Da li se vrednosti gube?

MEĐU najvećim darovima koje roditelji mogu dati svojoj deci jesu bezuslovna ljubav i skup vrednosti kojima ih ne samo poučavaju već po kojima i žive.

Bez pravih vrednosti, život ne bi bio ništa više do samo besomučna borba za preživljavanje. Vrednosti daju smisao životu. One koriste da se utvrde prioriteti, da se postave moralne granice i definišu pravila ponašanja.

Pa ipak, mnoge tradicionalne vrednosti brzo se menjaju. Na primer, profesor Ronald Inglhart kaže da „društvo sve više usvaja seksualne norme koje daju veću slobodu polnom zadovoljstvu i izražavanju vlastite ličnosti“. Godine 1997, u Galupovoj anketi su stanovnici iz 16 zemalja upitani za njihovo mišljenje o moralnosti rađanja vanbračne dece. U zaključku ove ankete se izveštava: „Prihvatanje savremenog životnog stila kreće se od 90% i više u delovima zapadne Evrope, do 15% i manje u Singapuru i Indiji.“

Neki pohvalno govore o toj novoj seksualnoj slobodi. Međutim, brošura The Rise of Government and the Decline of Morality od Džejmsa A. Dorna navodi da su „sve veći broj vanbračne dece“ i „raspad porodice“ „očigledni pokazatelji pada morala“.

Druge vrednosti u padu

Znatne promene nagore doživljavaju i druge ustaljene vrednosti. Istraživanje svetskih vrednosti, koje je predvodio profesor Inglhart, otkriva „sve manje poštovanje autoriteta“ u razvijenim zemljama.

Još jedna tradicionalna vrednost je marljivost. Međutim, očigledno je da i ova vrednost doživljava krizu. U Sjedinjenim Državama, Nacionalni savez nezavisnih preduzeća sproveo je istraživanje među više od pola miliona poslodavaca. „Trideset jedan posto anketiranih izjavilo je da je bilo teško popuniti nova radna mesta, a 21 posto je reklo da je kvalitet rada uglavnom loš.“ Jedan poslodavac kaže: „Sve je teže pronaći radnike koji redovno dolaze na posao, tačno na vreme i trezni.“

Može biti da je do te krize doveo ekonomski razvoj. Sa smanjenjem profita, poslodavci  otpuštaju radnike ili uskraćuju neke povlastice. Časopis Ethics & Behavior kaže: „Radnici koji su na ovakav način iznevereni počinju da se ponašaju na sličan negativan način prema svojim poslodavcima. Više ne postoji težnja ka marljivom radu, jer taj radnik sutra možda neće imati posao.“

Pored toga, vrednosti su primetno opale i na području lepog ponašanja i učtivosti. Nakon jednog istraživanja u Australiji došlo se do sledećeg zaključka: „Preko 87,7% zaposlenih reklo je [da] loše ponašanje na radnom mestu utiče na moral osoblja.“ U jednom istraživanju među biznismenima u Americi, „osamdeset posto ispitanika je prijavilo porast neučtivosti u poslovnim odnosima.“ Prema rečima novinske agencije CNN, „slaba uslužnost trgovaca postala je toliko raširena da je skoro polovina ispitanika rekla da je zbog toga napustila neku radnju u poslednjih godinu dana. Takođe, polovina je kazala da često vidi kako ljudi dok razgovaraju mobilnim telefonom viču ili uznemiravaju druge. Šezdeset posto vozača je izjavilo da redovno sreće ljude koji agresivno ili bezobzirno voze.“

Koliko vredi ljudski život?

U nekim slučajevima, ljudi kažu da su usvojili izvesne „vrednosti“, ali njihovo ponašanje ne potvrđuje uvek ono što govore. Na primer, Institut za globalnu etiku anketirao je predstavnike iz 40 zemalja. Četrdeset posto anketiranih „poštuje život“ kao jednu od pet „najvažnijih“ vrednosti. a

Međutim, šta se dešava u stvarnom životu? Razvijene države svakako imaju sredstava da odstrane mnoge ljudske patnje. Ali, u knjizi Karol Belami, koja je izvršni direktor Fonda Ujedinjenih nacija za  decu, zabeleženo je 1998. godine da zbog neishranjenosti „svake godine umre preko polovine od skoro 12 miliona dece mlađe od pet godina koja umru u zemljama u razvoju, što je broj bez premca otkad je Crna smrt opustošila Evropu u 14. veku“. Ovakav izveštaj je uznemiravajuć za svakoga ko ceni ljudski život. „Ipak“, zapaža Belami, „svetska kriza neishranjenosti nije preterano uznemirila javnost, uprkos bitnim i sve brojnijim naučnim dokazima o tome koliko je ona opasna. Više pažnje je poklonjeno obrtu na svetskoj berzi nego ogromnoj razornoj moći koju ima neishranjenost — ili jednako moćnim koristima koje ima zdrava ishrana.“

Neobično iskrivljen pogled na život očigledan je i u medicini. Sve do početka 1970-ih, beba rođena nakon samo 23 nedelje trudnoće nije imala skoro nikakve šanse da preživi. Danas, možda i do 40 posto takvih prevremeno rođenih beba može da preživi. Imajući to u vidu, kako je apsurdno što se prema proceni širom sveta izvrši od 40 do 60 miliona abortusa svake godine! Većina ovih abortusa izvrši se na fetusima koji su samo nekoliko nedelja mlađi od prevremeno rođenih beba za čiji se život doktori bore! Zar vam sve ovo ne ukazuje na opštu moralnu zbrku?

Potreban je moralni kompas

Kada su upitani: „Koja vam je stvar najmanje važna u životu?“, većina ispitanika u jednoj Galupovoj anketi odlučila se za „vernost svojoj religiji“ kao jednu od dve najmanje važne stvari. Zato ne iznenađuje što je posećenost crkava i dalje sve manja i manja. Profesor Inglhart navodi da je prosperitet u zapadnim zemljama „stvorio jedan nezapamćen osećaj sigurnosti“ i da je „to smanjilo potrebu za zaštitom koju je religija tradicionalno pružala“.

Sve manje poverenje u organizovanu religiju propraćeno je gubitkom poverenja u Bibliju. U jednom međunarodnom istraživanju, ispitanici su upitani na koga ili na šta se oslanjaju kada žele da saznaju šta je moralno ispravno. Ogromna većina je navela lično iskustvo. „Božja Reč je bila na daleko manje važnom, drugom mestu“, kaže se u izveštaju ovog istraživanja.

Zato uopšte ne čudi što se vrednosti menjaju nagore! Nedostatak nekog moralnog kompasa, zajedno sa sve većim naglašavanjem materijalističkih ciljeva i sebičnog individualizma, stvorio je kulturu pohlepe i ravnodušnosti prema osećanjima drugih osoba. Koje se važne stvari gube zbog ovih promena?

[Fusnota]

[Slike na stranama 4, 5]

Gubitak vrednosti se ogleda u raspadu porodica, lošim radnim navikama i neobuzdanom ponašanju

[Slika na 6. strani]

Svake godine se putem abortusa prekine život miliona beba koje su samo nekoliko nedelja mlađe od ove prevremeno rođene bebe