Nacionalni park Najrobi —mesto gde životinje slobodno tumaraju

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

POLA sedam je ujutru. Sunce koje izlazi na istočnom horizontu podseća na veliki skerletni dragulj izvanredne lepote. Najavljujući početak novog dana, sunčevi zraci obasjavaju prozorska stakla visokih poslovnih zgrada i boje ih u veličanstvenu zlatnu boju. Nedaleko od ovog poslovnog područja, odigrava se jedna spektakularna drama iz stvarnog života.

Skrivajući se u visokoj travi, jedan lav već neko vreme vreba impalu koja pase. Kada je osetila opasnost, ova mlada antilopa je hitro jurnula, ali je lav prati u stopu. Započinje žestoka, mahnita potera. Ako mu se posreći, lav će zahvaljujući takozvanom zakonu jačeg uhvatiti ovu bespomoćnu životinju.

Ovakve upečatljive jurnjave svakodnevno se ponavljaju u Nacionalnom parku Najrobi, koji se nalazi nedaleko od Najrobija, glavnog grada Kenije. Životinjama iz ovog parka najbliže komšije su ljudi. Tako je 1962. godine jedan lav viđen kako luta oko jednog ekskluzivnog hotela, možda u nameri da povrati svoju bivšu prostranu teritoriju. Kako je došlo do toga da stanovnici divljine i grada dele ovo prebivalište?

Težak početak

Osnivanje parka nije bio lak zadatak. Trebalo je premostiti nekoliko prepreka pre nego što su životinje mogle da uživaju u prednostima ovog dobro zaštićenog prebivališta. Sve do početka 20. veka, životinje su neometano lutale prostranstvima istočne  Afrike. Ovde su ljudi uvek bili u bliskoj vezi s divljim zverima, napasajući svoja stada u njihovoj neposrednoj blizini. Neki su čak držali određene životinje kao počasna grla svog stada!

Uprkos tome, u ovu zemlju je došao veliki broj lovaca na krupnu divljač, od kojih su mnogi želeli da prikupe što je moguće više trofeja. Jedan od njih je bio i bivši američki predsednik Teodor Ruzvelt, koji je u Keniju došao 1909. godine da bi za muzeje sakupio retke primerke iz životinjskog sveta. Sa 600 pratilaca i profesionalnih lovaca, ubio je oko 500 životinja i poslao njihove kože kući. Otprilike u isto vreme, tu je bio još jedan poznati lovac, Edvard, princ od Velsa. Njihovi pohodi su popularizovali safarije po Africi radi lova na krupnu divljač. Naravno, metak je bio brži i mogao je preciznije pogađati cilj od tradicionalnog luka i strele.

Završetak čuvene „sumanute pruge“, kako je tada bila poznata železnička linija između Kenije i Ugande, učinio je područje oko Najrobija pristupačnim za naseljavanje ljudi i još više ograničio slobodno kretanje životinja. Na pomolu je bilo njihovo potpuno proterivanje s tog područja.

Zatim su se tokom 1930-ih neki zauzeli za interese životinja. Tadašnji čuvar lovišta Arči Riči i računovođa Marvin Kouvi, bili su među ovim aktivistima. Putem skupova i saopštenja za štampu, oni su uputili molbu kolonijalnim vlastima da osnuju nacionalni park koji će pomoći da se smanji — a možda i zaustavi — neobuzdano ubijanje životinja. Vlada nije baš bila voljna da prihvati ovu ideju. Nije bilo uslova da se zemlja koristi isključivo za očuvanje flore i faune u području koje je trebalo da postane najveća urbana sredina u istočnoj Africi.

Naporima za očuvanje ovog mesta zadat je još jedan udarac tokom Drugog svetskog rata, kada su trupe u vojnim vežbama opustošile područje gde se park trenutno nalazi. Životinje su takođe stradale u ratu. Usled stalnog prisustva vojnika u ovom području, životinje su izgubile strah od ljudi, tako da je postojala veća verovatnoća da postanu ljudožderi. Da bi se to sprečilo, neke životinje su ubijene, a među njima i čuvena lavica Lulu i njen simpatični čopor.

Međutim, s obzirom da su se vlasti predomislile, mnoge smetnje su otklonjene i zagovornici očuvanja prirodnih bogatstava postigli su svoj cilj. Na kraju, posle dugog i burnog perioda priprema, otvoren je Nacionalni park Najrobi — prvi takav park u istočnoj Africi — kada je 16. decembra 1946. godine tadašnji kolonijalni guverner Kenije, ser Filip Mičel, potpisao sertifikat o njegovom osnivanju.

Raj za posetioce

Za razliku od drugih parkova divljih životinja u istočnoj Africi, Nacionalni park Najrobi je relativno mali. On zauzima 117 kvadratnih kilometara, a glavni ulaz je udaljen oko 10 kilometara od centra grada Najrobi. Međutim, ovaj park se proslavio zahvaljujući svojoj maloj površini. Samo nekoliko mesta na planeti nude posetiocu pogled na panoramu kakvu ima ovaj rezervat — redak kontrast između naprednog grada Najrobija i afričke divljine.

