Izazov lečenja
Izazov lečenja
„Nema nijednog slučaja dijabetesa koji nije ozbiljan. Svi su opasni“ (En Dejli, Američko udruženje dijabetičara).
„VAŠI rezultati analize krvi pokazuju znatna odstupanja. Pothitno vam je potrebna lekarska pomoć.“ Ove reči su kao grom pogodile Deboru. „Cele noći sam razmišljala da to mora da je laboratorijska greška“, kaže ona. „Govorila sam sebi da to jednostavno ne može biti istina.“
Kao i većina ljudi, Debora je mislila da je relativno zdrava, pa zato nije obraćala pažnju na simptome koji su je mučili. Mislila je da stalnu žeđ oseća zbog antihistaminika koje je uzimala. Učestalo mokrenje je pripisala prekomernom pijenju vode. A zamor — pa dobro, zar se majka koja je zaposlena ne umara?
Ali, onda je analiza krvi potvrdila da je uzročnik svih ovih problema dijabetes. Debori je bilo teško da prihvati ovu dijagnozu. „Nikome nisam rekla da sam bolesna“, kaže ona. „Noću, kada su ostali članovi porodice spavali, ja bih zurila u tamu i plakala.“ Nakon što saznaju da imaju dijabetes, neke osobe, poput Debore, dožive bujicu emocija, uključujući i depresiju pa čak i bes. „Prošla sam kroz jedan period kada sam samo plakala i poricala realnost“, kaže Karen.
Ovo su prirodne reakcije na ono što izgleda kao veliki udarac. Međutim, uz podršku drugih, oni koji imaju dijabetes mogu se prilagoditi toj promeni. „Moja bolničarka mi je pomogla da prihvatim svoje stanje“, kaže Karen. „Rekla mi je da je sasvim normalno što plačem. Taj emocionalni ventil mi je pomogao da se sredim.“
Zašto tako ozbiljan
Dijabetes se naziva „poremećajem samog životnog mehanizma“ i to iz dobrog razloga. Kada organizam ne može da metabolizuje glukozu, mogu da otkažu brojni vitalni mehanizmi, ponekad s posledicama opasnim po život. „Ljudi ne umiru neposredno od dijabetesa“, kaže dr Harvi Kacef, „oni umiru od propratnih komplikacija. Mi možemo da sprečimo komplikacije, ali ne i da [ih] otklonimo kada do njih već dođe.“ a
Ima li nade za osobe koje su pogođene dijabetesom? Da, ako shvate ozbiljnost te bolesti i podvrgnu se programu lečenja. b
Ishrana i vežbanje
Iako se dijabetes tip 1 ne može sprečiti, stručnjaci proučavaju genetske faktore rizika i pokušavaju da pronađu načine da spreče pad imunološkog sistema. (Vidite okvir „Uloga glukoze“ na 8. strani.) „Kod dijabetesa tip 2, situacija je mnogo jasnija“, kaže se u knjizi Diabetes — Caring for Your Emotions as Well as Your Health. „Mnoge osobe s genetskim predispozicijama ne pokazuju nikakve simptome ove bolesti jednostavno zato što se uravnoteženo hrane i redovno vežbaju i tako održavaju dobro fizičko zdravlje i telesnu težinu u normalnim granicama.“ c
Naglašavajući vrednost vežbanja, Journal of the American Medical Association izvestio je o jednom velikom istraživanju sprovedenom među ženama. Ovo istraživanje je pokazalo da „već samo kratkotrajna fizička aktivnost ubrzava apsorpciju glukoze [u ćelijama] posredstvom insulina za više od 24 sata“. Stoga se u ovom izveštaju zaključuje da su „i šetnja i povećana aktivnost povezane sa znatnim smanjenjem rizika od dijabetesa tip 2 kod žena“. Ovi istraživači preporučuju najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti, ako ne svakog dana onda bar tokom većine dana u nedelji. To može biti nešto jednostavno poput šetnje koja je, kako stoji u delu American Diabetes Association Complete Guide to Diabetes, „verovatno najbolji, najsigurniji i najjeftiniji oblik vežbanja“.
