Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Panioli — Havajski kauboji

Panioli — Havajski kauboji

Panioli — Havajski kauboji

Od dopisnika Probudite se! s Havaja

MNOGI posetioci Havajskih ostrva iznenade se kada saznaju da ovde postoji razvijena stočna industrija, naročito na Velikom ostrvu, nazvanom Havaji. Iako su poznate nekadašnje plantaže šećerne trske i ananasa kao i kafa iz oblasti Kona, pravi pravcati kauboji, to jest panioli, posetiocima izgledaju čudno i neobično upadljivo. Oni se pitaju: „Kako su stoka i kauboji uopšte dospeli na Havaje?“

Dolazak stoke

Stoka je dospela na Veliko ostrvo još davne 1793. godine, kada ju je engleski kapetan broda i istraživač Džordž Vankuver doneo kao poklon kralju Kamehamehi I. Havajska ostrva su kapetanu Vankuveru bila dobro poznata, budući da su on i čuveni britanski istraživač kapetan Džejms Kuk bili prvi Evropljani koji su stigli do ovih ostrva.

Pošto je kralj prihvatio poklon i bio toliko zadovoljan, Vankuver je ponovo došao sledeće godine i doneo još goveda i ovaca. On je gajio nadu da će se ove životinje dobro prilagoditi i da će se množiti, pružajući dodatni izvor prihoda na Sendvičkim ostrvima, kako su se Havajska ostrva tada nazivala. Da bi ostvario taj cilj, predložio je kralju Kamehamehi da uvede kapu, to jest da stavi zabranu na klanje ovih životinja kako bi one mogle brzo da se razmnože. Kralj je odmah uvideo prednost toga i proglasio kapu u trajanju od deset godina.

Stoka je postala smetnja

Stoka koju je Vankuver doneo bila je dugorogo govedo iz Kalifornije. (Vidite sliku na 18. strani.) To su bile krupne, plašljive životinje sa ogromnim rogovima. Havajci su ih odmah prozvali pua‘a pipi (doslovno, goveđa svinja) i držali se podalje od njih iz poštovanja prema zabrani. Ostavljena na miru, goveda su slobodno tumarala i brzo se razmnožavala.

Ova goveda su ubrzo postala smetnja! Imajući potpunu slobodu, bez pretnje od grabljivica, počela su da nanose ozbiljnu štetu šumama u području mauka (planinskom području) i često da traže hranu u baštama područja makai (nižeg, priobalnog područja), gde su seljani uzgajali batatu, jam, taro i druge kulture. Ograde za stoku od vulkanske stene i čak papipi (ograde od indijske smokve) nisu bile dovoljna zaštita od ovih snažnih, podivljalih i upornih životinja.

Tek je oko 1815. kralj Kamehameha I dozvolio preduzimljivom Džonu Palmeru Parkeru iz Nove Engleske da svojom novom, američkom musketom ustreli nekoliko goveda koja su sada bila brojna i predstavljala smetnju na Velikom ostrvu. Ubrzo je pronicljivi kralj shvatio da su meso, loj i koža ovih životinja vredna trgovačka roba, i zaista, usoljena govedina će kasnije zameniti sandalovinu kao glavni proizvod Velikog ostrva.

Od kauboja do paniola

Do početka 1830-ih, krda divljih goveda postala su tako velika i opasna da se moralo nešto preduzeti. Kralj Kamehameha III uvideo je potrebu da ih stavi pod kontrolu. Zato je poslao visokog izaslanika u špansku Kaliforniju da dovede ljude koji su bili iskusni stočari. Njihov posao bi bio da sakupe stoku u stada i da obuče Havajce da rade to isto. Do tog vremena, ovih životinja nije bilo samo na Velikom ostrvu već i na ostrvima Oahu, Maui i Kauaj.

Španski, meksički i indijanski čuvari stada — kitnjasti, iskusni kauboji koji su svoju veštinu stekli na špansko-meksičkim imanjima — stigli su na Havaje 1832. godine. S njihovim karakterističnim sombrerima, sedlima, lasima i mamuzama ubrzo su nazvani panioli zbog svog španskog, to jest espanjol porekla. Ovo ime se zadržalo i oni se i dan-danas nazivaju panioli.

