Bodljikavi nestaško sa sela

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

BELA izmaglica je prekrila dolinu reke Tej na severu Engleske i pronosila gakanje vrana kroz miran večernji vazduh. Dok sam šetao šumskom stazom, pažnju mi je privuklo lagano šuškanje među opalim lišćem vatrenocrvene, braon i žute boje. Na tren sam ugledao par kratkih, tananih zadnjih nogu baš kada su nestajale u pukotini isušene obale reke duž koje sam išao.

Kada sam pogledao izbliza, video sam ježa koji pažljivo priprema svoj zimski dom, malenu jazbinu za zimski san. Ova životinja je već dovukla lišće, suvu travu i paprat. Pravila je krevet u kome će prespavati hladne zimske dane i noći.

Nema zabune, ovo je simpatični mali jež koji se može pronaći na brežuljcima, u poljima i u šumi. Ježeva glava i vrat pokriveni su oštrom braonkasto-belom dlakom, ali je njegova najistaknutija odlika zaštitni ogrtač od bodlji sa žućkastim vrhovima. Ove bodlje su dugačke oko dva centimetra i veoma su oštre. One izbijaju iz oštrog krzna i zrakasto se šire, prekrivajući celo telo. Svaka bodlja ima od 22 do 24 uzdužne brazde i raste gotovo pod pravim uglom u odnosu na hemisfernu osnovu. Pri dnu osnove, bodlja ima jedno malo zadebljanje. To znači da jež može da preživi ako padne s visine, jer bodlje stoje pod takvim uglom da ne mogu da probiju njegovu kožu. Stvarno fantastična građa!

Kada je uznemiren, jež zauzima odbrambeni položaj tako što se savije u klupko. Pomoću snažnih mišića, bodljikavom kožom obavija celo telo, potpuno prekrivajući bočne strane i donji deo tela. Ova zaštitna odeća pokriva glavu, rep, noge i stomak bodljikavim ogrtačem.  Životinja može prilično dugo ostati u ovom odbrambenom položaju.

Jež obično ogladni u sumrak. Njegov večernji obrok od insekata i glista može biti obogaćen miševima, žabama, pacovima, gušterima, a ponekad i orasima i bobicama. Jež ima istančan sluh. Takvo je i njegovo čulo mirisa, kao što možete da zaključite kada bacite pogled na šiljatu njušku i vlažne nozdrve.

Neprijatelji — prirodni i stečeni

Osim lisica i jazavaca, ježevi imaju veoma malo prirodnih neprijatelja. Jazavac može lako da odmota ježa svojim snažnim prednjim kandžama, a da ga pri tom ne povrede bodlje. Više puta sam video ježevu kožu — verovatno jedino što je ostalo od jazavčeve večere. S druge strane, lisica ne može da se izbori s bodljama, ali može da otkotrlja ježa u vodu, gde se on mora ili odviti ili udaviti. Pošto je dobar plivač, jež ima velike izglede da se domogne zaklona među stenama ili u šupljinama na obali, pre nego što ga lisica zgrabi kao plen.

Romi i neki koji žive na selu jedu ježeve pečene u glini. Kada se glina ohladi i razbije, bodlje otpadnu a ostane ispečeno meso — „izvrstan zalogaj“, prema knjizi The Gypsies od Žan-Pola Klebera. Danas se nažalost može videti veliki broj zgaženih ježeva na putu. Izgleda da su posebno ranjivi kada se probude iz zimskog sna i počnu da traže hranu. Ali, ako jež preživi  sve ove prirodne i stečene neprijatelje, on može da poživi oko šest godina i da naraste i do 25 centimetara u dužinu.

Razmnožavanje, zimski san i potraga za hranom

Mužjak i ženka se pare između maja i jula, i ponovo kasnije u sezoni. Nakon četiri do šest sedmica, ženka će okotiti leglo koje se može sastojati od tri do četiri mladunčeta od kojih svako ima manje od 30 grama. Slepi i gluvi, oni će u naredne dve nedelje biti potpuno nezaštićeni. Zatim, njihovu mekanu dlaku postepeno zamenjuju bodlje. Takođe stiču sposobnost da se potpuno sklupčaju. Ako su napadnuti pre nego što se sve ovo desi, oni će iznenada poskočiti i ispustiti prodoran pisak. Na ovaj način uspevaju da oteraju mnoge grabljivice.

Salo koje je jež nagomilao dok se hranio u toplim mesecima služi mu za ishranu tokom zimskog sna. U to vreme, temperatura njegovog tela drastično pada i disanje postaje jedva primetno. Ova životinja ima posebnu žlezdu za zimski san, koja kontroliše telesnu toplotu. Ako njena temperatura znatno padne tokom zimskog sna, ova žlezda podizanjem telesne toplote upozorava životinju da treba da pronađe topliji kutak. Tokom zimskog sna, jež nikada ne gubi potpuni kontakt sa spoljašnjim svetom. On registruje svaki zvuk u blizini, što je propraćeno laganim pokretima tela.

Ako je zarobljen u bašti, jež će se ubrzo uspeti uza zid, ogradu ili čak oluk da bi izašao, pošto u potrazi za hranom mora da prelazi velike razdaljine. Zbog toga je ipak divlja životinja i neće baš lako postati kućni ljubimac. I bolje što je tako, pošto ježevi koji žive u prirodi imaju svoje bubice. Ali, lutanja ovih slatkih, simpatičnih ježeva seoskim predelima u Britaniji predstavljaju još jedan očaravajući prizor za koji sam uvek zahvalan našem Stvoritelju, Jehovi Bogu.

[Slika na 15. strani]

Sklupčani jež

[Slika na 16. strani]

Crtež ježa iz knjige za decu „Priče gđe Tigi-Vinkl“ od Beatriks Poter iz 1905. godine

[Slika na 16. strani]

Običan jež, star nedelju dana

[Slike na 17. strani]

Južnoafrički patuljasti jež