Međutim, vežbanje dijabetičara treba da bude profesionalno nadgledano. Jedan razlog jeste što dijabetes može oštetiti vaskularni sistem i nerve, što utiče na cirkulaciju krvi i čulo dodira. Otuda i najmanja ogrebotina na stopalu može proći neopažena, a zatim se inficirati i pretvoriti u čir — opasno stanje koje može voditi do amputacije ako se ne leči odmah. d
Ipak, redovno vežbanje može pomoći da se dijabetes drži pod kontrolom. „Što više istraživači ispituju koristi redovnog vežbanja“, kaže ADA Complete Guide, „to više pronalaze dokaza tome u prilog.“
Terapija insulinom
Pored posebne ishrane i redovnog vežbanja, mnogi dijabetičari moraju svakodnevno proveravati nivo glukoze i ubrizgavati insulin više puta na dan. Zbog poboljšanog zdravstvenog stanja pomoću ishrane i redovnog vežbanja, neke osobe s dijabetesom tip 2 mogle su, barem na neko vreme, da prekinu s terapijom insulinom. e Karen, koja ima dijabetes tip 1, uvidela je da vežbanjem povećava efikasnost insulina koji ubrizgava. Zahvaljujući tome mogla je da smanji dnevnu dozu insulina za 20 posto.
Međutim, ako je potrebno uzimati insulin, nema razloga da se oboleli obeshrabri. „Uzimati insulin ne znači neuspeh“, kaže Meri En, medicinska sestra koja se brine o brojnim dijabetičarima. „Koji god tip dijabetesa da imate, ako pažljivo kontrolišete nivo šećera u krvi, umanjićete druge zdravstvene probleme koji mogu nastati kasnije.“ U stvari, jedno nedavno istraživanje je otkrilo da su osobe s dijabetesom tip 1 koje su redovno kontrolisale nivo šećera u krvi „imale znatno ređe oboljenja očiju, bubrega i nerava prouzrokovanih dijabetesom.“ Na primer, rizik od očnog oboljenja (retinopatija) smanjen je za 76 posto! Osobama s dijabetesom tip 2 takođe je koristilo redovno kontrolisanje nivoa šećera u krvi.
Da bi terapija insulinom bila lakša i manje neprijatna, „pen“ za primanje insulina — pribor koji se najčešće koristi — ima tanku iglu koja neugodnost svodi na najmanju meru. „Obično je najgori prvi ubod“, kaže Meri En. „Posle toga, većina pacijenata kaže da ne oseća skoro ništa.“ U druge načine ubrizgavanja insulina spadaju ubrizgavanje pomoću automatskih sprava za davanje injekcije koje bezbolno ispaljuju iglu u kožu, zatim pomoću sprava koje doslovno ubrizgavaju mlaz insulina kroz kožu zahvaljujući velikoj brzini mlaza i pomoću braunile koja ostaje na istom mestu dva ili tri dana. U poslednjih nekoliko godina, postala je popularna insulinska pumpa otprilike veličine pejdžera. Ovaj aparat može da se programira da kroz sondu oslobađa insulin u pravilnim dozama prema dnevnim potrebama organizma, što omogućava da količina unetog insulina bude preciznija i efikasnija.
Nastavite da učite
I pored svega do sada rečenog, ne postoji neka opšta terapija za dijabetes. Kada razmišlja o načinu lečenja, svaka osoba treba da uzme u obzir mnogobrojne faktore pre nego što donese odluku. „Iako ste možda pod nadzorom lekarskog tima“, kaže Meri En, „vi donosite krajnju odluku.“ U stvari, časopis Diabetes Care navodi: „Lečenje dijabetesa bez sistematskog obrazovanja samog dijabetičara može se smatrati pogrešnom i neetičkom negom.“
Što više dijabetičari nauče o ovoj bolesti, to će biti sposobniji da se brinu o svom zdravlju i povećaće izglede da duže i zdravije žive. Međutim, delotvorno obrazovanje zahteva strpljenje. Knjiga Diabetes — Caring for Your Emotions as Well as Your Health objašnjava: „Ako pokušate da naučite sve odjednom, verovatno ćete biti zbunjeni, a ni naučeno nećete moći efikasno da iskoristite. Osim toga, veliki deo najkorisnijih informacija koje treba da znate ne nalazi se u knjigama ili brošurama. Sve zavisi od toga... kako će vam varirati nivo šećera u krvi u odnosu na promene u svakodnevnim aktivnostima. To se može naučiti samo s vremenom, kroz praksu.“
Na primer, pažljivim praćenjem možete saznati kako vaš organizam reaguje na stres, usled kog vam može skočiti nivo šećera u krvi. „Živim s dijabetesom već 50 godina“, kaže Ken, „i tačno znam kako moj organizam reaguje!“ Obraćanje pažnje na reakcije organizma se isplatilo, jer Ken još uvek može da radi puno radno vreme iako ima preko 70 godina!
