Razumeti posleporođajnu depresiju

Šta to nije u redu sa mnom? Upravo sam rodila prelepu, zdravu bebu. Trebalo bi da budem srećna i ponosna, ali sam tako bezvoljna i zabrinuta, čak besna. Da li sam loša majka? Zašto sam tako depresivna?

MOŽDA ste kao porodilja doživeli tako nešto. Ako jeste, niste jedini. Procenjuje se da 70 do 80 posto žena koje se porode dođe ponekad u takvo stanje. Ali šta je posleporođajna depresija i kako ona nastaje? Kako se može uspešno izaći na kraj s njom? Koju podršku mogu pružiti članovi porodice i drugi?

Poremećaji

Izraz „posleporođajna depresija“ odnosi se na depresiju koja se javlja nakon porođaja. Do nje može doći nakon rođenja bilo kog deteta, ne samo prvog. Depresija se može pojaviti čak i nakon pobačaja ili prekida trudnoće. Prema podacima Biroa za zdravlje žena pri Američkom ministarstvu za zdravlje i socijalnu politiku, postoji velika razlika u simptomima.

Mnoge žene dožive posleporođajnu melanholiju, prilikom koje se jave blaga potištenost, zabrinutost, razdražljivost, promene raspoloženja i malaksalost. Takva melanholija se prihvata kao nešto normalno i prolazno, što traje manje od desetak dana nakon porođaja i prolazi samo od sebe bez medicinske pomoći.

Međutim, Američki koledž za akušerstvo i ginekologiju procenjuje da se kod svake desete žene koja se porodi ova osećanja intenziviraju i da traju i nakon tih prvih nekoliko dana. Čak se mogu pojaviti i nekoliko meseci posle porođaja. To može biti potpuno razvijena posleporođajna depresija, kada su osećanja snuždenosti, zabrinutosti ili očaja toliko snažna da porodilja ima poteškoća u obavljanju svakodnevnih obaveza.

Osim toga, od 1 do 3 porodilje među svakih 1 000 pati od još ozbiljnijeg oblika depresije zvanog posleporođajna psihoza, prilikom koje majka ima priviđenja ili halucinira da povređuje sebe ili bebu. U tom slučaju, potrebno je odmah zatražiti lekarsku pomoć. a

Uzroci

Ne postoji nijedan jasno definisan uzrok posleporođajne depresije. Izgleda da su uključeni i fizički i emocionalni faktori. Jedan od fizičkih faktora može biti taj što u prvih 24 do 48 sati nakon porođaja nivo estrogena i progesterona drastično opadne, ispod nivoa pre trudnoće, usled čega dolazi do fizioloških promena u telu. To može izazvati depresiju umnogome kao što u predmenstrualnom periodu dolazi do promene u raspoloženju i napetosti. Posle porođaja može opasti i nivo hormona koje luči tiroidna žlezda. To bi moglo  dovesti do simptoma koji podsećaju na depresiju. Iz tih razloga, naučnici kažu za posleporođajnu depresiju da je „biohemijski i hormonski poremećaj“.

Zanimljivo je da se u jednom medicinskom biltenu ukazuje da posleporođajna depresija može nastati usled nutritivne neravnoteže, možda zbog nedostatka kompleksa vitamina B.

Umor i nedostatak sna takođe igraju izvesnu ulogu. Dr Stiven I. Altšuler, psihijatar na Klinici Mejo u Minesoti u SAD kaže: „U periodu neposredno nakon porođaja, nedostatak energije i nesanica mogu dovesti do toga da manji problemi izgledaju mnogo veći. Neke žene su možda van sebe kada vide da imaju poteškoće u obavljanju stvari koje su pre porođaja dobro obavljale, bez melanholije i uz dobar noćni odmor.“ Pojavljivanju depresije takođe mogu doprineti emocionalni faktori kao što su neplanirana trudnoća, prevremeni porođaj, gubitak slobode, briga zbog izgleda i nedostatak podrške.

Pored toga, postoji nekoliko raširenih zabluda o materinstvu koje doprinose tome da žena bude depresivna i da misli da je problem u njoj. Među njih spadaju predstava da su materinske veštine instinktivne, da veza s bebom treba momentalno da se razvije, da će beba biti savršena i da nikada neće ići na živce, kao i da majka treba da bude perfektna. U stvarnom životu, to nije slučaj. Materinske veštine se moraju učiti, za razvijanje veze s bebom često je potrebno vreme, neke bebe je lakše gajiti od drugih, a i nijedna majka nije perfektna niti je supermama.

