Pogled u svet

Korist od sobnih biljaka

Prema rečima istraživača, „na hiljade učenika postiglo bi bolji uspeh da su imali sobne biljke u školskim učionicama“, izveštava londonski The Times. Profesor Ridingškog Univerziteta Derek Klements-Krum utvrdio je da je u nekim pretrpanim i slabo provetrenim učionicama nivo ugljen-dioksida za više od 500 procenata iznad dozvoljenog, te tako ometa koncentraciju učenika i usporava njihov napredak. Opisujući ovo stanje kao sindrom bolesne učionice, on je rekao da je prosečan broj dece u učionicama pet puta veći od broja radnika u poslovnim zgradama, u kojima je poznato da „sindrom bolesne zgrade“ utiče na radnike i njihov učinak. Koje bi se biljke mogle koristiti za poboljšanje kvaliteta vazduha u prostorijama? Prema jednom istraživanju u Sjedinjenim Državama, najefikasniji je zeleni hlorofitum. Zmajevo drvo, bršljan, fikus, spatifilum i juka takođe su veoma dobri za prečišćavanje vazduha. Sobne biljke smanjuju nivo ugljen-dioksida tako što ga pretvaraju u kiseonik.

 „Izgubljena“ generacija

„Žalosno je koliko su mladi Amerikanci neinformisani“, izveštavaju njujorške novine Daily News. Na karti sveta, „11% njih nije moglo da pronađe Ameriku. Kada im je data nema karta Sjedinjenih Država, polovina nije imala pojma gde se nalazi Njujork.“ U pronalaženju drugih država na karti, svega 13 posto je moglo da pronađe Irak i Iran, a samo 17 posto Avganistan. Štaviše, samo 71 posto Amerikanaca između 18. i 24. godine moglo je tačno da pronađe najveći okean na svetu — Tihi okean. Test sa 56 pitanja koji je pripremio National Geographic Society uradilo je 3 250 mladih osoba u Britaniji, Italiji, Japanu, Kanadi, Meksiku, Nemačkoj, Sjedinjenim Državama, Francuskoj i Švedskoj. Iako nijedna zemlja nije postigla ocenu „A“, za šta je bilo potrebno u proseku 42 tačna odgovora, Švedska je bila najbliža sa 40 tačnih odgovora, a zatim Nemačka i Italija sa 38. Amerikanci su bili pretposlednji s prosekom od 23 tačna odgovora, tik ispred Meksika sa 21. „Ako naša omladina ne može da pronađe mesta na karti i ako nije upoznata s tekućim događajima u svetu, kako onda može razumeti probleme svetske kulture, ekonomije i prirodnih bogatstava s kojima se suočavamo?“, pita se Džon Fahi, predsednik Udruženja nacionalne geografije.

Posle 40. godine žanjete ono što ste posejali

„Lični izbori jedne osobe i sredina u kojoj živi naročito utiču posle 40. godine, kada se znaci starosti ubrzavaju.“ Ovo je bila srž izveštaja s jedne konferencije o zdravlju, o kojoj govori sidnejski The Daily Telegraph. Prema rečima Roka di Vinćenca, glavnog specijaliste za ishranu u Svinburnškoj bolnici u Viktoriji, „’oštećeni geni‘ ili neki poremećaji u organizmu“ možda neće biti tako važni za zdravlje osobe posle 40. godine kao što mogu biti izbori koje je ta osoba ranije napravila. „Sada znamo da je zdravlje posle 40. godine rezultat istovremenog dejstva genetski nasleđenih faktora i uticaja sredine“, kaže Di Vinćenco. „Prema Australijskom institutu za starenje, 80 posto zdravstvenih tegoba kod starijih osoba uopšte nije posledica starosti. One su nastale zbog neodgovarajuće brige o organizmu tokom života, naročito posle 40. godine, kada počinju da se osećaju posledice takve neadekvatne nege.“

