Barselona — muzej boja i stilova na  otvorenom

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

ZAMISLITE na trenutak da šetate nekom ogromnom umetničkom galerijom. Izložena su brojna dela koja vam odmah privlače pažnju i bude maštu. Gde god da pogledate, vidite beskrajnu raznolikost zapanjujućih, neobičnih oblika, formi i boja. Međutim, ova neobična kolekcija se ne nalazi ni u jednoj zgradi ili palati. Taj ogromni muzej umetnosti na otvorenom zapravo je grad Barselona — a naročito je pažnje vredan Kvadrat d’Or a (Zlatna četvrt). Izloženi eksponati nisu slike ili skulpture, već same zgrade. One posetiocu nude mogućnost da vidi krajnje neobičnu raznolikost stilova i dekora.

Smeštena na severoistočnoj mediteranskoj obali Španije, svega 160 kilometara južno od francuske granice, Barselona je verovatno španski grad s najviše evropskog duha. Pre više od sto godina, ovaj grad je postao sinonim za arhitektonsku inovaciju i različite umetničke stilove.

Uprkos tome što su je povremeno osvajali Rimljani, Vizigoti, Mavari i Franci, Barselona se razvijala kao trgovački centar. Do 14. veka je postala najvažniji industrijski grad i mediteranska luka u Španiji. Gotske građevine i katedrala, koje se danas nalaze na istaknutom mestu u samom srcu grada, datiraju upravo iz tog veka. Velelepnost gotske arhitekture (1), koja se odlikuje naprednim građevinskim tehnikama s puno detalja, svedoči o bogatstvu i procvatu Barselone iz tog perioda.

Međutim, Španci su u 16. veku usmerili pažnju na zapadne kolonije, budući da je trgovina s njima donosila veću zaradu. Ali s pojavom industrijske revolucije u 19. veku, Barselona je postala centar španske tekstilne industrije, tako da je ponovo krenula uzlaznom linijom.

Nastaje nov grad

Brza ekspanzija u 19. veku donela je gradu bogatstvo, ali i izvesne probleme. Tokom druge polovine tog veka, naglo je porastao broj stanovnika, tako da je centralni deo grada postao skučen. Nešto se moralo preduzeti kako bi se rešio problem prenaseljenosti. Građevinski inženjer Ildefons Serdej dobio je zadatak da izradi plan za urbanizaciju i proširenje grada.

Serdejev projekat, izrađen 1859, nazvan je L’Eisample, to jest proširenje, i centralni deo grada se danas tako naziva. Prema njegovom planu, široke ulice i stambeni blokovi u obliku kvadrata — skoro savršeno simetrično raspoređeni — formirali bi jednu unakrsnu mrežu. Nikla bi nova, impresivna i zdravija Barselona.

U skladu sa Serdejevim planom, grad je uskoro počeo da se proširuje. Svaki stambeni blok je projektovan na jedinstven način, što danas posetiocima pruža priliku da posmatraju građevine koje su veoma lepe, raznovrsne i privlačne. Planom su obuhvaćene i otmene avenije i bulevari. Robert Huges u svojoj knjizi Barcelona kaže da je L’Eisample ’zbog svoje arhitekture jedno od najzanimljivijih urbanih područja u Evropi‘.

Sve veći prosperitet u Barseloni vodio je do toga da ona 1888. godine bude domaćin Svetske izložbe. Ark de Triomf (2) (Trijumfalni slavoluk), koji se nalazi blizu centra grada, izgrađen je da bi podsećao na taj važan događaj. Međutim, ovaj neobičan spomenik takođe svedoči o dolasku jednog umetničkog pokreta koji je od Barselone napravio jedinstven grad.

Nova umetnost ukrašava grad

Na početku 20. veka, u Evropi i Sjedinjenim Državama počeo je da se širi modernizam— dekorativni stil inspirisan prirodnim formama. b Barselona je imala novac za investiranje, spreman urbanistički plan za zgrade koje bi ulepšale grad i inovativne arhitekte željne eksperimentisanja. Tako je modernizam dao jedinstven izgled ovom gradu. Antonio Gaudi (1852-1926) bio je najistaknutiji predstavnik tog novog umetničkog pravca. On je ostavio neizbrisiv trag u izgledu ovog grada.