Važnost podrške u porodici
U lečenju dijabetesa ne sme se prevideti podrška porodice. Zapravo, jedna knjiga beleži da je „kvalitet porodičnog života možda najvažniji faktor“ u borbi s dijabetesom kod dece i omladine.
Korisno je kada se članovi porodice informišu u vezi s dijabetesom, čak i kada naizmenično prisustvuju lekarskim pregledima obolelog. Upućenost će im pomoći da budu podrška, da prepoznaju važne simptome i da znaju kako da reaguju. Ted, čija žena ima dijabetes tip 1 od svoje četvrte godine, kaže: „Znam kada Barbarin nivo šećera previše opadne. Ona ućuti usred razgovora. Intenzivno se znoji i naljuti bez razloga. Takođe se uspore njeni pokreti.“
Slično tome, kada Kenova žena Ketrin primeti da je Ken pobledeo i da se preznojio i kada vidi da mu se promenilo raspoloženje, ona mu zada neki jednostavan matematički problem. Ako je Kenov odgovor konfuzan, to joj govori da je vreme da preuzme stvari u svoje ruke i brzo reaguje kako bi popravila stanje. I Ken i Barbara iskreno cene to što imaju upućene bračne drugove koje vole i kojima potpuno veruju. f
Ljubazni članovi porodice treba da nastoje da pruže podršku, budu prijatni i strpljivi — što su osobine koje mogu pomoći oboleloj osobi da se suoči sa životnim izazovima i čak da utiču na poboljšanje njihovog zdravstvenog stanja. Karenin suprug ju je uverio u svoju ljubav, što je imalo ogroman značaj. Karen izjavljuje: „Najdžel mi je rekao: ’Ljudima je potrebna hrana i voda da bi preživeli, kao što je i tebi potrebna hrana i voda — i mala doza insulina.‘ Ove tople, a ipak praktične reči bile su baš ono što mi je trebalo.“
Porodica i prijatelji takođe moraju razumeti da se s promenama nivoa šećera u krvi menja i raspoloženje obolelih. „Kada osetim neraspoloženje prouzrokovano šećerom“, kaže jedna žena, „postanem veoma ćutljiva, potištena, razdražljiva i neraspoložena. Onda se osećam užasno zato što sam tako detinjasta. Ali mi pomaže to što znam da drugi razumeju razlog takvih osećanja, koja pokušavam da kontrolišem.“
S dijabetesom se može uspešno izaći na kraj, naročito ako oboleli ima podršku prijatelja i članova porodice. Biblijska načela takođe mogu biti od pomoći. Kako?
[Fusnote]
a Komplikacije uključuju srčano oboljenje, infarkt, oslabljen rad bubrega, periferna vaskularna oboljenja i oštećenje nervnog sistema. Nedovoljan dotok krvi u stopala može prouzrokovati čireve, koji u ozbiljnim slučajevima zahtevaju amputaciju pogođenog ekstremiteta. Dijabetes je takođe najčešći uzrok slepila kod odraslih osoba.
b Probudite se! ne podržava nijednu posebnu terapiju. Oni koji sumnjaju da imaju dijabetes treba da se konsultuju s doktorom koji ima iskustvo u sprečavanju i lečenju ove bolesti.
c Višak sala na stomaku (telo u obliku jabuke) izgleda da predstavlja veću opasnost od sala na bedrima (telo u obliku kruške).
d Pušači još više rizikuju, jer pušenje oštećuje srce i krvotok, i sužava krvne sudove. Jedna knjiga navodi da se 95 posto amputacija povezanih s dijabetesom izvrši kod pušača.