Mala površina ovog parka pruža priliku posetiocu da sretne većinu krupnijih životinja, osim slonova, i to u grupama većim nego u prostranijim parkovima i rezervatima. U njemu se nalazi 100 vrsta sisara i preko 400 vrsta ptica. Park se nalazi blizu vazdušne linije koju avioni koriste pri sletanju na međunarodni aerodrom u Najrobiju.

Posetilac Najrobija može napustiti udobnosti modernog hotela u gradu, voziti se pored  impresivnih poslovnih zgrada i za nekoliko minuta stići do prastarih ravnica, predela sa žbunjem i šumama. Ovde se lavovi i druge grabljivice mogu videti na delu. Prizor kada jedna takva grabljivica juri za plenom s pogledom na blistave gradske nebodere u pozadini, ne zaboravlja se tako lako.

Park je prepun divljih životinja, kao što su afrički bivoli, leopardi, gepardi, žirafe, majmuni, stotine antilopa i retki i ugroženi crni nosorozi. Većina ovih životinja su stalni stanovnici. Tokom sušnih sezona februar-mart i avgust-septembar, velika krda životinja koje se sele, kao krda gnua, mogu se videti okupljena oko mnogih pojilišta u ovom parku.

U nekim pojilištima, koja su prikladno nazvana pojilišta nilskih konja, grupe ovih burastih divova po ceo dan leže u vodi, a preko noći izlaze da pasu. Pored ovih pojilišta prolaze zemljani putevi, gde posetilac može napustiti vozilo i prošetati. Ipak, reč opreza: Takve šetnje mogu biti veoma opasne, budući da u nekim pojilištima žive proždrljivi krokodili, i može se desiti da ih neoprezni posetilac ne opazi dok se izležavaju na obali! Da ne biste završili kao njegov potencijalni obrok, preporučljivo je da šetate u društvu obučenih čuvara parka.

U ornitološkom spisku se navodi ko je ko u ptičjem carstvu. Ovde se trajno naselio noj, najveća ptica na svetu koja dostiže visinu od preko dva metra. Visoko, gradskim nebom jedri ozloglašeni lešinar u potrazi za strvinama. Ova naoko ružna ptica korisna je za ovaj park, jer uklanja svaku lešinu koja bi inače mogla širiti bakterije opasne za druge životinje.

Povremeno možete opaziti i pticu sekretara. Ova ptica ima duža pera iza ušiju koja podsećaju na pera koja su nekad koristili pisari. Uvek u žurbi, izgleda kao da juri s jednog mesta na drugo. Druge ptice koje ovde žive su batoglavke, kraljevski ždralovi, rode sa sedlastim kljunom i bele čaplje pastirice.

Ovaj park, iako je relativno mali, predstavlja ekološko remek-delo. U zapadnom delu parka, šuma zauzima skoro 6 posto teritorije i u tom području godišnje padne od 700 do 1 100 mm kiše. Ovde se može videti mnoštvo drveća, između ostalog i kesten i prelepi kroton. U južnom i istočnom delu se nalaze prostrane ravnice, doline i brda, gde se padavine kreću od 500 do 700 mm godišnje. Kombinacija crvene divlje trave, pustinjskih urmi, otrovnog trnovitog drveća i nekoliko vrsta akacija daje ovom području izgled prave pravcate savane.

Vredno je zapaziti i veličanstvene litice koje se izdižu oko 100 metara iz doline. One mogu biti pravi izazov za ljubitelje planinarenja — barem za one koji su spremni da pokušaju!

Parku preti opasnost

Mnogi problemi povezani sa zaštitom divljih životinja imaju jednog zajedničkog imenitelja — čoveka. Zahvaljujući ljudskim ’naprecima‘, Nacionalni park Najrobi može uskoro pasti u zaborav. Grad Najrobi, ljudsko stanište koje je donelo svetsku slavu ovom parku, i dalje se širi i potiskuje životinje u ćorsokak. Kako sve više ljudi naseljava gradsko područje, potreba za zemljištem je sve veća, a životinje ne mogu to da spreče. Otpadne vode iz obližnjih fabrika takođe predstavljaju pretnju svim oblicima života u ovom parku.

Još jedan činilac bitan za opstanak ovog parka jeste postojanje puta za seobu nekih životinja. Veći deo parka je ograđen kako bi se sprečilo da životinje odlutaju u grad. Širenje zemljoradnje i stočarstva polako sužava uzani prolaz koji je ostao s južne strane parka. Potpuno zatvaranje parka moglo bi imati tragične posledice. Životinje koje se sele u potrazi za pašnjacima možda nikad više neće imati mogućnost da se vrate! Da bi se sačuvao put za seobu, Kenijska služba za divlje životinje, vodeća nacionalna organizacija za zaštitu divljih životinja, zakupila je zemljište oko ovog parka. Uprkos svim ovim problemima, Nacionalni park Najrobi svake godine i dalje mami hiljade posetilaca koji žele da posmatraju njegove očaravajuće suprotnosti.

[Slika na 24. strani]

Žirafa

[Slika na 25. strani]

Leopard

 [Slika na 26. strani]

Jato afričkih marabua

[Slika na 26. strani]

Krokodil

[Slika na 26. strani]

Lav

[Slika na 26. strani]

Kraljevski ždral

[Slika na 26. strani]

Crni nosorog

[Slika na 26. strani]

Noj