Prijatan vikend!

SKORO svako ga jedva čeka i kad dođe, često predstavlja vrhunac sedmice. Neki tokom njega putuju, drugi se rekreiraju, neki se posvete obožavanju, a neki ostanu kod kuće i prespavaju ga.

Govorimo o vremenu između kraja jedne radne (ili školske) nedelje i početka naredne — o vikendu! U zapadnim zemljama, vikend katkad počinje u petak i proteže se do nedelje. Ali odakle je potekla ideja o vikendu? I ukoliko živite tamo gde je uobičajeno da radna sedmica traje pet dana, koji su neki praktični načini na koje biste mogli da iskoristite vikend?

Od dana odmora do vikenda

Zakoni o Sabatu dati izraelskoj naciji pre oko 3 500 godina jasno su navodili: „Šest dana će da se radi, a sedmi je dan subota, dan odmora posvećen Jehovi. Ko god radi kakav posao u dan subotni kazniće se smrću“ (Izlazak 31:15). Sabat je bio i prilika da se roditelji u Izraelu postaraju za duhovne potrebe svoje porodice.

Kod Jevreja je Sabat trajao od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu. Međutim, prema delu The World Book Encyclopedia, takozvani hrišćani su „odredili nedelju kao poseban dan za obožavanje, jer su verovali da je Isus uskrsao na taj dan. Do 300-ih n. e., i crkva i država su zvanično priznale nedelju kao dan odmora u Evropi“.

Zanimljivo je da je tek u skorije vreme period odmora produžen na više od samo jednog dana. Tokom 1870-ih, radna sedmica je najpre skraćena u Britaniji tako što se završavala subotom u vreme za ručak. To slobodno poslepodne se spajalo s nedeljom i predstavljalo je vikend. Subota posle podne je započinjala porodičnim ručkom nakon kojeg bi, prema časopisu Atlantic Monthly, „često usledilo sedmično kupanje u obližnjem javnom kupatilu“.

U Sjedinjenim Državama, vikend je bio produžen još više, na dva slobodna dana. Prema jednom izvoru, radna sedmica od pet radnih dana bila je prvi put uvedena 1908. u jednoj fabrici u Novoj Engleskoj. To je odgovaralo i jevrejskim i „hrišćanskim“ radnicima, budući da je svaka grupa imala svoj dan odmora — Jevreji subotu, a „hrišćani“ nedelju. Radna sedmica od pet radnih dana brzo je bila prihvaćena. Za nju se zalagao i proizvođač automobila Henri Ford, pošto je pronicljivo zaključio da će s porodičnim izlascima preko vikenda porasti i potražnja za automobilima.

Nešto ste planirali za vikend?

Danas je dvodnevni vikend postao standardna odlika zapadnjačkog načina života. Ako živite u nekom takvom delu sveta, verovatno će vas kolege pred kraj radne sedmice pitati: „Šta planiraš za vikend?“ Ovo pitanje ukazuje na neke uzbudljive mogućnosti.

Pošto poslodavac upravlja vašim vremenom preko cele sedmice, vikend je prilika da ponovo zadobijete osećaj da vi upravljate svojim životom. Vikend vam dozvoljava da  predahnete od svakodnevne rutine. To može biti prilika da se malo odmorite ili da se družite s vama dragim osobama. Ili jednostavno može biti šansa za jednu od najpopularnijih razonoda preko vikenda — odlazak u kupovinu iz zadovoljstva. „Baš je zabavno cunjati po radnjama“, primećuje Brigita iz Nemačke.

Istraživanja su pokazala da mnogi ljudi više vole da svoje slobodno vreme provedu jednostavno se opuštajući. Za vikendaše koji će po svaku cenu ostati kod kuće ima puno mogućnosti za razonodu: baštovanstvo, sakupljanje markica, sviranje ili slušanje muzike, gledanje filmova, kuvanje, pisanje pisama, čitanje, šivenje, pletenje, bavljenje sportom ili slikanje, i još puno, puno toga. Neki više vole aktivnosti koje mogu obavljati sa svojom decom ili bračnim drugom, kao što su slaganje slagalica, kartanje, šah i slično. a

Da li Biblija osuđuje korišćenje vremena na tako na izgled beznačajan način? Ne obavezno. Solomon je napisao: „Više vredi jedna grst u miru nego obe ruke pune sa trudom i trčanjem za vetrom“ (Propovednik 4:6). Kada se ne preteruje, igra, odmor i relaksacija sigurno imaju svoje mesto u životu jednog hrišćanina.

Odlaženje u krajnosti

S druge strane, previše čak i dobrih stvari može biti kontraproduktivno i štetno. Na primer, vežbanje jeste korisno (1. Timoteju 4:8). Ali neki „vikend sportisti“ se bave sportom sa skoro fanatičnim žarom. Pošto po svaku cenu žele da pobeđuju koristeći pravu tehniku, neki troše puno vremena i ogromne sume novca na razne treninge i posebnu sportsku opremu.

