Otkuda ponovno pojavljivanje?

PRE oko 40 godina, smatralo se da su klasične bolesti koje prenose insekti, poput malarije, žute groznice i denge praktično iskorenjene u mnogim delovima sveta. Ali, onda se desilo nešto neočekivano — bolesti koje prenose insekti počele su da se vraćaju.

Zašto? Jedan od razloga je taj što su neki insekti i mikrobi koje oni nose razvili otpornost na insekticide i lekove koji se koriste protiv njih. Ovaj prirodni proces prilagođavanja podstaknut je ne samo prekomernim korišćenjem insekticida nego i pogrešnom upotrebom lekova. „U mnogim siromašnim porodicama“, kaže se u knjizi Mosquito, „ljudi koji dobijaju lekove koriste ih tek toliko da ublaže simptome, a zatim ono što ostane čuvaju da imaju kada se budu razboleli sledeći put.“ Zbog takvog nepotpunog lečenja, jači mikrobi mogu preživeti u organizmu i stvoriti novu generaciju mikroba otpornih na lekove.

Promena klime

Važan faktor u ponovnom pojavljivanju bolesti koje prenose insekti predstavlja promena — u prirodi i društvu. Jedan takav primer je promena klime na planeti. Neki naučnici očekuju da će se zbog globalnog zagrevanja stanište insekata koji prenose bolesti proširiti na trenutno hladnija područja. Postoje neki dokazi da se to već sada donekle odvija. Dr Pol R. Epstajn iz Centra za zdravlje i zaštitu životne sredine, s Harvardskog medicinskog fakulteta, primećuje: „Danas je u Africi, Aziji i Latinskoj Americi zabeležen porast kako populacije insekata, tako i bolesti koje prenose insekti (uključujući malariju i dengu).“ U Kostariki, denga se raširila po planinama koje su do skora ograničavale ovu bolest na prostor pacifičke obale. Sada je ta bolest prisutna u celoj zemlji.

Ali toplije vreme utiče i na druge načine. U nekim oblastima pretvara reke u lokve, dok u drugima izaziva kiše i poplave iza kojih ostaju bare sa ustajalom vodom. U oba ova slučaja, ta stajaća voda predstavlja savršenu sredinu za razmnožavanje komaraca. Toplije vreme takođe skraćuje ciklus nastanka komaraca, jer ubrzava razmnožavanje, i produžava sezonu tokom koje ima komaraca. Komarci su aktivniji kada je toplije. Više temperature utiču i na unutrašnje organe komaraca, u kojima se onda brže razmnožavaju mikrobi koji izazivaju bolesti, usled čega se povećava i verovatnoća da će jedan jedini ujed dovesti do infekcije. Međutim, postoje i drugi razlozi za zabrinutost.

Jedan tipičan primer

Promene u ljudskom društvu takođe mogu uticati na širenje bolesti koje se prenose preko insekata. Da bismo razumeli kako je  to moguće, treba da pobliže osmotrimo ulogu koju imaju insekti. Kod mnogih bolesti, insekt može biti samo jedna karika u lancu prenošenja bolesti. Neka životinja ili ptica može poslužiti kao domaćin tako što nosi insekte na svom telu ili mikroorganizme u svojoj krvi. Ako takvi domaćini prežive to prisustvo mikroorganizama, oni mogu postati i rezervoar oboljenja.

Osmotrite primer Lajmske bolesti, koja je identifikovana 1975. i nazvana po Lajmu u Konektikatu (SAD), gde je prvi put primećena. Bakterija koja izaziva Lajmsku bolest možda je došla u Severnu Ameriku još pre sto godina, s pacovima ili stokom na brodovima iz Evrope. Nakon što majušni krpelj iz porodice Ixodes isiše krv neke zaražene životinje, ova bakterija ostaje u krpelju do kraja života. Kada krpelj kasnije ujede neku drugu životinju ili čoveka, on može preneti bakteriju u krv te nove žrtve.

Na severoistoku Sjedinjenih Država, Lajmska bolest je endemična — već je dugo tamo prisutna. Glavni lokalni rezervoar bakterije koja izaziva Lajmsku bolest je belonogi miš. Ti miševi služe i kao domaćini za krpelje, naročito krpelje u njihovom ranom stadijumu razvitka. Odrasli krpelji se pre odlučuju za jelene, na kojima se hrane i pare. Kada se napije krvi, odrasla ženka krpelja pada na zemlju da bi položila jaja, iz kojih će uskoro nastati larve koje će započeti novi ciklus.

