Tragedija velikih razmera

Erik a ima šest meseci. Međutim, njegova težina i visina jedva odgovaraju bebi od mesec ili dva. Uprkos tome što nema dovoljnu težinu, noge i stomak su mu naduveni, a lice podbulo i zaobljeno. Erik je bled, njegova kosa krta i bez sjaja, i ima oštećenja na koži. Izuzetno je razdražljiv. Dok lekar pregleda njegove oči, mora jako da pazi pošto bi veoma lako mogao oštetiti dečakovo očno tkivo. Erikov mentalni razvoj je verovatno takođe usporen. Nažalost, ovo nipošto nije usamljen slučaj.

„OVAJ problem je uključen u više od 50 posto svih smrtnih slučajeva dece širom sveta — što je postotak koji nije premašila nijedna zarazna bolest posle kuge. Pa ipak, posredi nije neka zarazna bolest. Njene posledice pogađaju milione preživelih koji postaju invalidi, zatim hronično podložni bolestima i oštećeni u intelektualnom pogledu. Ona ugrožava žene, porodice i na kraju održivost celokupnih društvenih zajednica“ (The State of the World’s Children, Fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci).

Koju boljku opisuju ove reči? Posledicu gladi, to jest proteinsko-energetsku neishranjenost, koju Svetska zdravstvena organizacija naziva „tihom opasnosti“. Kolikih je razmera ova tragedija? SZO izjavljuje da ona „ima udela u više od polovine od 10,4 miliona smrtnih slučajeva dece svake godine“.

 Nasuprot neishranjenosti koja nastaje zbog nedostatka jedne hranljive materije ili više njih — kao što je nedostatak vitamina i minerala — nalaze se gojaznost i druga hronična oboljenja vezana za nepravilnu ishranu. Međutim, proteinsko-energetska neishranjenost predstavlja „mnogo smrtonosniji oblik neishranjenosti“, navodi SZO. Njene glavne žrtve su deca ispod pet godina.

Razmislite još jednom o Eriku pomenutom na početku i o milionima druge gladne dece. Oni nisu krivi zbog onoga što im se dešava, niti to mogu da izbegnu. Pedijatar-nutricionista, gospođa Heorhina Tusaint, rekla je za Probudite se!: „Najmanje su krivi oni koji pate i trpe, ali su i najranjiviji.“

Neki bi mogli pretpostaviti da je taj problem neizbežan — jednostavno nema dovoljno hrane za sve. Paradoks je u tome što „živimo u svetu obilja“, kako navodi SZO. Ima dovoljno hrane za sve ljude na zemlji — i još i više. Pored toga, glad je problem koji je najlakše sprečiti i najjeftinije odstraniti. Zar niste ogorčeni zbog ovih činjenica?

 Ko je ugrožen?

Glad nije ograničena samo na decu. Jedan izveštaj SZO od jula 2001. navodi da „neishranjenost ima dugotrajne i dalekosežne posledice, da pogađa skoro 800 miliona ljudi — što predstavlja 20% stanovnika u zemljama u razvoju“. To znači da svaki osmi čovek u svetu pati od posledica gladi.

Međutim, iako se najveći broj neishranjenih ljudi nalazi u Aziji — i to uglavnom u južnim i centralnim pojasevima — ipak je najveći procenat neishranjenih ljudi u Africi. Zatim slede neke zemlje u razvoju u Južnoj Americi i na Karipskim ostrvima.

Da li je tačno da razvijene zemlje nemaju problem s glađu? Ne. Prema izvoru The State of Food Insecurity in the World 2001, 11 miliona ljudi koji žive u industrijski razvijenim zemljama pate od neishranjenosti. Pored toga, 27 miliona neishranjenih ljudi živi u takozvanim zemljama u tranziciji, posebno u zemljama Istočne Evrope i republikama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Zašto neishranjenost postaje tako ozbiljan problem? Da li postoji išta što bi već sada moglo da poboljša stanje gladnih ljudi? Da li će ikada doći vreme kada na našoj planeti neće više biti gladi? Naredni članci će obraditi ova pitanja.

[Fusnota]

[Tabela/Mapa na 4. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ZEMLJE ČIJE JE STANOVNIŠTVO UGROŽENO NEADEKVATNOM ISHRANOM

VELIKA OPASNOST

UMERENA OPASNOST

MALA OPASNOST

NEMA OPASNOSTI ILI NEPOTPUNI PODACI

[Slika na 3. strani]

Čekanje humanitarne pomoći u Sudanu

[Izvor]

UN/DPI Photo by Eskinder Debebe