U Barseloni se može naći većina najboljih Gaudijevih zdanja, od kojih su neka deo svetske kulturne baštine. Tipičan primer je kuća Mila (3), to jest La Pedrera, koja se nalazi u Pasežu de Grasiji blizu centra grada. Na ovoj građevini se ne može naći nijedan ravan zid.  Talasasta fasada izgleda kao da je isklesana u peščaru. Spoljašnjost ukrašavaju ograde od kovanog gvožđa koje liče na lišće i zrna kupine. U unutrašnjosti zgrade, zakrivljeni plafoni i stubovi se pojavljuju u svim zamislivim oblicima.

Još jedan briljantan primer Gaudijeve genijalnosti jeste kuća Batljo (4), takođe u Pasežu de Grasiji. Od 1904. do 1906, Gaudi je preuređivao jednu zgradu Husepa Batlja i Kazanovasa, jednog bogatog industrijalca. Gaudi je napravio kuću koja nestvarno deluje. Talasasti krov podseća na dinosaurovu kičmu, a crep na riblju krljušt. Čak i dok je gledate, prosto ne možete da poverujete da tako nešto postoji.

Gaudijevo nedovršeno remek-delo, crkva Sagrada Familija (5), možda predstavlja najbolji primer njegove originalnosti. Četiri zvonika na severnoj strani crkve izgledaju poput naslaga voska koji se slivao niz četiri visoka svećnjaka. Ove visoke kule, koje nadvisuju okolne zgrade, postale su međunarodni simbol Barselone.

Podjednako je čudnovat i Park Gvel (6), Gaudijev zabavni park koji se nalazi na jednom uzvišenju sa zapadne strane grada. Izuvijane skulpture i stubovi, višebojni mozaici i neobične zgrade i dimnjaci upečatljiv su dekor privlačnih vrtova koji ih okružuju. Još jedna izložba oblika i boja jeste Palao de la Musika Katalana (7) (Muzička palata) koju je projektovao Gaudijev savremenik Dumenek i Montane.

Između planina i mora

Položaj Barselone, kao i njena arhitektura, daju ovom gradu specifičan duh. Planine Koljserola okružuju grad sa zapadne strane, a Sredozemno more predstavlja njegovu granicu sa istočne strane.  Upravo je more puno doprinelo tome da Barselona bude napredan grad i glavna trgovačka luka. Uopšte ne iznenađuje što u blizini luke stoji kip Kristifora Kolumba (8), okrenut prema moru.

Zahvaljujući blizini planina i mora grad ima umerenu klimu koja je veoma prijatna za život. Ulice su preko cele godine pune ljudi, od ranog jutra do kasno naveče. Kafei i restorani se nalaze praktično na svakom ćošku. Oni mame prolaznika mirisom sveže kafe ili specijalitetima domaće kuhinje koji se tu mogu probati. Na pijacama, kao što je čuvena Bokerija koja se nalazi u širokoj aveniji zvanoj La Rambla, prodaju se praktično sve vrste voća, povrća i ribe koje možete zamisliti.

Međutim, poseta Barseloni ne bi bila potpuna ukoliko ne biste posetili Monnjuik, strmo brdo koje se izdiže nedaleko od mora. Tamo posetioci mogu uživati u obilasku muzeja, umetničkih galerija i spektakularnom pogledu na grad i Sredozemno more. Glavni objekti koji su se koristili za Olimpijske igre 1992. godine takođe se nalaze na Monnjuiku. Jehovini svedoci planiraju da posete Barselonu radi međunarodnog kongresa koji će se održati od 31. jula do 3. avgusta. Delegati tog kongresa će se okupiti na velikom fudbalskom stadionu Kamno.

Premda Barselona poput većine velikih gradova ima svoje probleme, posetioci bez izuzetka uživaju u njenom mediteranskom duhu. Bilo da je reč o tezgama s cvećem i kafeima u La Rambli, uskim uličicama i drevnoj lepoti Gotske četvrti ili o očaravajućoj arhitekturi, Barselona je muzej boja i stilova na otvorenom koji retko ko može da zaboravi.

[Fusnote]

[Mapa na 14. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Barselona

Madrid

Sevilja

[Slika na 16. strani]

Ventilacija i dimnjaci kuće Mila

[Izvor]

Godo-Foto

[Izvor slike na 15. strani]

Gornje fotografije: Godo-Foto

[Izvori slika na 17. strani]

Sandra Baker/Index Stock Photography

Godo-Foto