Promena okolnosti

Mikroorganizmi su godinama bili prisutni kod životinja i insekata a da nisu izazivali bolesti kod ljudi. Ali promena okolnosti može pretvoriti neku endemičnu bolest u epidemiju — bolest koja pogađa veliki broj ljudi na nekom području. Šta se to promenilo u slučaju Lajmske bolesti?

U prošlosti su grabljivice pomagale da se ograniči kontakt između krpelja koji žive na jelenima i čoveka tako što su uticale na broj jelena. Kada su rani doseljenici iz Evrope pretvorili šume u obradiva polja, broj jelena se još više smanjio, a i grabljivice koje su ih lovile takođe su otišle u druge krajeve. Ali sredinom devetnaestog veka, mnoge farme su bile napuštene jer su se poljoprivrednici preselili u zapadnije krajeve, tako da su ova područja ponovo obrasla šumama. Jeleni su se vratili, ali ne i grabljivice. Tako su se jeleni najednom ponovo namnožili, a s njima i krpelji.

 Nakon nekog vremena pojavila se bakterija koja izaziva Lajmsku bolest. Ona je decenijama bila prisutna kod životinja pre nego što se pojavila kao pretnja za ljude. Međutim, kada su predgrađa počela da se podižu uz ivice šuma, deca i odrasli su masovno počeli da zalaze u teritoriju krpeljâ. Ljudi su predstavljali dobar zalogaj za krpelje, tako da su i oni dobili Lajmsku bolest.

Bolest u nesigurnom svetu

Ovaj scenario predstavlja samo jedan od obrazaca po kojima se pojavljuju i šire bolesti, i samo jedan primer toga kako ljudske aktivnosti utiču na njihovo pojavljivanje. „Skoro sve bolesti koje su se nedavno ponovo pojavile mogu za svoj povratak da zahvale čovekovom mešanju u stvari“, piše ekolog Judžin Linden u svojoj knjizi The Future in Plain Sight. Evo nekoliko drugih primera: Zbog popularnosti i brzine savremenog putovanja, mikroorganizmi i njihovi nosioci mogu se raširiti po celom svetu. Šteta koja se pričinjava u staništima i velikih i malih životinja ugrožava biodiverzitet. „Zagađenje utiče na vazduh i vodu“, primećuje Linden, „slabeći imunitet i kod životinja i kod ljudi.“ On citira dr Epstajna: „U principu, zbog čovekovog bahatog stava prema ekologiji oslabljen je imunitet naše planete, čime su stvoreni povoljni uslovi za mikrobe.“

 Politička nestabilnost vodi do ratova prilikom kojih se pričinjava šteta ekosistemima i uništavaju infrastrukture koje omogućavaju zdravstvenu zaštitu i distribuciju hrane. Pored toga, Biobulletin Američkog prirodnjačkog muzeja ukazuje na još jednu stvar: „Izbeglice, izgladnele i fizički slabe, često su primorane da žive u izbegličkim logorima koji su pretrpani i bez sanitarnih uslova, usled čega su izloženi mnogim infekcijama.“

Ekonomska nesigurnost primorava ljude da se sele, i van i unutar granica svoje države, i to prvenstveno u prenaseljene urbane sredine. „Mikroorganizmi vole pretrpana mesta“, objašnjava Biobulletin. Eksploziju gradskog stanovništva „često ne mogu da prate ni osnovne mere za zdravstvenu zaštitu stanovništva, kao što su osnovno obrazovanje, ishrana i vakcinacija“. Pretrpanost takođe predstavlja dodatno opterećenje za vodovod, kanalizaciju i službe gradske čistoće, zbog čega je otežano sprovođenje sanitarnih mera i održavanje lične higijene, dok se u isto vreme stvaraju uslovi koji idu naruku insektima i drugim prenosiocima bolesti. Međutim, situacija nije beznadežna, kao što će pokazati sledeći članak.

[Istaknuti tekst na 11. strani]

„Skoro sve bolesti koje su se nedavno ponovo pojavile mogu za svoj povratak da zahvale čovekovom mešanju u stvari“

[Okvir/Slika na 7. strani]

Virus zapadnog Nila napada Sjedinjene Države

Virus zapadnog Nila, koji se na čoveka prenosi pretežno preko komaraca, prvi put je izolovan 1937. u Ugandi i kasnije je primećen na Bliskom Istoku, u Aziji, Okeaniji i Evropi. Ovaj virus nije primećen na zapadnoj hemisferi sve do 1999. Međutim, otada je u Sjedinjenim Državama zabeleženo preko 3 000 infekcija i više od 200 smrtnih slučajeva.