Panioli su bili vredni kauboji koji su voleli zabavu i koji se nisu isticali samo u poslu već su uživali i da pevaju i sviraju muzičke instrumente. Svom izvanrednom iskustvu u obavljanju ovog posla dodali su hrabrost, izdržljivost i postojanu gordost. Jedan dugogodišnji paniolo ovako je izrazio njihova osećanja: „Ako vredno radiš, živećeš dugo.“ I zaista su vredno radili! Provodili su čitave dane od jutra do mraka u sakupljanju goveda, njihovom razvrstavanju, hvatanju lasom i žigosanju. Naravno, bilo je potrebno napraviti i popraviti ograde, jer je goveda sada trebalo pripitomiti.

Ali, šta je kauboj bez konja? Prve konje na Havaje doneo je Ričard Dž. Klivland 1803. na jedrenjaku Lelia Byrd. Konji su bili arapskog i mavarskog porekla i prvi Havajac koji je jahao konja bio je lično kralj Kamehameha I!

Ovi konji su bili brzi, okretni i izdržljivi i dobro su se prilagodili neravnom terenu. Panioli su ih smatrali nezamenjivim za obavljanje teškog posla oko pripitomljavanja i čuvanja goveda.

Kao i goveda, neki konji su najpre slobodno lutali, ali su se kasnije ukrstili s drugim konjima koje su doneli iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država, uključujući i čistokrvne pasmine i arapske konje. Tim ukrštanjem je stvorena jedna zanimljiva vrsta konja koje su koristili panioli. Ali, ako biste današnjeg paniola zamolili da izabere omiljenog konja za hvatanje lasom i za rodeo, verovatno bi izabrao konja mešanca s mišićavim sapima. Zašto? Zato što su ovi konji, u šta su se panioli uverili, zbog njihovog hitrog reagovanja kad treba da krenu, da se zaustave i povinuju komandama, jednostavno nenadmašni.

Svetsko prvenstvo u rodeu

Havajski panioli su ovladali veštinama po kojima su kauboji svuda dobro poznati — kao što su jahanje, bacanje lasa i trkanje. Postali su tako vešti da se nekoliko njih, među kojima i Ikua (Ike) Purdi i Arči Ka‘ua‘a, 1908. takmičilo na najvećem rodeu u Sjedinjenim Državama. Ti Dani pograničnog rodea u Čajenu (Vajoming), bili su jedan zaista izuzetan događaj.

Ovi panioli, sa svojim šarenim odelima, upečatljivim držanjem i havajskim ogrlicama od cveća, privukli su pažnju zapadnjačkog kaubojskog sveta. I zaista su se istakli! Ike Purdi je postao svetski prvak rodea u baratanju lasom, a i Arči se dobro pokazao na rodeu. Zadivljeni svet je odjednom obratio pažnju na Havaje i njegove očaravajuće paniole. Kasnije, 1996. godine, Ike Purdi je čak imenovan za člana Nacionalne kaubojske dvorane velikana.

Današnji život paniola

Kako danas izgleda život jednog paniola? Možda ne tako izazovno, ali i na današnjim rančevima još je uvek potrebno prilično naporno raditi. Dobar primer je Parkerov ranč u Vaimei na Velikom ostrvu. Zauzima veliku površinu, ima stotine kilometara dugu ogradu i na hiljade grla. Ovde ima puno posla za paniola, koji na svom omiljenom konju seli goveda s jednog pašnjaka na drugi.

Nakon radnog dana, danas u Vaimei možete naći grupu paniola koji opušteno sede u omiljenoj krčmi — u farmerkama, kaubojskim čizmama i s kaubojskim šeširom i možda s havajskom ogrlicom od cveća oko šešira — slušajući karakterističan zvuk čuvene havajske gitare ili možda pevajući neku staru omiljenu havajsku pesmu!

[Slika na 17. strani]

Kralj Kamehameha I

[Slika na 18. strani]

Žigosanje goveda

[Slika na 18. strani]

Dugorogo govedo

[Slika na stranama 18, 19]

Sleva nadesno: Arči Ka‘ua‘a, Eben Lou i Ike Purdi

[Izvor]

Paniolo Preservation Society/Dr. Billy Bergin

[Izvor slike na 16. strani]

Havajska ostrva: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Izvor slike na 17. strani]

Parker Ranch/John Russell

[Izvor slike na 18. strani]

Parker Ranch/John Russell