Priznanje u stručnim krugovima

Sve doskora, posleporođajna depresija se nije tretirala kao nešto ozbiljno. Dr Lorens Krukmen kaže: „Ranije se niko nije bavio mentalnim poremećajima kod žena i na to se jednostavno gledalo kao na histeriju koja nije vredna pažnje. U dijagnostičkoj literaturi Američkog psihijatrijskog udruženja nikada nije u potpunosti bilo prihvaćeno postojanje nekog posleporođajnog poremećaja, i zbog toga doktori nisu bili edukovani u pogledu toga, niti se došlo do nekih pouzdanih podataka... Takođe, za razliku od situacije pre 30 godina, majke često izađu iz bolnice u roku od 24 sata. Većina slučajeva posleporođajnih psihoza, melanholije i nekog vida depresije javlja se od 3 do 14 dana nakon porođaja. Dakle, majke se već nalaze kod kuće i nisu pod nadzorom stručnjaka koji poznaju simptome.“

Međutim, prema dr Kerol E. Votkins iz Udruženja psihijatara Severnog okruga u Baltimoru u Merilendu, posleporođajna depresija može dovesti do dugotrajne depresije i poteškoća u razvijanju veze s bebom ukoliko se ne otkrije i ne leči. Depresivne majke mogu pasivno ignorisati potrebe svoje bebe ili, sasvim suprotno, izgubiti kontrolu i koristiti fizičko kažnjavanje da bi disciplinovale svoju bebu. To može negativno uticati na mentalni i emocionalni razvoj deteta.

Na primer, u jednom članku u žurnalu American Family Physician ukazuje se da mala deca depresivnih majki postižu slabije rezultate na testovima inteligencije od dece čije majke nisu depresivne. Osim toga, posleporođajna depresija se može negativno odraziti i na drugu decu, kao i na muža.

Lečenje

Šta se može preduzeti? Da li samo treba da stisnete zube i izgurate taj period? Utešno je znati da je utvrđeno da je posleporođajna depresija i privremena i izlečiva. b Premda odmor i podrška porodice mogu biti sve što je potrebno kada su simptomi blaži, presudni pokazatelj da je neophodno medicinsko lečenje jeste ako depresija ometa vašu sposobnost da funkcionišete, kaže Biro za zdravlje žena.

Uobičajeno lečenje se sprovodi uzimanjem antidepresivâ, c savetovanjem s nekim stručnjakom za mentalno zdravlje, korišćenjem hormonske terapije ili kombinacijom ovih metoda, u zavisnosti od ozbiljnosti slučaja. Kengurski stil brige o bebi, to jest neposredan kontakt s bebom, takođe može ublažiti  depresiju kod majke. d Postoje i alternativna lečenja, kao što su lečenje biljem, akupunkturom i homeopatskim lekovima.

Međutim, postoji nešto što i sami možete preduzeti da biste isplivali na površinu. To je, između ostalog, dobra ishrana (unošenje voća, povrća, i cerealija s celim zrnom); izbegavanje kofeina, alkohola i šećera; umereno vežbanje; i odmaranje dok vam beba spava. Jedna hrišćanka, Zoraja, koja je danima plakala nakon što je rodila zdravu devojčicu, kaže da je uspela da se izbori s depresijom tako što se u najkraćem mogućem roku vratila uobičajenim duhovnim aktivnostima koje je praktikovala kao Jehovin svedok. (U propratnom okviru ćete pronaći dodatne savete.)

Kako drugi mogu pomoći?

Pošto je jedan od ozbiljnih uzroka posleporođajne depresije nedovoljan odmor, drugi mogu pomoći tako što će se prihvatiti nekih kućnih poslova ili pričuvati dete. Studije pokazuju da se daleko manje slučajeva posleporođajne depresije javlja tamo gde se rođaci uvek nađu pri ruci da pruže podršku i da pokažu kako se nešto radi. Često neko može biti od velike pomoći samo ako je slušač koji pokazuje razumevanje, ako malo ohrabri porodilju i izbegava da je kritikuje ili osuđuje. Ne zaboravite, posleporođajna depresija je fizički poremećaj i nije nešto što osoba sama sebi nameće. Kao što kaže organizacija Posleporođajno obrazovanje za roditelje, „žena ne može ’siliti sebe‘ da uradi više od onoga što bi mogla kada bi imala prehladu, dijabetes ili srčano oboljenje“.

Iz svega do sada rečenog, može se videti da iako vreme nakon porođaja može biti divan period za majku, ono može biti i veoma stresno. Ako tada pokažemo razumevanje, daleko ćemo više pomoći porodiljama.

[Fusnote]

[Okvir/Slike na 23. strani]

Saveti za prevazilaženje posleporođajne depresije

1. Razgovarajte o svojim osećanjima, naročito s drugim porodiljama.

2. Zamolite druge da vam pomognu u brizi oko deteta, kućnih poslova i kupovine. Zamolite muža da pripomogne prilikom dojenja noću i u obavljanju kućnih poslova.

3. Nađite vremena da uradite nešto korisno za sebe, bilo to i samo 15 minuta dnevno. Gledajte da nešto pročitate, da malo prošetate, da se istuširate radi relaksacije.

4. Čak i ako možete da uradite samo jednu stvar u toku dana, to već predstavlja pomak napred. Možda će biti dana kada ništa nećete moći da uradite. Nemojte se ljutiti na sebe kada se desi tako nešto.

5. Izolovanjem se često produžava depresija. Obucite se i izađite iz kuće makar nakratko svakog dana. Svež vazduh i promena okruženja veoma će prijati kako vama, tako i vašoj bebi.

[Izvor]

Prilagođeno iz sledećih izvora: Američka akademija porodičnih lekara, Američki koledž akušera i ginekologa i Biro za zdravlje žena.