Većina inficiranih ljudi nikada ne sazna za infekciju, mada se kod nekih mogu razviti simptomi koji liče na simptome gripa. Ipak, kod malog procenta ljudi razviju se ozbiljne bolesti, između ostalih encefalitis i cerebrospinalni meningitis. Do sada za virus zapadnog Nila nije otkrivena preventivna vakcina niti neko konkretno lečenje. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti upozorava da virus zapadnog Nila može da se dobije i putem transplantacije organa ili transfuzije krvi od zaraženog donatora. „Trenutno ne postoji način provere krvi na virus zapadnog Nila“, izvestila je prošle godine novinska agencija Rojters.

[Izvor]

CDC/James D. Gathany

 [Okvir/Slika na stranama 8, 9]

Kako se možete zaštititi? Šta treba, a šta ne treba raditi

Da bi se posavetovao o tome kako osoba može ostati zdrava, Probudite se! je intervjuisao ljude iz celog sveta koji žive u područjima na kojima ima puno insekata i bolesti koje oni prenose. Možda će njihovi saveti biti korisni i u vašem području.

Prva linija odbrane — čistoća

◼ Čist dom

„Pokrivajte posude s hranom. Neka vam spremljena hrana bude pokrivena do posluživanja. Odmah počistite za sobom ako ste nešto prosuli. Ne ostavljajte preko noći neoprane sudove, niti ostavljajte do jutra pred vratima kantu sa otpacima. Tu bačenu hranu pokrijte ili je zakopajte, pošto insekti i glodari izlaze noću u potrazi za hranom. Takođe, tanak sloj betona preko zemljanog poda olakšava čišćenje kuće i onemogućava prisustvo insekata“ (Afrika).

„Voće i sve što privlači insekte držite van kuće. Domaće životinje — koze, svinje, živinu — držite van kuće. Pokrijte poljski WC. Životinjski izmet brzo zakopajte ili prelijte krečom kako biste oterali muve. Čak i ako komšije to ne rade, moći ćete da ograničite prisustvo insekata na podnošljiv nivo, a i pružaćete dobar primer“ (Južna Amerika).

[Slika]

Ostavljanje hrane ili smeća nepokrivenim predstavlja poziv insektima da se hrane s vama

◼ Lična higijena

„Sapun je jeftin, zato često perite ruke i odeću, naročito nakon kontakta s ljudima i životinjama. Izbegavajte dodirivanje uginulih životinja. Nemojte rukama dirati usta, nos i oči. Odeća treba redovno da se pere, čak i ako još uvek deluje čisto. Međutim, neki mirisi privlače insekte, pa stoga izbegavajte one sapune i proizvode za ličnu higijenu koji su parfimisani“ (Afrika).

Preventivne mere

◼ Eliminišite mesta na kojima se razmnožavaju komarci

Pokrijte posude s vodom i korita. Uklonite sve posude u kojima može da se nakupi voda. Ne dozvoljavajte da se zadržava voda u saksijama s cvećem. Komarci se mogu razmnožiti u bilo kojoj barici koja stoji duže od četiri dana (jugoistočna Azija).

◼ Izbegavajte kontakt sa insektima

Izbegavajte mesta koja insekti vole i budite obazriviji u onim periodima tokom dana kada se oni hrane. Sunce rano zalazi u tropskim krajevima, tako da se mnoge dnevne aktivnosti obavljaju po mraku, kada su mnogi insekti aktivniji. Sedenje i spavanje van kuće izlaže vas većoj opasnosti kada vlada neka bolest koju šire insekti (Afrika).

[Slika]

Spavanje na otvorenom u području u kojem ima puno komaraca predstavlja poziv komarcima da se hrane vama

 Nosite odeću koja maksimalno pokriva telo, naročito kada ste u šumi. Stavljajte sredstva protiv insekata na odeću i kožu, uvek sledeći uputstva proizvođača. Nakon što ste bili napolju, proverite da se na vama ili vašoj deci nije uhvatio neki krpelj. Održavajte zdravlje i čistoću kućnih ljubimaca (Severna Amerika).

Budite u što manjem kontaktu sa stokom, jer insekti mogu s nje preneti bolesti na čoveka (centralna Azija).