e Nekima koji imaju dijabetes tip 2 pomogla je oralna medicina. Tu spadaju lekovi koji stimulišu pankreas da luči više insulina, zatim lekovi koji smanjuju višak šećera u krvi i još neki lekovi koji smanjuju insulin rezistenciju. (Oralno lečenje se obično ne prepisuje osobama s dijabetesom tip 1.) Za sada se insulin ne može uzimati oralno, jer se u probavnom procesu ovaj protein uništi pre nego što dospe u krvotok. Ni terapija insulinom ni oralna medicina ne isključuju potrebu za vežbanjem i pravilnom ishranom.
f Lekari preporučuju dijabetičarima da uvek nose ličnu kartu i identifikacionu bolesničku pločicu. To im može spasti život u kritičnim situacijama. Na primer, reakcija na nizak nivo šećera može se pogrešno protumačiti kao neka druga bolest ili čak kao pijano stanje.
[Okvir/Slika na 6. strani]
Bolest mladih?
Dijabetes „postaje bolest mladih“, kaže dr Artur Rubenstajn, vodeći endokrinolog i dekan Njujorškog medicinskog fakulteta Gora Sinaj. Prosečna starost obolelih zaista je sve manja. Govoreći o dijabetesu tip 2, stručnjak za dijabetes dr Robin S. Golan kaže: „Pre deset godina smo poučavali studente medicine da se ova bolest ne pojavljuje kod osoba ispod 40 godina. Sada je nalazimo i kod osoba mlađih od 10 godina.“
Zašto se povećava broj obolelih od dijabetesa među mladima? Ponekad je uzrok genetska predispozicija. Ali, uticaj mogu imati i telesna težina i životno okruženje. U poslednje dve decenije, broj gojazne dece se udvostručio. Zašto je došlo do toga? „Tokom proteklih 20 godina, desile su se brojne promene u načinu ishrane i obrascu fizičkih aktivnosti“, kaže dr Vilijam Dic iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti. „To uključuje sve češće uzimanje obroka van kuće, preskakanje doručka, učestalije konzumiranje bezalkoholnih pića i brze hrane, nedovoljno časova [fizičke kulture] u školama i ukidanje školskih odmora.“
Dijabetes se ne može izlečiti. Zato je mudro da poslušate savet jednog obolelog tinejdžera, koji jednostavno kaže: „Ne jedite džank-fud i ostanite zdravi.“
[Okvir/Slika na stranama 8, 9]
Uloga glukoze
Glukoza hrani milijarde ćelija u telu. Međutim, da bi dospela u ćelije, potreban je „ključ“ — insulin, hemijska supstanca koju oslobađa pankreas. Kod dijabetesa tip 1, organizam jednostavno ne luči insulin. Kod dijabetesa tip 2, organizam luči insulin, ali obično u nedovoljnoj količini. g Štaviše, ćelije odbijaju da prime insulin — što predstavlja insulin rezistentni dijabetes. Kod oba tipa dijabetesa, posledice su iste: neishranjene ćelije i rizičan nivo šećera u krvi.
Kod dijabetesa tip 1, imunološki sistem osobe napada beta ćelije koje proizvode insulin u pankreasu. Otuda je dijabetes tip 1 autoimuno oboljenje i ponekad se naziva imuno-posrednički dijabetes. Reakciju imunološkog sistema mogu izazvati virusi, otrovne hemikalije i određeni narkotici. Genetska konstitucija takođe može uticati, pošto se dijabetes tip 1 često sreće kao nasledna bolest i najuobičajeniji je kod belaca.
Uticaj genetskog faktora je još veći kod dijabetesa tip 2, ali se on češće javlja među crncima. Najviše su pogođeni australijski Aboridžini i američki starosedeoci. Američki starosedeoci imaju najveći broj obolelih u svetu. Stručnjaci proučavaju vezu između genetike i gojaznosti, kao i način na koji višak kilograma izgleda podstiče rezistenciju na insulin kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za dijabetes. h Za razliku od dijabetesa tip 1, dijabetes tip 2 se uglavnom javlja kod osoba koje su starije od 40 godina.
[Fusnote]
g Oko 90 posto obolelih ima dijabetes tip 2. Prvobitno se na njega ukazivalo kao na „insulin-nezavisni“ dijabetes ili „dijabetes starije dobi“. Međutim, ovi izrazi su neprecizni jer skoro 40 posto osoba s dijabetesom tip 2 mora da prima insulin. Osim toga, ovaj tip dijabetesa je ustanovljen kod zabrinjavajuće velikog broja mladih — od kojih neki nisu čak ni u tinejdžerskim godinama.
h Uopšteno gledano, osoba se smatra gojaznom ako je njena težina za 20 posto ili više iznad njene idealne telesne težine.
