Promenjene vrednosti — da li osećate gubitak?

„KOJI je najvažniji problem s kojim se suočava vaša zemlja?“ Većina ispitanika u Sjedinjenim Državama je u odgovoru na ovo pitanje navela pad porodičnih i moralnih vrednosti kao najvažniju ili jednu od najvažnijih briga. Ne misle samo oni tako.

Na primer, pariski dnevni list na engleskom International Herald Tribune zapazio je: „Postoji očigledna žudnja, naročito među mladima, za nekom vrstom vizije, skupom priznatih ideala pomoću kojih bi se prepoznali i obuzdavali mehanizmi pohlepe, sebičnosti i gubitka zajedništva, što izgleda preovladava u celom svetu... Ova sve češća diskusija o potrebi za nekom globalnom etikom zapravo je priznanje da nešto nedostaje.“

Da li smatrate da vlade i svetske vođe, uključujući i vodeće biznismene, poseduju vrednosti koje su im potrebne da bi nas doveli do srećnije, sigurnije i bezbednije budućnosti? Da li osećate gubitak, barem u izvesnoj meri, zbog narušenih vrednosti u vašoj sredini?

Jedan predmet duboke zabrinutosti može biti vaša lična sigurnost. Da li živite u sredini u kojoj slobodno možete da ostavite otključana vrata? Da li noću bezbrižno šetate ulicama u vašem kraju? Ako imate sreću da živite u području gde nema ratova, etničkih sukoba ili obračuna između uličnih bandi, možda ipak strahujete da ćete postati žrtva fizičkog napada, ulične pljačke, provale stana ili krađe. Ovo svakako može prouzrokovati osećaj uznemirenosti i gubitka.

Osim toga, možda ste izgubili — barem u izvesnoj meri — poverenje u druge. Možda u životu, bilo na poslu ili privatno, zapažate da su ljudi sve spremniji da vam naude ako će od toga imati ličnu korist, makar i samo neznatnu.

Potrebno je da vlada pruži primer

Tokom cele istorije se priznaju čvrste veze između vrednosti svakog člana društva i vrednosti koje zastupa vlada. Kelvin Kulidž, koji je kasnije postao predsednik Sjedinjenih Država, izjavio je: „Ljudi pričaju o prirodnim pravima, ali ja pozivam svakoga da pokaže gde su u fizičkom svetu ikada postojala ili bila priznata  ikakva prava dok nije uspostavljen skup odgovarajućih zakona koji su formulisali i štitili ta prava.“

Na kraju krajeva, vlada je ta — bez obzira na koji je način došla na vlast — koja može da omogući ili uskrati građanska prava, kao što su sloboda štampe, sloboda okupljanja, sloboda veroispovesti i sloboda javnog govorenja, da zaštiti od nezakonitog hapšenja ili uznemiravanja i da obezbedi pravedno suđenje.

Abraham Linkoln, koji je kasnije postao predsednik Sjedinjenih Država, jednom prilikom je rekao: „Zakonski cilj vlade jeste da radi za zajednicu ljudi, sve ono što oni treba da urade, ali što svojim pojedinačnim i ličnim snagama ne mogu nikako ostvariti ili barem ne tako dobro.“ Kada vlade rade na dostizanju ovako uzvišenih ciljeva, ljudi su onda spremni da ukažu poverenje onima koji su na vlasti.

Međutim, izgleda da su danas takvo poverenje zamenili cinizam i sumnjičavost. Jedna nedavna studija u Sjedinjenim Državama pokazala je da je 68 posto ispitanika ocenilo etičko ponašanje državnih službenika kao osrednje ili čak ispod proseka. U mnogim zemljama, skandali u vezi s podmićivanjem i korupcijom na najvišim državnim nivoima često uzdrmaju mišljenje javnosti o vladinim službenicima. Razumljivo je što zbog toga sve više ljudi imaju osećaj da nešto gube.

Dobar primer kralja Solomona

Jedan drevni primer pokazuje koliki samo uticaj mogu imati vrednosti onih koji su na vlasti. Kralj Solomon je vladao nad 12 izraelskih plemena od 1037. do 998.  godine pre n. e. Njegov otac, kralj David, bio je jedan od istaknutih izraelskih kraljeva. Biblija opisuje Davida kao ljubitelja istine i pravednosti i, iznad svega, kao čoveka s bezuslovnom verom i pouzdanjem u svog Boga, Jehovu. David je poučio Solomona istim vrednostima.

