardskog medicinskog fakulteta u Sjedinjenim Državama intervjuisala je devojke s Fidžija ubrzo nakon što je tamo uvedena televizija 1995. Ona je utvrdila da je televizija „po svemu sudeći imala jako negativan uticaj na njihovu predstavu o telesnom izgledu i na njihove navike u ishrani“. Kako? Kultura na Fidžiju tradicionalno ohrabruje na zdrav apetit i punije telo. Ali nakon što su gledale vitke televizijske ličnosti, mnoge učenice su bile podstaknute da ih oponašaju. Na primer, pre nego što je televizija bila uvedena na Fidži, nijedna devojka iz posmatrane grupe nikada pre nije namerno izazivala povraćanje da bi tako kontrolisala svoju težinu. Međutim, tri godine kasnije, 11,3 posto njih je izjavilo da to radi. Istraživači su takođe utvrdili da je 69 posto učenica reklo da drže dijetu da bi smanjile težinu, a skoro 75 posto njih je izjavilo da smatraju da su „prevelike ili predebele“.