Pogled u svet

Strah od stranaca

„Više od 80 posto žena vozača radije bi provele noć zaključane u svom pokvarenom autu nego što bi prihvatile ponudu nekog stranca da im pomogne“, izveštavaju londonske novine The Independent. Na osnovu ispitivanja 2 000 vozača koje je sprovela organizacija Direktna linija za spasavanje otkriveno je da bi 83 posto žena i 47 posto muškaraca odbilo pomoć ako bi im se pokvario auto. Isto tako, većina vozača se ne bi zaustavila da pomogne vozaču u nevolji. Naročito su žene zabrinute za svoju bezbednost, jer strahuju da bi kvar mogao biti lažiran. Predstavnik ove organizacije Nik Kol rekao je: „To je žalostan pokazatelj u kakvom vremenu živimo, kada je mnogim vozačima izgleda bolje rešenje da celu noć sede sami u autu nego da dožive strah kada se sretnu licem u lice sa strancem.“

 Neverni predvode verne

Žene sveštenici Engleske crkve su „generalno daleko sumnjičavije od svojih kolega u vezi sa... glavnim hrišćanskim učenjima“, izveštava londonski The Times. Ispitivanjem skoro 2 000 sveštenika Engleske crkve pokazalo se da „osamdeset posto sveštenika veruje da je Isus umro kako bi otkupio grehe čovečanstva“ u poređenju sa samo šezdeset posto žena sveštenika. I dok sedamdeset posto sveštenika veruje u uskrsenje Isusa Hrista, u to isto veruje svega pedeset posto žena. Robi Lou, predstavnik organizacije Cena savesti koja je sprovela ovo istraživanje, izjavio je: „Jasno se vidi da unutar Engleske crkve deluju dve crkve: ona koja veruje i ona koja ne veruje, i to je bruka. Autoritativne položaje sve češće zauzimaju ljudi koji sve manje veruju. Nepodnošljivo je što verne sve više predvode neverni.“

Pesimizam uprkos bogatstvu i zdravlju

Uprkos tome što izveštaj pokazuje da je u 2001. godini „ekonomsko i socijalno stanje bolje već treću godinu zaredom“, Kanađani još uvek pesimistički gledaju na budućnost, navodi se u novinama The Toronto Star. Istraživači Kanadskog saveta za društveni razvoj ustanovili su da „Kanađani osećaju manju finansijsku sigurnost, veći stres na poslu, manje poverenja da će im izaći u susret službe za socijalnu pomoć i da su ranjiviji na kriminal“. Neki od navedenih razloga za zabrinutost jesu „zarade koje jedva drže korak sa inflacijom, veći lični dugovi... dugi spiskovi za čekanje za neki vid medicinskog lečenja, sve skuplji lekovi, češće povrede u saobraćajnim nesrećama i neopravdan strah da je kriminal u porastu“. Autori ovog izveštaja kažu: „Ako sigurnost definišemo kao stanje uma, onda se krećemo u pogrešnom pravcu.“

Niža stopa smrtnosti?

„Zahvaljujući naprecima u zbrinjavanju hitnih slučajeva tokom poslednjih 40 godina smanjena je stopa smrtnosti među žrtvama nasilja“ u Sjedinjenim Državama, navodi se u izveštaju Asošiejted presa. Istraživači su otkrili da se u Sjedinjenim Državama od 1960. do 1999. godine stopa smrtnosti u slučajevima fizičkog napada smanjila za skoro 70 posto, iako je bilo skoro šest puta više teških krivičnih dela tokom tog istog perioda. Ova studija je takođe otkrila da se 1960. godine 5,6 posto teških napada završilo smrću, a 1999. svega 1,7 posto. Istraživači su zaslugu za smanjenje stope smrtnosti pripisali brojnim medicinskim naprecima kao što su „osnivanje službe za hitne slučajeve, brza stabilizacija stanja žrtvi i brz prevoz povređenih, bolja uvežbanost medicinskog osoblja za hitne slučajeve i više bolničkih i traumatoloških centara“, navodi se u ovom izveštaju. Profesor Antoni Haris s Masačusetskog univerziteta u Amerstu, rekao je: „Ljudi koji bi pre 20 godina završili u mrtvačnici, sada se jednostavno izleče i izađu iz bolnice obično za nekoliko dana.“

