Zadivljujuć svet kišnih  glista

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

EGIPATSKA KRALJICA KLEOPATRA proglasila ih je svetim. Aristotel ih je nazvao crevima zemlje. Čarls Darvin je smatrao da su one igrale važnu ulogu u razvitku života. Koje je to stvorenje zavredilo divljenje ovako čuvenih ljudi? Neupadljiva kišna glista.

Kao što ćete videti, gliste zaslužuju naše divljenje. Jeste da su ljigave i da se migolje, ali čak i te karakteristike, za koje bismo mislili da su odbojne, mogu izazvati osećaj strahopoštovanja kada malo bolje upoznate glistu. Potrebno je samo da se sagnete i prevrnete neki grumen zemlje ili da malo razgrnete opalo lišće i ući ćete u zadivljujuć svet glista.

Jednostavan mozak, zapanjujući talenti

Pogledajte kišnu glistu izbliza i primetićete da joj se telo sastoji od prstenastih segmenata koji izgledaju kao niz minijaturnih krofni zbijenih jedna do druge. Svaki segment pokreću dve grupe mišića. Jedna grupa, odmah ispod kože, obrazuje prsten oko gliste. Ispod tog sloja se nalazi druga grupa koja se proteže duž gliste. Gliste se kreću tako što šire i skupljaju te međusobno poprečne mišićne grupe, ritmički usaglašeno napinjući segment po segment tako da se celo telo talasa.

Ako uzmete kišnu glistu u ruku, ona će se sigurno previjati i izvijati. Gliste reaguju tako zato što je njihovo telo prepuno receptora — u jednom jedinom segmentu ima ih čak oko 1 900. Ovi receptori omogućavaju glisti da oseća dodir i ukus i da registruje svetlost.

Glista zahvata zemlju pomoću malih izraslina zvanih čekinje. Svaki segment gliste ima više grupa čekinja koje deluju poput vesala nekog čamca. Glista ih zarije u zemlju, povuče se napred i onda ih uvlači nazad. Glista može da „vesla“ u bilo kom pravcu koristeći jednu grupu čekinja u datom momentu ili, ako je uplašena, može usidriti jedan kraj tela dok brzo skuplja drugi kraj. Na ovoj atletskoj veštini usklađivanja „zamaha veslima“ pozavideo bi im čak i olimpijski kajakaški tim.

Ako im neka ptica otkine repne segmente, kod nekih vrsta glista oni jednostavno ponovo izrastu — ali nikada ne izraste više segmenata nego što ih je bilo. Izgleda da svaki segment proizvodi nešto malo elektriciteta tako da glistama ponovo rastu izgubljeni segmenti sve dok se ne obnovi prvobitni maksimalni napon.

S cerebralnom ganglijom, koja se nalazi u prednjem delu, povezano je na hiljade čulnih organa i kompleksnih muskulatornih sistema. Eksperimenti pokazuju da gliste, pored svojih fizičkih talenata, imaju izvesnu sposobnost pamćenja i čak mogu naučiti da izbegavaju opasnost.

Zašto su toliko ljigave?

Ljigava površina gliste, čega se mnogi groze, zapravo omogućuje tom majušnom stvorenju da diše. Njena koža je puna pora, i krvni sudovi ispod same kože apsorbuju kiseonik iz vazduha ili iz vode bogate kiseonikom, a ispuštaju ugljen-dioksid. Ali ti gasovi mogu da se razmenjuju samo ako je koža vlažna. Ukoliko bi se osušila, glista bi polako uginula.

S druge strane, ukoliko glista ne bi mogla da izađe iz svoje rupe tokom velikog pljuska, zalihe kiseonika u vodi bi se brzo iscrple. To je jedan od razloga zbog čega gliste izlaze na površinu nakon kiše. U protivnom bi se ugušile.

Planeta kojom gamižu vredni orači

Na planeti postoji preko 1 800 vrsta kišnih glista. Ima ih svuda osim tamo gde je mnogo suvo ili hladno. U savanama u Južnoj Africi na kvadratnom metru zemlje može se naći oko 70 glista, dok ih u kanadskim šumama može biti i preko 700.