[Slika]
Molekul glukoze
[Izvor]
Ljubaznošću: Pacific Northwest National Laboratory
[Okvir na 9. strani]
Uloga pankreasa
Otprilike veličine banane, pankreas se nalazi odmah iza želuca. Prema knjizi The Unofficial Guide to Living With Diabetes, „zdrav pankreas vrši neprekidno i savršeno balansiranje, uspevajući da održi ravnomeran, stabilan nivo šećera u krvi tako što luči tačno onoliko insulina koliko je potrebno u skladu s rastom i padom nivoa glukoze u toku dana“. Hormon insulin luče beta ćelije koje se nalaze u pankreasu.
Kada beta ćelije ne luče dovoljno insulina, nivo glukoze u krvi raste, te dolazi do hiperglikemije. Suprotna pojava — nizak nivo šećera u krvi — naziva se hipoglikemija. Zajedno s pankreasom, i jetra pomaže da se održi nivo šećera u krvi tako što skladišti višak glukoze u obliku glikogena. Po nalogu pankreasa, jetra ponovo pretvara glikogen u glukozu koju organizam može da upotrebi.
[Okvir/Slika na 9. strani]
Uloga šećera
Uobičajena je zabluda da unošenje dosta šećera prouzrokuje dijabetes. Medicinski dokazi potvrđuju da gojaznost povećava rizik kod osoba koje imaju genetske predispozicije za dijabetes — i to bez obzira na količinu unetog šećera. Ipak, uzimanje previše šećera nije zdravo, budući da on sadrži veoma malo hranljivih sastojaka i doprinosi gojaznosti.
Još jedna zabluda jeste da osobe s dijabetesom imaju nenormalnu potrebu za šećerom. Ipak, u stvarnosti, oni imaju istu želju za slatkišima kao i većina ostalih ljudi. Kada se ne drži pod kontrolom, dijabetes može dovesti do pojačane želje za hranom — ali ne i obavezno do želje za šećerom. Osobe s dijabetesom mogu da jedu slatkiše, ali količina unetog šećera mora biti u granicama njihovog programa ishrane.
Nedavna istraživanja su pokazala da ishrana bogata fruktozom — šećerom koji potiče iz voća i povrća — može dovesti do rezistencije na insulin i čak dijabetesa kod životinja, bez obzira na njihovu težinu.
[Dijagrami/Slike na stranama 8, 9]
Pojednostavljeno objašnjenje dijabetesa
PANKREAS
↓ ↓ ↓
Zdrava osoba Dijabetes tip 1 Dijabetes tip 2
Nakon obroka, Imunološki sistem U većini slučajeva,
pankreas reaguje napada beta ćelije u pankreas ne
na porast glukoze pankreasu koje proizvodi dovoljnu
u krvi i luči proizvode insulin. količinu insulina
dovoljnu količinu Zbog toga se ne
insulina luči insulin
↓ ↓ ↓
Molekuli insulina Bez insulina,molekuli Ako je senzitivnost
se vezuju za glukoze ne mogu receptora na insulin
receptore mišićnih dospeti u ćelije smanjena, onda se
i drugih ćelija. ne aktivira proces
Zatim ovo vezivanje koji je potreban da
pokreće proces koji bi se apsorbovala
omogućuje ulazak glukoza iz krvi
molekula glukoze
↓ ↓ ↓
Mišićne ćelije Nivo glukoze u krvi se
apsorbuju i sagorevaju povećava, što ometa vitalne
glukozu. Tako se nivo procese i oštećuje
glukoze u krvi vraća zidove krvnih sudova
na normalu
[Dijagram]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
ćelija
receptor
porta
insulin
jezgro
glukoza
[Dijagram]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
KRVNI SUD
crvena krvna zrnca
glukoza
[Izvor]
Čovek: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck
[Slika na 7. strani]
Za dijabetičare je vrlo važna pravilna ishrana
[Slike na 10. strani]
Dijabetičari mogu voditi normalan život