Koristite mreže protiv komaraca — po mogućstvu natopljene insekticidima — i to za sve članove porodice. Koristite mreže na prozorima, i neka one budu u dobrom stanju. Zatvorite šupljine ispod strehe u koje se mogu useliti insekti. Takve preventivne mere koštaju nešto novca, ali izgubićete mnogo više ako morate da vodite dete u bolnicu ili ako se razboli hranilac porodice koji više neće moći da radi (Afrika).

[Slika]

Mreže za komarce natopljene insekticidom manje koštaju nego lekovi i lečenje u bolnici

Obratite pažnju na mesta u kući na kojima se insekti mogu sakriti. Izmalterišite zidove i plafone, i zakrpite pukotine i rupe. Prekrijte donji deo tavanice od slame platnom kroz koje insekti ne mogu proći. Uklonite krš — kao što su gomile papira ili odeće ili mnoštvo slika na zidovima — gde se insekti skrivaju (Južna Amerika).

Neki ljudi gledaju na insekte i glodare kao na goste u kući. Oni to nikako nisu! Zadržite ih napolju. Koristite sredstva protiv insekata i insekticide — ali samo prema uputstvu proizvođača. Koristite aparate za hvatanje insekata i praher za ubijanje muva. Budite kreativni: Jedna žena je napravila valjak od platna, ispunila ga peskom i ušuškala ga u prostor ispod vrata kako bi sprečila ulazak insekata (Afrika).

[Slika]

Insekti ne treba da budu gosti u vašoj kući. Oterajte ih!

◼ Preventivna medicina

Održavajte svoj imunitet tako što ćete se ispravno hraniti, odmarati i vežbati. Smanjite stres (Afrika).

Putnici: Unapred pribavite najnovije informacije o bolestima koje prenose insekti. Takve informacije se mogu naći u javnim zdravstvenim ustanovama i na vladinim Internet sajtovima. Pre polaska na put, primenite preventivne medicinske mere koje su primerene području u koje idete.

Ako se loše osećate

◼ Brzo potražite medicinsku pomoć

Većina bolesti se lakše leči ako se ranije otkriju.

◼ Čuvajte se pogrešnih dijagnoza

Potražite doktore koji su upoznati s bolestima koje prenose insekti, kao i s tropskim bolestima ukoliko ste bili u tropskom području. Objasnite doktoru sve simptome i gde ste putovali, čak i u prošlosti. Uzimajte antibiotike samo ako je neophodno, i ne prekidajte lečenje pre vremena.

[Slika]

Simptomi bolesti koje prenose insekti mogu biti slični simptomima drugih bolesti. Recite doktoru gde ste sve bili

[Izvor]

Zemlja: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Okvir/Slika na 10. strani]

Da li insekti prenose HIV?

Nakon više od deset godina ispitivanja i istraživanja, entomolozi i medicinski stručnjaci nisu pronašli nijedan dokaz da komarci ili bilo koji drugi insekti prenose HIV — virus side.

Recimo, što se tiče komaraca, delovi usnog otvora tog insekta nisu poput šprica sa samo jednim otvorom kroz koji bi se mogla vratiti krv. Umesto toga, komarci sisaju krv kroz jednu cev, dok pljuvačku oslobađaju kroz drugu. Zatim, objašnjava Tomas Damaso, stručnjak za HIV iz Oblasnog tima za lečenje u Mongu u Zambiji, digestivni sistem komarca razgrađuje krv, uništavajući tako i virus. U izmetu ovog insekta nije pronađen HIV. Za razliku od parazita malarije, HIV ne prodire u pljuvačne žlezde komarca.

Da bi neko dobio HIV, on mora biti izložen velikom broju zaraženih čestica. Ako se komarac prekine u uzimanju krvi te odleti direktno do sledeće žrtve, bilo koja količina krvi koja bi možda ostala na delovima njegovog usnog otvora bila bi veoma mala da bi mogla da naudi. Prema stručnjacima, čak i ako bi se komarac koji bi imao HIV pozitivnu krv zgnječio preko otvorene rane, to ne bi dovelo do inficiranja HIV-om.

[Izvor]

CDC/James D. Gathany

[Slike na 7. strani]

Krpelj koji živi na jelenu (uvećan, desno) prenosi Lajmsku bolest na ljude

Sleva nadesno: Odrasla ženka, odrastao mužjak i čaura, svi prikazani u prirodnoj veličini

[Izvor]

All ticks: CDC

[Slike na stranama 10, 11]

Poplave, nehigijenski uslovi i seobe ljudi doprinose širenju bolesti koje prenose insekti

[Izvor]

FOTO UNACIONES (from U.S. Army)