Daljinski upravljači i gasovi staklene bašte

Australija ima najveću svetsku emisiju gasova staklene bašte po stanovniku, izveštava The Sydney Morning Herald. Vodeći uzrok ovog problema je „australijska opsednutost daljinskim upravljačima“. Kako su daljinski upravljači povezani sa oslobađanjem gasova staklene bašte? Da bi daljinski upravljač mogao da funkcioniše, televizori, video-rikorderi i drugi elektronski uređaji moraju biti ostavljeni na stend-baj režimu. Zato se ovi uređaji retko kad potpuno isključuju. Zbog toga se svake godine u atmosferu ispusti dodatnih pet miliona tona ugljen-dioksida iz elektrana. Drugim rečima, energija koja je potrebna za održavanje električnih uređaja na stend-baj režimu u Australiji oslobađa istu količinu gasova koju oslobode i izduvni gasovi milion auta. Komentarišući o potrošnji australijskih korisnika, ove novine kažu: „Energija koju su u 2000. godini potrošili uređaji na stend-baj režimu iznosi 11,6 posto od ukupne energije koja je utrošena u domaćinstvima — što je dodatnih 500 miliona dolara.“

„Vek titanijuma“?

Titanijum je svetao, čvrst metal i visokootporan na koroziju. Nakon što su ga naučnici prvi put izdvojili 1910, titanijum je zbog svoje postojanosti postao idealan za upotrebu u vazduhoplovstvu i medicini. Ugrađen u ljudsko telo retko kad izaziva upalu, pa se može koristiti za pravljenje veštačkih kostiju. Predstavnik Japanskog društva za titanijum je rekao: „Pošto je titanijum skoro trajno otporan na koroziju, nije potrebno skoro nikakvo održavanje (proizvoda od titanijuma) i ovaj metal se ne mora odstraniti nakon samo jedne upotrebe. Sa ekološkog gledišta, titanijum će biti najtraženiji metal u 21. veku.“ Glavna mana je ta što je deset puta skuplji od nerđajućeg čelika. Međutim, očekuje se da će sa sve većom upotrebom titanijuma i njegova cena pasti. Prema japanskim novinama Daily Yomiuri, „istorija metala se menjala od bakra do čelika i od čelika do aluminijuma. Izgleda da će 21. vek biti vek titanijuma“.

Slaba priprema za brak

Više od 40 posto parova koji žive zajedno pre venčanja razvede se pre desete godišnjice braka, izveštava njujorški Daily News. Procene koje je napravio Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku takođe pokazuju da za parove koji su živeli zajedno pre braka i ostali u braku više od deset godina postoji dvaput veća verovatnoća da će se na kraju razvesti. „Ako par razmišlja o zajedničkom životu [a] veruje da nije ispravno da žive u divljem braku“, kaže glavni urednik ovog izveštaja Metju Bramlet, „i oni su od onih ljudi koji se verovatno neće razvesti.“ Osim toga, osobe koje žive zajedno pre braka „izgleda da pokazuju mnogo manju spremnost da podnose teškoće koje nastaju tokom izgrađivanja veze“, izjavljuje bračni savetnik Alis Stivens.

Potraga za crkvom

„Nekada se govorilo da onaj ko jednom postane metodista zauvek ostane metodista. Sada više ne“, izveštava se u novinama The Sacramento Bee. Prema rečima Dekstera Maknamare, direktora Međuverskog biroa u Sakramentu, „verska pripadnost je ljudima sada manje važna... Ljudi su spremniji da upoznaju druge religije.“ U potrazi za crkvom, vernici često razmatraju faktore kao što su muzika, način obožavanja, dužina službe, programi za mlade, veličina verskog skupa i udaljenost od kuće. „Tamo je pravi supermarket“, kaže Alan Karlson, direktor Hauardskog centra za porodicu, religiju i društvo. „Godine 1950, 85 posto odraslih bilo je iste veroispovesti kao i njihovi roditelji“, ali sada oni „imaju mnogo veći izbor“.