Kišne gliste se na Novom Zelandu dele na tri osnovne vrste. Prvu vrstu sačinjavaju gliste koje se brzo razmnožavaju i kreću i koje žive među organskim materijama koje se raspadaju na zemljinoj površini. Drugu i najzastupljeniju grupu sačinjavaju gliste koje horizontalno prekopavaju gornje slojeve zemlje. Gliste iz treće grupe prodiru vertikalno kroz tlo i mogu provesti i nekoliko godina — ceo svoj životni vek — u jednoj jedinoj rupi. To su pravi snagatori među glistama. One imaju snažne mišićne prstenove oko glave koji im omogućavaju da guraju i žvaću veliku količinu zemlje. U Australiji živi jedna od najvećih glista na svetu. Taj div može narasti jedan i po metar u dužinu i biti težak pola kilograma.

Dok se gliste migolje kroz zemljinu površinu, one zapravo rade kao minijaturni orači. Grickajući sebi put kroz đubre, zemlju i istrulelu vegetaciju, one stvaraju izmet koji se naziva feces — i  to u ogromnim količinama. Izračunato je da gliste koje žive pod zelenim poljima u Engleskoj godišnje proizvedu oko 20 tona fecesa po hektaru. Još su impresivnije gliste koje žive u dolini Nila. Te gliste ostave za sobom i do 2 500 tona fecesa po hektaru. Kada gliste obrađuju zemlju, ona dobija više kiseonika i ima veću moć upijanja vode i samim tim je plodnija.

Naučnici su otkrili da digestivni sistem kod gliste pretvara hranljive materije u oblike koje biljke mogu da apsorbuju, tako da feces obiluje hranom za biljke. I ne samo to. Prilikom prolaska kroz glistinu utrobu, uništavaju se i mnogi štetni mikroorganizmi koji se nalaze u stajskom đubrivu i biljkama. Prema tome, hraneći se, gliste pročišćuju zemlju. Idealne su mašine za reciklažu, jer se hrane otpacima a proizvode hranljive materije.

Iskorišćavanje glista

Zadivljujuće sposobnosti koje glista ima u pogledu reciklaže koriste se u industriji prerade otpada. Jedna kompanija u Australiji koristi ukupno 500 miliona glista u nekoliko fabrika za preradu otpada. Gliste su smeštene u posebno izrađenim torovima i daje im se ili svinjsko gnojivo ili ljudski izmet izmešan sa sitno iseckanom starom hartijom i drugim organskim materijama. Te gliste svakodnevno pojedu između 50 i 100 posto sopstvene težine i proizvode kvalitetnu hranu za biljke koja se odlično prodaje.

Studije su pokazale da se gliste mogu koristiti na još jedan način — kao namirnica za jelo. Gliste sadrže iste korisne amino-kiseline kao i govedina. Isušene gliste sadrže 60 posto proteina i 10 posto masti i imaju kalcijum i fosfor. U nekim zemljama ljudi uveliko jedu pite od glista. U drugim delovima sveta ih prže i čak jedu presne.

Premda gliste možda nikada neće postati najpopularniji organizmi na svetu, svet bi sigurno bio mnogo drugačiji bez njih. Stoga, kada se sledeći put budete divili seoskoj idili, setite se na trenutak armije kišnih glista koje su vam pod nogama, zaposlene prekopavanjem, đubrenjem i održavanjem te divne sredine koju posmatrate.

[Dijagram/Slike na 22. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Anatomija kišne gliste

epiderm

prstenasti mišić

bešika

crevo

nervno vlakno

čekinje

mišić čekinje

uzdužni mišić

[Izvori]

Lydekker

J. Soucie © BIODIDAC

[Slika na 20. strani]

Kišne gliste „veslaju“ kroz tlo pomoću čekinja

[Slika na 21. strani]

Kišne gliste prekopavaju zemlju, čineći je plodnijom

[Slika na 21. strani]

Džinovska australijska glista, ugrožena vrsta u Australiji koja može narasti preko 1,5 metara u dužinu

[Izvor]

Courtesy Dr A. L. Yen

[Slika na 22. strani]

Kišne gliste pretvaraju otpad u hranu za biljke bogatu hranljivim materijama