Gledište Biblije

Izbegavajte govor koji vređa

„Iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. Nije u redu, braćo moja, da se to tako dešava“ (JAKOV 3:10).

MOĆ govora je jedinstvena odlika po kojoj se razlikujemo od životinja. Nažalost, neki ljudi zloupotrebljavaju taj dar. Uvrede, kletve, psovke, hule, vulgarnosti i nepristojan govor mogu jako zaboleti — ponekad i više od fizičkih udaraca. „Neko koji lakomisleno govori kao mač probada“, kaže Biblija (Poslovice 12:18).

Sve većem i većem broju ljudi uobičajeno je da kunu. U školama se izveštava da se deca sve više prostački izražavaju. Međutim, neki tvrde da štetan govor može biti koristan kada se upotrebljava da bi se dalo oduška emocijama. Jedan student političkih nauka je napisao: „Vulgarni izrazi i te kako dobro dođu kada normalan rečnik jednostavno ne prenosi  intenzitet naših osećanja.“ Da li hrišćani treba da budu ravnodušni prema štetnom govoru? Šta Bog misli o tome?

Gnušajte se prostačkih šala

Prostačko izražavanje nije fenomen današnjice. Da li vas iznenađuje podatak da su se ljudi prostački izražavali još u vreme apostolâ, pre skoro 2 000 godina? Na primer, izgleda da su se neki u skupštini u Kolosima prostački izražavali kada su bili ljuti. Možda su to radili da bi namerno napali ili povredili druge, možda iz osvete. Tako i danas mnogi u izlivu gneva koriste prostački govor. Stoga je Pavlova poslanica Kološanima korisna i u našem vremenu. Pavle je napisao: „Sada ih stvarno sve odbacite od sebe: srdžbu, gnev, zloću, pogrdan govor i prostačko izražavanje iz svojih usta“ (Kološanima 3:8). Jasno je da se hrišćanima savetuje da izbegavaju izlive gneva i prostački govor koji često ide uz to.

Doduše, mnogi ne koriste prostakluk da bi napali ili povredili druge. Do takvog izražavanja verovatno dolazi bez nekog većeg razmišljanja. Tako su ružne reči postale ustaljene u svakodnevnom govoru. Nekima je čak teško da razgovaraju a da ne opsuju. Često se prostački jezik koristi da bi se izazvao smeh. Međutim, da li na te prostačke šale treba gledati kao na manje ozbiljne, prihvatljivije prestupe? Osmotrite sledeće.

Prostačke šale predstavljaju nepristojno izražavanje koje se koristi s namerom da se drugi zabave. Danas su takve šale uglavnom na temu seksa i mnogima koji sebe smatraju pristojnima takav jezik zvuči zabavno (Rimljanima 1:28-32). Onda uopšte ne čudi što su i prirodno i neprirodno seksualno ponašanje tema mnogih komičara. Prostačke šale se čuju u mnogim filmovima, kao i u emisijama na televiziji i radiju.

Biblija ne ćuti što se tiče prostačkih šala. Apostol Pavle je ovako napisao hrišćanima u Efesu: „Blud i nečistoća svake vrste ili pohlepa da se i ne spominju među vama, kao što dolikuje svetima; ni sramotno ponašanje ni lude reči ni prostačke šale, što ne dolikuje, nego radije zahvaljivanje“ (Efešanima 5:3, 4). Sasvim je jasno da se prostački govor, bez obzira na to s kojom se namerom koristi, ne dopada Bogu. To je nešto loše. To je govor koji povređuje.

Grube reči koje se ne dopadaju Bogu

Štetan govor sigurno obuhvata mnogo više od prostačkog govora. Uvrede, sarkazam, ismevanje i gruba kritika mogu duboko povrediti. Doduše, svi grešimo u govoru, posebno zato što su ljudi oko nas veoma sarkastični i puno ogovaraju (Jakov 3:2). Međutim, pravi hrišćani nikada ne treba da postanu ravnodušni što se tiče pogrdnog govora. Biblija jasno pokazuje da Jehova Bog ne odobrava nikakav govor koji povređuje.

