Mladi pitaju. . .

Što sam baš ja usvojeno dete?

„To je kao život s trajnom invalidnošću. To je oboljenje srca koje se ne može izlečiti“ (Robert).

OVAKO jedan čovek koji je nakon rođenja dat na usvajanje opisuje svoj život. On nastavlja: „Gotovo svaki dan života, srce žudi da sazna odgovore na pitanja: Ko su moji pravi roditelji? Gde žive? Zašto su me ostavili?“

Šantijel, čiji je otac bio usvojen, žali što ne zna ko su njeni biološki baba i deda. Ona kaže: „Osećam se prevareno, jer nemam stričeve, tetke i rođake.“ Ne osećaju se sva usvojena deca ovako. Ali, kod nekih je to slučaj. Zašto?

Uzrok besa

Saznanje da je odvojeno od bioloških roditelja može pokrenuti mnoga previranja kod deteta. Katrin, koja je usvojena kao dete, kaže: „Imala sam problem s besom, jer nisam razumela zašto me je majka ostavila. Mislila sam da me je napustila zato što sam bila ružna i nepoželjna. Da mi je samo pružila šansu, znam da bi bila ponosna na mene. Pri svakoj pomisli na rođenu majku, bes u meni samo je bivao veći.“

Katrinin odnos s roditeljima koji su je usvojili takođe je bio veoma napet. „Smatrala sam da su me roditelji koji su me usvojili odvojili od moje prave majke“, kaže ona. „Zato sam svoj bes iskaljivala na njima.“ Zaista, ponekad je bes reakcija na to što ste dati na usvajanje.

Takav bes može biti opasan. Ponekad, kao što to pokazuje Katrinin slučaj, možeš biti sklon tome da iskališ bes na pogrešan način ili da ga usmeriš na  pogrešne osobe. Biblija savetuje: „Zbaci gnev i ostavi jarost“ (Psalam 37:8). Kako je to moguće? Božja Reč takođe kaže: „Uvid koji čovek ima sigurno gnev njegov usporava“ (Poslovice 19:11, NW). Uvid u ličnu situaciju može ti pomoći da ublažiš gnev. Kako?

Ispravljanje pogrešnih pretpostavki

Uvid ti može pomoći da utvrdiš koje pretpostavke izazivaju tvoj bes. Na primer, ako si usvojen, da li pretpostavljaš da su te tvoji biološki roditelji sigurno ostavili zato što s tobom nije bilo sve u redu? Tako se Katrin osećala. Ali, da li je to uvek tako? Možda je nemoguće utvrditi šta je navelo tvoje roditelje da te ostave, ali postoje dobri razlozi zbog kojih treba da izbegavaš takav negativan stav. Na kraju krajeva, zašto roditelji obično daju decu na usvajanje? Često smatraju da nemaju drugog izbora.

Razmisli o Mojsijevom primeru. Biblijski izveštaj iz 2. poglavlja knjige Izlaska govori nam da je, u vreme kada je egipatski faraon odlučio da sprovede genocid nad izraelskom muškom novorođenčadi, Johaveda tri meseca krila svoju bebu, Mojsija. Na kraju, skrivanje više nije bilo moguće, ali ona nije mogla da dozvoli da joj dete bude ubijeno. Zato, „kad više nije mogla da ga krije, uzela je korpu od papirusa i premazala je zemljanom smolom i katranom, pa je stavila u nju dete i spustila je u trsku na obali Nila“ (Izlazak 2:3, NW).

Nema sumnje da joj je bilo jako teško da ostavi dete na ovakav način. Ali, šta joj je drugo preostalo? Njena ljubav prema sinu podstakla ju je da učini ono što je mislila da je najbolje za njega. Zanimljivo je da je njena ćerka posmatrala iz prikrajka i da je tu ostala sve dok nije videla da je njen brat bio u sigurnim rukama. Verovatno ju je zabrinuta majka zamolila da tako postupi.

Naravno, nisu se svi slučajevi usvajanja desili zbog takve očigledne opasnosti, ali motivi su često slični. Robert kaže: „ Bio sam vanbračno dete. Moje odgajanje bi predstavljalo ogroman teret za majčino domaćinstvo, jer nisam bio jedino dete u porodici. Majka je verovatno razmišljala da bi za mene bilo najbolje ako me dâ na usvajanje.“

 Zaista postoji mnogo razloga zbog kojih se deca daju drugim porodicama da ih odgaje. Ali, kao što ovi primeri pokazuju, to nije obavezno zbog toga što majka ne voli svoju bebu ili vidi neke nedostatke na njoj. U mnogim slučajevima, majka iskreno veruje da će za dete biti bolje da ga odgaji druga porodica.

