Vidite snažnog nilskog konja!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

ZRACI blagog večernjeg sunca obasjavaju veliko jezero u prostranom kenijskom rezervatu Masaj Mara. Dok sunce zalazi na horizontu, na vodi se vidi zagasitozlatni odsjaj. Sa izvesne razdaljine, laganim korakom se približavaju krda zebri i gnua. Najednom, u velikom strahu, životinje zastaju i upiru pogled ka povećem zaobljenom objektu na površini vode blizu obale. Nakon što snažno uskomeša vodu, ova „gromada“ zaranja i nestaje iz vidokruga. Životinje su upravo opazile jedno opasno stvorenje koje živi u vodi — nilskog konja.

Jedino je slon veći od nilskog konja koji se može naći u barama, rekama i jezerima istočne  Afrike. U punoj zrelosti, nilski konj može biti do četiri metra dugačak i jedan i po metar visok u predelu pleća. Može biti težak oko četiri tone. Vlada opšte mišljenje da se reč „behemot“, koja se nalazi u knjizi o Jovu, odnosi na nilskog konja. Uopšte ne čudi što Biblija za ovu masivnu životinju kaže da su joj kosti „kao bakrene cevi“ i upoređuje ih sa ’gvozdenim polugama‘ (Jov 40:10-13).

S debelom glatkom kožom i na prvi pogled nezgrapan, okruglasti nilski konj bi sigurno loše prošao na nekom takmičenju u lepoti. Noge nilskog konja su kratke, zbog čega se čovek pita kako uopšte mogu da nose to ogromno telo. Ali nemojte potceniti snagu tih zdepastih nogu. Nilski konj može da trči brže od čoveka. U vodi može da prestigne mali čamac koji pokreću vesla ili čak motor.

Život u vodi

Nilski konji su društvene životinje, i obično žive u grupama od njih 10 do 15, koje predvodi glavni mužjak, mada su viđene i veće grupe od oko 150 nilskih konja. To su životinje koje žive i na kopnu i u vodi, a iz vode izlaze — uglavnom noću — da bi jeli bujnu vegetaciju kraj obale. Uglavnom izbegavaju da se udaljavaju od vode. Međutim, neki nilski konji u potrazi za hranom tokom sušnog perioda znaju da pređu i po 10 kilometara.

Nije sasvim jasno kako nilski konji obeležavaju svoju teritoriju. Neki smatraju da je neobična navika razbacivanja izmeta po okolini pomoću repa način da se ostavi utisak na ženke ili da se zaplaši suparnik. Kada su napadnuti, oni će rzati poput konja, a kada se bore, onda će rikati. Glasno frktanje se čuje čak i kada su ove životinje pod vodom. Mužjak predvodnik se oglašava mukanjem.

Nilski konj je po ceo dan delimično ili potpuno u vodi, za šta je njegovo veliko telo dobro prilagođeno. Premda možda nije tako vešt plivač poput drugih životinja koje žive i na kopnu i u vodi, nilski konj može ostati i do 15 minuta pod vodom! Njegove nozdrve, oči i uši nalaze se u istoj ravni, što omogućava da mu ostatak tela bude skriven pod vodom. Upravo tu, pod vodom, nilski konj obavlja nekoliko aktivnosti — uključujući udvaranje i parenje.

Nakon bremenitosti od oko osam meseci, ženka rađa jedno tele u plićaku. Ono sisa i dok je na suvom i dok je u plićaku. Premda snažni, nilski konji su dobri roditelji i iznenađujuće su nežni prema svojoj prinovi. Da, zadivljujuća je slika videti majku koja pluta na površini vode s mladunčetom na leđima. Naravno, naizgled dobroćudna životinja će se razgoropaditi ako iko pokuša da joj skine bebu s leđa!

Koža nilskog konja je veoma dobro prilagođena za život u vodi. Kada životinja izađe na suvo dešavaju se značajne promene. Potkožne žlezde izlučuju jednu ne tako gustu, ali veoma slanu sluz zagasitocrvene boje. Kada se  posmatra iz daleka, nilski konj deluje kao da se preznojava u krvi. Međutim, ta sluz štiti kožu i u vodi i na suvom. U drevnim afričkim zajednicama, koža nilskog konja se sekla u trake i iz nje se cedilo ulje. Zatim su se te trake uvrtale i sušile kako bi se dobio ozloglašeni bič, koji se koristio u borbama oko teritorije. a Grzimek’s Animal Life Encyclopedia primećuje da je nakon obrade — koja traje najmanje šest godina — koža nilskog konja „tvrda kao kamen i debela oko četiri i po centimetra“.

Impozantan, ali opasan zev

Usta su nešto što se sigurno odmah uoči kod nilskog konja. Ova životinja koristi svoju pola metra široku gubicu da bi pasla u blizini vode. Međutim, usta mu ne služe samo za jelo. Kada otvori vilicu pod uglom od 150 stepeni, to više nije samo čeljust već upozoravajuća demonstracija agresivnosti. Da bi se sačuvalo sve manje stanište dolazi do ozbiljnih borbi između suparnika. Otvorena usta otkrivaju ogromne donje očnjake. Ovo odbrambeno oružje može biti i 30 centimetara dugačko.

Usta nilskog konja ne predstavljaju opasnost samo za druge nilske konje nego i za ljude. Nijedan ljudski pokušaj da se živi u miru s nilskim konjem nije urodio plodom. Ova životinja će iznenada napasti one koji se previše približe njenoj teritoriji. Osim toga, ako je ranjen, nilski konj je još razdražljiviji, i samim tim u stanju da još više naudi bilo kom uljezu. Razljućeni nilski konji su svojim ogromnim čeljustima čak prevrtali čamce.

Nilski konj je na suvom brutalan kao i u vodi. Na primer, krajnje je opasno biti između vode i nilskog konja koji pase. U nekim krajevima Afrike, nilski konji su napali neoprezne meštane kada su smatrali da im je bio presečen put do vode. Ova životinja uliva strah i kod ljudi i kod životinja, i prema njoj se mora postupati s najvećim oprezom i poštovanjem.

Hoće li nilski konj opstati?

Kada je sam na pašnjaku, nilski konj se ne može odbraniti od lavova. Pa ipak, izgleda da je njegov najveći neprijatelj čovek. „Ljudi su veoma mnogo smanjili i broj nilskih konja i veličinu područja na kom oni žive“, kaže World Book Encyclopedia. „Veliki broj njih ubiju lovci, a i zemljoradnici su napravili njive od mnogih područja na kojima su nekada prebivali nilski konji.“

Da, čovekovo zauzimanje staništa nilskih konja prisililo je ovu životinju da pređe na jedno malo područje, čime im je ograničeno slobodno kretanje i razmnožavanje. Na svu sreću, Stvoritelj obećava da će pod vladavinom svog Kraljevstva povratiti odgovarajuću ravnotežu između ljudi i životinja, tako da „niti će kvara niti štete biti“ u obnovljenom Raju na zemlji (Isaija 11:9).

[Fusnota]

[Izvor slike na 25. strani]

Elizabeth DeLaney/Index Stock Photography