Postoje i zdravstveni rizici ako se telo koje nije u najboljoj kondiciji forsira iznad njegovih mogućnosti. Jedan časopis je izvestio o sredovečnim „vikend poklonicima sporta“ koji, rešeni da povrate svoju mladost, na kraju nešto istegnu, iščaše, poseku ili prignječe. Drugi rizikuju život i upuštaju se u takozvane uzbudljive ili ekstremne sportove. b Zato je sasvim na mestu biblijski savet da se bude ’umeren‘ (Titu 2:2). Vežbanje treba da osveži osobu, a ne da je iscrpi ili izloži opasnosti.

Zato neki više vole manje ekstremne aktivnosti. Na primer, u Nemačkoj su veoma popularni šetnja i pešačenje u prirodi. U stvari, jedna razonoda koja ima puno pristalica u Evropi zove se izazovna šetnja. U njoj se nadmećete, ali ne s drugima, nego s vremenom. Radi se o tome da treba preći izvesnu razdaljinu u prirodi za neko određeno vreme. To je izuzetno prijatan način da se vežba, a da se u isto vreme i uživa u izuzetnom pejzažu! Osim toga, u tome može uživati cela porodica.

Pretrpani vikendi

Ponekad ljudi strpaju toliko aktivnosti u jedan vikend da na kraju uživaju samo u nekoliko ili ni u jednoj od njih. Onda kada počne nova sedmica, oni nisu odmorni, nego veoma umorni. Nemački časopis Focus je izvestio o jednom istraživanju prema kojem je 27 posto ispitanika ustanovilo da svoje aktivnosti u slobodno vreme obavljaju nekako u žurbi i stresu.

 „Odmor je čuvar efikasnosti“, pisalo je u časopisu Time. Isus Hrist je takođe razumeo ljudsku potrebu za odmorom i opuštanjem. Marko 6:31 izveštava da je Isus svojim učenicima rekao sledeće: „’Pođite na neko osamljeno mesto sami, i malo se odmorite.‘ Jer su mnogi dolazili i odlazili, pa nisu imali vremena ni da jedu.“ Dakle, iako vežbanje, odlazak u kupovinu i tome slično imaju svoje mesto u životu, odmoru će puno doprineti ako izdvojite i malo vremena za opušteno čitanje, odmaranje ili jednostavno spavanje. Međutim, postoji još nešto što može doprineti tome da svaki vikend bude lep.

Duhovne potrebe

Isus je u Propovedi na gori rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3). Jedna svrha prvobitnog sabatnog dana odmora bila je da ljudi imaju priliku da zadovolje duhovne potrebe. Da li se danas vikendi mogu upotrebiti u sličnu svrhu? Osmotrite primer Jehovinih svedoka. Većina njihovih skupština održava hrišćanske sastanke subotom ili nedeljom. Vikendi se koriste i za veća okupljanja, to jest kongrese. Mnogi Jehovini svedoci često koriste vreme preko vikenda da bi išli od vrata do vrata i razgovarali s drugima o Bibliji.

Naravno, i Jehovini svedoci imaju obaveze — posao, kuću, porodicu. Zato, kad god je moguće, oni planiraju i slobodne aktivnosti za sebe i svoju porodicu. Ali, prioritet daju duhovnim stvarima. Da li im to predstavlja opterećenje? Osmotrite iskustva sledećih osoba.

Pre nego što su postali Svedoci, Jirgen i Doris iz Nemačke su preko vikenda vežbali u jednom sportskom klubu. Mele i Helena su svoje vreme provodili posećujući umetničke galerije. Za Helmuta su vikendi bili vreme za odlazak u prirodu. Silvija je vikendima išla u diskoteku. Međutim, od kada su postali Jehovini svedoci, oni su potpuno promenili način na koji koriste svoje slobodno vreme.

Jirgen i Doris objašnjavaju: „Naše aktivnosti u slobodno vreme koristili smo da bismo odagnali dosadu, ali ne možemo reći da su nam obogatile život. Međutim, to što sada pomažemo drugima da razumeju Bibliju daje smisao i svrhu ne samo našem životu nego i tuđem.“ A šta je s Meleom i Helenom? „Biblija sadrži smernice za najbolji način života, i pričinjava nam veliko zadovoljstvo kada razgovaramo s drugima o tome.“ Zašto Helmut sada mnogo više uživa u životu? „Znam da je Jehovi važno ono što radim u javnoj službi“, kaže on. Evo šta Silvija kaže: „Propovedanje podrazumeva kontakt s ljudima i zanimljive razgovore. Uživam i u jednom i u drugom.“

Zašto ne popričate s Jehovinim svedocima kada vas sledeći put posete? Kratak razgovor s njima mogao bi biti prvi korak u pronalaženju više smisla u životu, i to ne samo preko vikenda nego tokom svakog dana u sedmici!

Šta god da volite da radite u slobodno vreme, neka vam vikend bude izgrađujuć i lep. Ako vam je maternji jezik nemački, želimo vam „schönes Wochenende“. Ako govorite španski, onda „¡Buen fin de semana!“ Ako ste iz Ukrajine, mogli bismo vam reći „Бажаю вам приємно провести вихідні“. Gde god da živite i šta god da radite, želimo vam prijatan vikend!

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Prijatan vikend je dobra kombinacija odmora, razonode i duhovnih aktivnosti