Vrednost ljubavi koju primaš

Uvid ti može pomoći i kada razmišljaš o tome zašto si usvojen. Osmotri opet Mojsijev primer. Malo kasnije, „uze ga faraonova kći i podiže ga kao svog sina“ (Dela apostolska 7:21). Šta je navelo faraonovu ćerku da uzme pod svoju zaštitu dete za koje je znala da je jedno od osuđene jevrejske dece? „Beše muško dete koje plakaše“, kaže Biblija. „Njoj se sažali“ (Izlazak 2:6). Da, Mojsije nije usvojen zato što se prema njemu osećala mržnja ili odbojnost, već zato što je bio voljen.

Mnoga usvojena deca su shvatila da ih njihovi biološki roditelji nisu jednostavno napustili — iako se to vrlo često dešava u današnje vreme — već da su ih odneli u neku ustanovu koja će se sigurno pobrinuti da oni budu nadalje dobro zbrinuti. I zatim su usvojeni jer ih je neko voleo dovoljno da bi preuzeo brigu o njima. Može li se nešto slično reći i za tebe? Ako se usredsrediš na ljubav koju primaš i ako je ceniš, to ti može pomoći da olakšaš bol koji možda osećaš.

Pored toga, možeš biti voljen ne samo od porodice koja te je usvojila već i od drugih. Ako si član hrišćanske skupštine, možeš uživati prednost da imaš mnogo duhovnih majki, očeva, sestara i braće koji te vole (Marko 10:29, 30). Hrišćanske starešine mogu „biti kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj“ (Isaija 32:2). Ne ustručavaj se da potražiš zrele suhrišćane i da im se poveriš. Reci im šta ti je u mislima i srcu.

Robert smatra da je važno da razvije snažne veze unutar hrišćanske skupštine. „Praznina koju osećam još uvek je tu“, priznaje on. „Međutim, ljubav moje duhovne porodice potiskuje je u neki zapećak u mom srcu.“

I ti možeš uspeti

Dakle, odupri se pogrešnom i negativnom razmišljanju. To se odnosi i na mišljenje da ne možeš uspeti u životu zato što si usvojeno dete. Ovakve negativne misli mogu biti jako obeshrabrujuće! (Poslovice 24:10). Osim toga, one u stvari nemaju osnova.

Seti se, Mojsije je iskoristio većinu mogućnosti koje su mu se ukazale. Biblija kaže: „Tako Mojsije bi poučen svoj egipatskoj mudrosti. Zaista, beše silan u svojim rečima i delima“ (Dela apostolska 7:22). Što je još važnije, Mojsije je primio duhovnu pouku do te mere da mu je njegov nebeski Otac, Jehova, bio potpuno stvaran (Jevrejima 11:27). Da li je uspeo u životu?

Mojsije je kasnije postao vođa moćne nacije od oko tri miliona ili više ljudi. Postao je prorok, sudija, zapovednik, istoričar, posrednik saveza Zakona i pisac prvih pet biblijskih knjiga. Osim toga, uglavnom se njemu pripisuje i zasluga za pisanje knjige o Jovu i 90. Psalma. Da, Mojsije je vodio veoma uspešan život. Mnoga usvojena deca su isto tako uspela, a to možeš i ti.

Robert je uspešno odgajio dvoje dece i trenutno služi kao starešina u hrišćanskoj skupštini. Osvrćući se na godine svog detinjstva, on kaže: „Naučio sam da ne razmišljam o onome što ne mogu da promenim, već da budem zahvalan za blagoslove koje imam.“

Ako sada živiš kod staratelja ili si usvojeno dete, ponekad te mogu obuzeti negativne misli. Ali, potrudi se da ih zameniš pozitivnim. U Filipljanima 4:8, 9 stoji obećanje da će ’Bog mira biti s tobom‘ ako ’razmišljaš‘ o stvarima koje su ugodne Bogu. Ipak, koji su još neki praktični koraci koje možeš preduzeti da bi bio uspešan dok živiš s porodicom koja te je usvojila? Jedan od narednih članaka iz ove serije odgovoriće na to pitanje.

[Slike na 26. strani]

Ako te je neko usvojio, to je dokaz da te voli dovoljno da bi te prihvatio i brinuo o tebi