Na primer, u Bibliji u Drugoj kraljevima čitamo o jednoj grupi dečaka koji su verbalno maltretirali proroka Jeliseja. Izveštaj kaže da su mu se ’rugali‘ i ’govorili: Penji se ćelo! Penji se ćelo‘. Jehova, koji je mogao pročitati srca te dece i videti njihovu zlobnu nameru, veoma je ozbiljno shvatio njihovo verbalno zlostavljanje. Izveštaj kaže da je Bog kaznio smrću četrdeset i dvoje dece zbog njihovog pogrdnog govora (2. Kraljevima 2:23, 24).

Izraelci se „rugahu glasnicima Božjim i ne marahu za reči njegove i smejahu se prorocima njegovim, dokle se ne raspali gnev Jehovin na narod, te ne bi više leka“ (2. Letopisa 36:16). Iako je Božji gnev prvenstveno bio izazvan idolopoklonstvom i neposlušnošću njegovog naroda, vredi zapaziti da Biblija konkretno govori o verbalnom zlostavljanju koje je bilo usmereno protiv Božjih proroka. To pokazuje da Bog uopšte ne odobrava takvo ponašanje.

Zato Biblija savetuje hrišćane: „Starijeg čoveka nemoj oštro kritikovati“  (1. Timoteju 5:1). Ovo načelo bi se moglo primeniti u našem ophođenju sa svima. Biblija nas ohrabruje ’da ne govorimo loše ni o kome, da ne budemo ratoborni, da budemo razumni, pokazujući svaku blagost prema svim ljudima‘ (Titu 3:2).

Obuzdavati se u govoru

Ponekad može izgledati teško da se odupremo želji da nekoga verbalno napadnemo. Kada nam se nešto učini nažao, mogli bismo da mislimo da je na mestu ako kaznimo prestupnika okrutnim, grubim rečima — bilo da ih izgovorimo u lice ili iza leđa. Pa ipak, hrišćani se opiru takvoj sklonosti. Poslovice 10:19 kažu: „Ko mnogo govori ne fali mu greh, a oprezan [’razborit‘, NW] je ko usne svoje zadržava.“

Božji anđeli pružaju dobar primer u tome. Oni su svesni svih grešaka koje ljudi prave. Iako su anđeli snažniji i moćniji od ljudi, oni ne iznose protiv njih optužbu pogrdnim izrazima, „iz poštovanja prema Jehovi“ (2. Petrova 2:11). Znajući da je Bog u potpunosti svestan svačijih grešaka i da apsolutno ima moć da ispravi stvari, anđeli se obuzdavaju u svom govoru. Mihailo, vrhovni anđeo, uzdržavao se da pogrdno govori, čak i protiv Đavola (Juda 9).

Hrišćani se trude da oponašaju anđele. Oni slede ovaj biblijski savet: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo. Starajte se za ono što je dobro u očima svih ljudi. Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima. Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu; jer je pisano: ’Osveta je moja; ja ću vratiti, kaže Jehova‘“ (Rimljanima 12:17-19).

Zanimljivo je da čak i ton i jačina glasa mogu doprineti tome da povredimo druge onim što kažemo. Sasvim je uobičajeno da muževi i žene povređuju jedni druge vikom. Mnogi roditelji često viču na decu. Međutim, nema potrebe da vičemo kada izražavamo svoja osećanja. Biblija nas ovako podstiče: „Svaka zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor neka se ukloni od vas zajedno sa svom zloćom“ (Efešanima 4:31). Biblija takođe kaže da „Gospodov rob nema potrebe da se upušta u borbe, nego treba da bude fin prema svima“ (2. Timoteju 2:24).

Reči koje leče

Budući da je danas uobičajeno pogrdno i prostačko izražavanje, hrišćani treba da se bore protiv tog štetnog uticaja. Biblija na dobar način pokazuje kako to možemo činiti, naime, tako što volimo svoje bližnje (Matej 7:12; Luka 10:27). Istinska briga i ljubav prema bližnjem pokrenuće nas da uvek koristimo reči koje leče. Biblija kaže: „Nikakva trula reč da ne izlazi iz vaših usta, nego samo ona koja je dobra za izgrađivanje prema potrebi, da bi pružila što je korisno onima koji slušaju“ (Efešanima 4:29).

Takođe, oblikovanje naše ličnosti prema Božjoj Reči pomaže nam da izbegavamo govor koji vređa. Čitanje i meditiranje o Svetom pismu može nam pomoći da ’odbacimo svu prljavštinu‘ (Jakov 1:21). Da, Božja Reč može pomoći da izgradimo svoju ličnost.