Gledište Biblije

Da li hrišćansko jedinstvo iziskuje jednolikost?

U DANAŠNJIM religijama po svemu sudeći vlada nejedinstvo. Čak i unutar iste crkve, ljudi imaju mnoga protivrečna gledišta u vezi s doktrinama i ponašanjem. Jedan pisac je o tome ovako rekao: „Teško je pronaći čak dvoje ljudi koji veruju u istog Boga. Izgleda da danas svaki čovek ima svoju teologiju.“

U oštroj suprotnosti s time, apostol Pavle je podsticao korintske hrišćane iz prvog veka da ’složno govore‘ i da ’budu odgovarajuće ujedinjeni istim mislima i istim pravcem razmišljanja‘ (1. Korinćanima 1:10). Neki danas kritikuju ovaj Pavlov savet. ’Ljudi se razlikuju‘, kažu oni, ’tako da se ne može insistirati na tome da svi hrišćani misle ili postupaju na isti način.‘ Ali, da li je Pavle zaista preporučivao da ljudi treba da budu poput nekih robota? Da li Biblija ostavlja mesta za ličnu slobodu?

Jedinstvo, a ne jednolikost

U jednom drugom pismu, Pavle je podsticao hrišćane da služe Bogu „uz snagu svog razuma“ (Rimljanima 12:1). Sigurno je, dakle, da on nije pokušavao da navede članove korintske skupštine da budu automati koji ne razmišljaju. Međutim, zašto im je rekao da ’budu odgovarajuće ujedinjeni istim mislima i istim pravcem razmišljanja‘? Pavle je pružio taj savet zato što je u korintskoj skupštini postojao jedan ozbiljan problem. Razvile su se različite struje, tako da su neki gledali na Apola kao na svog vođu, dok su drugi davali prednost Pavlu ili Petru, ili su priznavali samo Hrista. Takvo nejedinstvo uopšte nije bila mala stvar, jer je ugrožavalo mir u skupštini.

Pavle je želeo da Korinćani ’odražavaju jedinstvo duha u sjedinjujućoj vezi mira‘, upravo kao što je kasnije savetovao i hrišćane u Efesu (Efešanima 4:3). On je ohrabrivao braću da ujedinjeno slede Isusa Hrista, a ne da budu podeljeni u grupe, to jest sekte. Na taj način su mogli da se raduju harmoniji (Jovan  17:22). Prema tome, Pavlov savet je služio za ispravljanje njihovog načina razmišljanja i za unapređivanje jedinstva, a ne jednolikosti (2. Korinćanima 13:9, 11).

Jedinstvo je važno i kada je reč o doktrinama. Isusovi sledbenici shvataju da postoji samo „jedna vera“, kao što postoji samo „jedan Bog i Otac“ (Efešanima 4:1-6). Stoga hrišćani uvek preispituju da li je ono u šta veruju u skladu sa istinom koju je Bog otkrio u svojoj Reči o sebi i o svojim namerama. Oni su ujedinjeni u verovanjima o tome ko je Bog i šta on zahteva. Takođe žive prema čistim moralnim merilima koja su izložena u Božjoj Reči (1. Korinćanima 6:9-11). Na taj način, hrišćani ostaju ujedinjeni i što se tiče doktrina, i što se tiče morala.

Stav prema razlikama

Ipak, to ne znači da se svakom hrišćaninu određuje kako da razmišlja i šta da radi u svakoj situaciji u svom životu. Većina stvari je pitanje ličnog izbora. Evo jednog primera: Mnogi korintski hrišćani u prvom veku uzdržavali su se od uzimanja mesa koje je poticalo iz nekog idolskog hrama. Neki su bili čvrsto uvereni da bi uzimanje takvog mesa predstavljalo čin krivog obožavanja, dok su drugi smatrali da uopšte nije važno odakle je ono. Govoreći o ovom osetljivom pitanju, Pavle nije dao neko pravilo o tome šta hrišćani treba da rade. Umesto toga, on je priznao da ljudi mogu doneti različite odluke u vezi s tim a (1. Korinćanima 8:4-13).

Danas neki hrišćani mogu doneti odluke koje se razlikuju od odluka drugih hrišćana kada je reč o zaposlenju, zdravlju, zabavi ili nekom drugom području u koje je uključeno pitanje ličnog izbora. Ovakva raznolikost bi nekoga mogla da uznemirava. Takve osobe bi se mogle pitati da li će razlike u gledištima dovesti do svađa ili podela u skupštini. Međutim, ne mora obavezno da bude tako. Da to prikažemo: Kompozitori imaju samo ograničen broj nota s kojima mogu raditi, a ipak imaju praktično beskrajne mogućnosti da stvore prelepe melodije. Slično tome i hrišćani donose izbore koji su u granicama Božjih načela. Međutim, postoji velika sloboda izbora kada se donose neke lične odluke.

Kako je moguće sačuvati hrišćansko jedinstvo dok se i dalje pokazuje poštovanje prema slobodi ličnog izbora? Presudnu ulogu ima ljubav. Ljubav prema Bogu nas pokreće da se rado podložimo njegovim zapovestima (1. Jovanova 5:3). Ljubav prema bližnjem nas pokreće da poštujemo pravo drugih na donošenje savesnih odluka u pitanjima lične prirode (Rimljanima 14:3, 4; Galatima 5:13). Pavle je pružio odličan primer u tome kada se podložio autoritetu vodećeg tela iz prvog veka povodom jednog doktrinarnog pitanja (Matej 24:45-47; Dela apostolska 15:1, 2). U isto vreme, on je svakoga ohrabrivao da poštuje savest suhrišćanâ u stvarima koje su prepuštene ličnoj odluci (1. Korinćanima 10:25-33).

Jasno je da nikoga ne treba osuđivati zato što je savesno doneo neku odluku koja se ne sukobi s biblijskim načelima (Jakov 4:12). S druge strane, lojalni hrišćani neće insistirati na svojim pravima do te mere da opterete savest drugih ili naruše jedinstvo u skupštini. Niti će se pozivati na ličnu slobodu izbora da bi radili nešto što Božja Reč jasno zabranjuje (Rimljanima 15:1; 2. Petrova 2:1, 19). Ljubav prema Bogu treba da nas pokrene da prilagodimo svoju savest Božjem načinu razmišljanja. To će nam pomoći da ostanemo u jedinstvu sa suvernicima (Jevrejima 5:14).

[Fusnote]