Svemoćni Bog se pojavio Solomonu u snu i rekao mu: „Išti šta hoćeš da ti dam“ (2. Letopisa 1:7). Umesto da traži veliko bogatstvo, ličnu slavu ili političke pobede, Solomon je pokazao koje je vrednosti smatrao dragocenim kada je tražio mudrost, razumevanje i poslušno srce kako bi mogao dobro vladati nad izraelskom nacijom.

Kako je Solomonova vladavina uticala na ljude? Bog ga je blagosiljao mudrošću, slavom i bogatstvom — dokle god se držao duhovnih vrednosti svoje nacije. Arheološke iskopine potvrđuju da je tokom Solomonove vladavine vladalo materijalno blagostanje. Knjiga The Archaeology of the Land of Israel navodi: „Bogatstvo koje se slivalo u kraljevski dvor iz svih krajeva i napredna trgovina... doneli su brz i vidljiv preokret u svakom aspektu materijalnog razvoja i prosperiteta.“

Zaista, Solomonova dobra vladavina donela je mir, sigurnost i sreću njegovim podanicima. „Juda i Izrael bejahu bez straha, od Dana do Virsaveje, svega veka Solomonova, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom“ (1. Kraljevima 4:20, 25).

Loš primer kralja Solomona

Međutim, kao i vrednosti mnogih današnjih vladara, Solomonove vrednosti su se na kraju nažalost promenile. Biblijski izveštaj kaže: „On je imao sedam stotina kneginja koje mu bejahu žene i tri stotine inoča; i te žene njegove zanesoše srce njegovo. Kad Solomon ostari, žene njegove zanesoše srce njegovo za tuđim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Jehovi, Bogu njegovom, kao što je bilo srce Davida, oca njegovoga“ (1. Kraljevima 11:3, 4).

Kako su promenjene vrednosti kralja Solomona uticale na njegov narod? Uprkos njegovoj velikoj sposobnosti i mudrosti, Solomon je postao surov vladar tokom poslednjih godina vladanja. Veliki troškovi njegove vlade predstavljali su prevelik teret za nacionalnu ekonomiju. Radna snaga je postala nezadovoljna. Politički neprijatelji su se suprotstavili kralju i gledali da preotmu vlast. Nacija je umnogome izgubila osećaj jedinstva. Kako je ironično što je sam Solomon napisao: „Kad se množe pravednici raduje se narod. Kad bezdušnik vlada tad uzdiše narod“ (Poslovice 29:2).

Ubrzo nakon Solomonove smrti, politički nemiri i nepoverenje doveli su do toga da se nacija podeli i usledio je period patnje, nejedinstva i pogoršanja situacije. Izraelci su osetili da su puno toga izgubili. Njihova vlada je promenila vrednosti, zaboravljajući na najvažnije interese naroda. Osnovna greška je bila ta što su vođe ignorisale Jehovu i njegove zakone. Zato je patila cela nacija.

Današnje rašireno nepoverenje

U današnjim državnim, poslovnim i religioznim krugovima, mnogi ne obraćaju dovoljno pažnje na držanje visokih vrednosti. Zbog toga mnogi u svetu osećaju prazninu u srcu i mislima. Vlade i druge vođe su sve manje i manje sposobne da reše osnovne probleme u svojoj državi.

Na primer, ne uspevaju da okončaju rat ili da obuzdaju sve veće troškove zdravstvene nege ili porazan uticaj nezakonite trgovine drogom. Takođe su doživeli neuspeh u obrazovnom sistemu. Brojne vlade čak finansiraju organizovano kockanje. Zbog korupcije i nemorala, ljudi su se ozbiljno razočarali i u mnoge poslovne ljude i religiozne vođe. Zato uopšte ne iznenađuje što je naširoko rasprostranjeno nepoverenje u čestitost onih od kojih ljudi očekuju vođstvo.

Može li ijedna vlada zaštititi osnovna ljudska prava i vrednosti i čak preuzeti vođstvo u poštovanju istih? Da, može. Naš zaključni članak će objasniti kako.

[Istaknuti tekst na 7. strani]

’Pohlepa, sebičnost i gubitak zajedništva izgleda preovladavaju u celom svetu‘ (INTERNATIONAL HERALD TRIBUNE)

[Slika na 8. strani]

Kada je kralj Solomon slušao Božje zakone, on je svojim podanicima pokazao šta su prave vrednosti