Deca lako postaju zavisnici od nikotina

„Deca mogu postati zavisnici od duvana u roku od nekoliko dana od kada počnu da puše, a mogu čak postati robovi te navike i posle prve cigarete“, zaključuje se u jednoj studiji o kojoj su izvestile londonske novine The Guardian. „Od 332 mlade osobe koje su nekada probale duvan, makar i samo pućkale, 40% njih pokazalo je znake zavisnosti. Od 237 osoba koje su uvlačile dim u pluća, 53% je imalo znake zavisnosti.“ U toj studiji koja je trajala 30 meseci, a koju je vodio dr Džozef di Franca s Masačusetskog medicinskog fakulteta u Sjedinjenim Državama, posmatrano je oko 700 učenika koji su na početku tog istraživanja imali 12 i 13 godina. „Pre ove studije se pretpostavljalo da je mladima potrebno dve godine da postanu zavisnici od duvana — i to da puše svaki dan najmanje pola paklice“, rekao je Di Franca. „Neka od ove dece postala su zavisnici nekoliko dana nakon što su počela da puše... Verujem da u mnogim slučajevima zavisnost od nikotina počinje i posle prve cigarete.“ Di Franca smatra da su tinejdžeri skloniji zavisnosti jer im je mozak još uvek u razvoju. „Želeo bih da poručim mladima da ne treba da eksperimentišu s duvanom. Ne postoji bezopasno pušenje“, kaže Di Franca. „Moramo uveriti mlade da čak i jedna popušena cigareta može voditi do doživotne zavisnosti.“

Nova saznanja o „napuštanju tela“

Koristeći elektrode da bi utvrdili poreklo napada epilepsije kod jedne žene, švajcarski neurolozi su slučajno izazvali takozvano napuštanje tela kod ove pacijentkinje, izveštava nemačka agencija za naučne novosti Bild der Wissenschaft-Online. Svaki put kada je vijuga na desnoj strani moždane kore bila nadražena, žena je rekla da oseća kako napušta telo i posmatra ga odozgo. Izgleda da ovaj deo mozga povezuje vizuelnu svesnost tela i čulnu informaciju o mestu gde se telo nalazi. „Nadražaj pomoću elektroda je poremetio ovu vezu kod pacijentkinje, zbog čega je njeno čulo opažanja prividno izgubilo kontakt s telom“, kaže Bild der Wissenschaft. Napuštanje tela je „mnogo puta korišćeno za spekulacije o tome da je duša nezavisna od tela“.

Preporod brojanica

„Predani rimski katolici već 500 godina uz brojanicu izgovaraju mantri slične serije molitava Očenaš i Zdravo Marija koje treba da podstaknu na meditiranje o 15 ključnih događaja ili ’misterija‘ iz Isusovog života i života njegove majke“, izveštava Newsweek. „Papa Jovan Pavle II je prošlog [oktobra] objavio jedno papsko pismo s još četiri ciklusa za brojanicu“, koji su se odnosili na Isusovu službu od njegovog krštenja do Tajne večere. „Papin cilj je da oživi zanimanje za njegov ’omiljeni‘ način moljenja, koji više nije toliko popularan posle Drugog vatikanskog sabora“, dodaje se u tom časopisu. „Glavna svrha papine akcije jeste da u ovoj jedinstvenoj katoličkoj praksi stavi veći naglasak na Hrista u odnosu na Mariju, koja se najviše dovodi u vezu s brojanicom.“ Ostaje nada da će ova akcija u svoje vreme podstaći katolike da razviju naviku da meditiraju, zapazio je papa, „pošto je hrišćanstvo pod uticajem meditativne tradicije istočnih religija“.

Prevelika očekivanja

„Većina brakova u Nemačkoj propadne zbog prevelikih očekivanja“, izveštava se u novinama Die Welt. Prema rečima profesora Vasilisa Ftenakisa, koji se bavi proučavanjem porodičnog života, „ljudi traže intimnost i žele maksimalnu sreću u svojoj vezi“. Međutim, on je zapazio da je nerealno očekivati da takva euforija traje decenijama. Zbog današnjeg naglašavanja lične sreće i samodokazivanja, parovi su manje spremni da prave ustupke jedni drugima i da se drže zajedno kada prolaze kroz teške periode. Jedan drugi stručnjak koji se bavi proučavanjem porodičnog života rekao je: „Kada prođe euforija, današnji supružnici se više ne trude da popričaju o problemu i sačuvaju vezu.“ Sada u Nemačkoj brak traje u proseku tek nešto više od 12 godina.