Kišne šume — ko će ih spasti?

SVAKO ko želi da reši probleme koji pogađaju tropske šume, najpre mora da ukloni uzroke koji dovode do njih. Koji su to uzroci? Problemi ne nastaju samo zbog pritiska koji stvara prenaseljenost. Plodna područja na zemlji mogu lako podmiriti potrebe svetskog stanovništva — čak i više od toga.

U stvari, vlade nekih zemalja su zabrinute zbog prekomerne poljoprivredne proizvodnje, usled koje pada cena hrane. Neke vlade podstiču poljoprivrednike da koriste zemljište u rekreativne svrhe, recimo za kampovanje, kao terene za golf ili rezervate s divljim životinjama.

Zašto onda nestaju šume? Moramo potražiti skrivenije uzroke od ovih koje smo dosad pomenuli.

Duboko ukorenjeni uzroci obešumljavanja

Davno pre sadašnje demografske eksplozije, vlade mnogih zemalja su eksploatisale šume u želji da postanu moćne i bogate. Na primer, potreba Britanske imperije za drvnom građom za izgradnju brodova dovela je do nestanka hrastovih šuma na njihovom ostrvu, a zatim i tikovih šuma u Burmi i Tajlandu. Britanska imperija je opustošila i šume u Indiji da bi obezbedila pogonsko gorivo za livnice. Druge šume su posečene da bi se napravile plantaže kaučuka, kafe i kakaoa.

Međutim, posle Drugog svetskog rata, motorne testere i buldožeri omogućili su seču šuma u još većoj meri. Sve više i više, osetljive šume su eksploatisane zarad bogatstva.

Velike kompanije su otkupljivale ogromna područja plodne zemlje i koristile mehanizovanu opremu da bi ubirale useve koji donose brz profit. Pošto je ostalo bez posla, na hiljade ljudi sa sela preselilo se u gradove. Međutim, drugi su se preselili u kišne šume. Takva područja su ponekad reklamirana kao „zemlja bez ljudi za ljude bez zemlje“. Do vremena kada su ljudi shvatili koliko je teško baviti se poljoprivredom na takvim mestima, često je bilo prekasno — ogromna šumska područja su već nestala.

Korupcijom među službenicima takođe je potpisana smrtna presuda za mnoge šume. Dozvola za seču šuma staje dosta novca. Poznato  je da su za mito neki nepošteni službenici izdavali kratkoročne dozvole nekim kompanijama koje su nemilice sekle stabla, ne mareći za očuvanje šuma.

Međutim, najveća pretnja živom svetu u šumama nije seča, već pretvaranje šuma u obradivo zemljište. Kada je zemljište plodno, takva promena ponekad može biti opravdana. Ali, korumpirani ili nekompetentni službenici često bespotrebno daju dozvolu da se šume trajno poseku.

Kriminalci takođe nanose štetu šumama. Drvokradice seku dragocena stabla, čak i ona u nacionalnim parkovima. Ponekad testerama seku daske usred šume — što je rasipnički i nezakonit postupak. Meštanima plaćaju da iznesu drvnu građu na biciklima ili čak na svojim leđima. Zatim je noću odvoze kamionima koristeći neprometne planinske puteve kako bi izbegli kontrolne punktove.

Stoga, nestajanje šuma i uništavanje živog sveta u njima nisu neminovna posledica porasta broja stanovnika. To je često posledica loše organizacije, pohlepne trgovine, kriminala i korupcije među odgovornim licima. Budući da je tako, ima li nade za očuvanje ogromne raznovrsnosti života koji se nalazi u tropskim kišnim šumama?

Šta očekuje tropske kišne šume?

„Samo se jednim delom svetskih tropskih šuma ispravno upravlja“, navodi se u knjizi The Cutting Edge: Conserving Wildlife in Logged Tropical Forest. Zatim se dodaje: „Trenutno se samo nekoliko (ako uopšte i tih nekoliko) šuma uspešno koristi na racionalan način.“ Racionalno korišćenje šuma je svakako moguće, ali ono što se širom sveta dešava jeste sve veće uništavanje šuma.

Kaže se da je zadivljujuć izuzetak Bolivija, sa 25 posto tropskih kišnih šuma za koje je potvrđeno da se racionalno koriste. Međutim, u svetu se to može reći za manje od jedan posto šuma — što je obeshrabrujuće mali deo. Većina tropskih šuma se nemilosrdno eksploatiše. Iza ovakvog uništavanja zapravo stoje sebičnost i pohlepa. Koliko je razumno nadati se da će svetski trgovci i političari zaustaviti ovaj trend i okrenuti se zaštiti nezamenljivog ljudskog nasleđa?

Knjiga Forests of Hope zaključuje ovim uzvišenim ciljem za čovečanstvo: „Da pronađemo način života koji je dobar za sve ljude na svetu, da težimo za njim, i da ne uništavamo našu planetu i njena bogatstva.“ Ovaj cilj je privlačan, ali da li je i realan?

Koja je bila namera našeg Stvoritelja sa zemljom i čovečanstvom? On je prvom ljudskom paru zapovedio: „Napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču“ (Postanje 1:28). Dakle, Bog dozvoljava ljudima da koriste njegovo stvarstvo. Ali, data „vlast“ nije dozvola za uništavanje.

Stoga je na mestu pitanje: Mogu li ljudi zaista promeniti način života na globalnom nivou i postati oni koji „ne uništavaju ovu planetu i njena bogatstva“? Ove reči podrazumevaju izvesnu meru ljubavi prema bližnjem i poštovanja prema Božjem stvarstvu, što je retkost u današnjem svetu. Nadati se da će ljudske vođe usvojiti i podržati ovakav način života isto je što i nadati se ostvarenju fantazije.

Uprkos tome, Božja Reč proriče da će doći vreme kada će na zemlji živeti ljudi koji će voleti jedni druge i svog Stvoritelja. Biblija kaže: „Niti će kvara niti štete biti na svoj svetoj gori mojoj; jer će zemlja biti puna poznanja Jehove kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva“ (Isaija 11:9; Psalam 37:29; Matej 5:5). Zapazite da je to zato što su upoznali i zavoleli Jehovu, Veličanstvenog Stvoritelja, i da je to narod koji se uzdržava od nanošenja bilo kakvog „kvara“ ili uzrokovanja bilo kakve „štete“. Nema sumnje, takvi ljudi neće uništavati zemlju.

Ovo nije samo san. Jehova već sada okuplja i poučava iskrene ljude. Proučavajući Božju Reč, milioni širom sveta uče o načinu života koji se temelji na samopožrtvovanoj ljubavi prema drugima (Jovan 13:34; 1. Jovanova 4:21). Ovaj časopis, zajedno s propratnim časopisom, Kulom stražarom, izdaje se da bi se pomoglo ljudima da saznaju više o takvom načinu života i kako da ga praktikuju. Pozivamo vas da i dalje učite. Ne postoji spoznanje koje može biti korisnije od tog.

[Slike na 10. strani]

Čovek neće uništavati ovu prelepu planetu, nego će se brinuti o njoj