Zašto danas ima toliko svirepih zločina?

SVI zločini su surovi. Ali zločine koji nemaju nikakav povod je teško razumeti. Činjenica da se u većini slučajeva dešavaju bez nekog posebnog motiva zbunjuje istražne organe. Preko mas-medija, koji su poslednjih godina mnogo efikasniji, u roku od nekoliko sati za takva užasna zlodela saznaju milioni ili čak milijarde ljudi. Jedan izveštaj Svetske zdravstvene organizacije navodi da „nasilje ne zaobilazi nijedan kontinent, nijednu državu i skoro nijednu zajednicu“.

Poslednjih godina, čak i u mestima koja su važila kao relativno bezbedna, dešava se sve više bezumnih zločina. Na primer, Japan je dugo imao nisku stopu teških zlodela. Međutim, juna 2001. godine u Ikedi, jedan čovek je s mesarskim nožem u ruci ušao u školu i napao svakog na koga je naišao. Za 15 minuta je ubio 8 i ranio 15 dece. Kada se ovo doda drugim izveštajima iz Japana, kao što su izveštaji o mladima koji ubijaju potpuno nepoznate ljude samo iz zabave, onda postaje sasvim jasno da su se stvari promenile.

Čak i u zemljama u kojima je stopa kriminala visoka, neki neshvatljivi zločini izazivaju gnušanje javnosti. Tako je bilo i nakon napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, 11. septembra 2001. Psiholog Džerard Bejls je izjavio sledeće: „Ovaj događaj je pretvorio ceo svet u jedno potpuno nepoznato, opasno mesto gde ne možemo predvideti šta nas čeka.“

Zašto to rade?

Ne postoji nijedan poseban razlog koji objašnjava sve ove različite neshvatljive zločine. Neke od njih je još teže razumeti zbog njihove besmislenosti. Na primer, teško je shvatiti zašto bi neko prišao totalnim strancima i izbo ih na smrt ili zašto bi neko prolazeći pored nečije kuće nasumice pucao.

Neki tvrde da je ljudima zlo urođeno. Drugi smatraju da sklonost ka bezumnim zločinima nije sastavni deo ljudske prirode. (Vidite okvir „Predodređeni za nasilje?“)

 Mnogi stručnjaci veruju da postoji mnoštvo faktora i okolnosti koji podstiču ljude s takvom sklonošću da počine nerazumna, brutalna dela. Jedan izveštaj Akademije FBI (Federalnog istražnog biroa) u Sjedinjenim Državama ide toliko daleko da kaže: „Ubistvo nije delo uravnotežene, duševno zdrave osobe.“ Neki stručnjaci se ne bi složili sa ovakvom formulacijom. Pa ipak, mnogi se slažu sa onim što ona podrazumeva. Iz nekog razloga, razmišljanje osoba koje izvrše svirepe zločine nije normalno. Nešto utiče na njihove misli do te mere da će oni uraditi nezamislivo. Šta pokreće ljude da počine takva nedela? Hajde da osmotrimo sedam mogućih faktora koje su naveli eksperti.

Raspad porodice

Dopisnik časopisa Probudite se! upitao je Marijanita Panganibana, predstavnika filipinske policije, o prošlosti osoba koje izvrše ekstremne zločine. On je izjavio: „Oni dolaze iz razorenih porodica. Odrasli su bez pažnje i ljubavi. Prekinuta je ljudska moralna nit, što znači da oni nemaju nikakvo vođstvo i da zato zastrane.“ Mnogi istraživači ukazuju da su slabe porodične veze i nasilje u porodici uobičajeni među agresivnim zločincima.

Američki centar za ispitivanje zločina objavio je jedan izveštaj u kom se nabrajaju faktori na osnovu kojih se može prepoznati koji bi mladi u školi možda izvršili zločine s fatalnim ishodom. S obzirom na porodicu iz koje mladi potiču navode se sledeći faktori: neslaganje između roditelja i deteta, nemogućnost roditelja da prepoznaju probleme svoje dece, nedostatak bliskosti, ili kad roditelji malo ograničavaju ponašanje deteta ili to uopšte ne čine. Problem može nastati i kada su deca krajnje zatvorena, ili kad vode dvostruki način života i tako kriju jednu stranu svoje ličnosti od roditelja.

Danas su mnoga deca žrtve raspada porodice. Druga imaju roditelje koji nemaju puno vremena za njih. Na hiljade mladih odrasta bez adekvatnog moralnog i porodičnog vođstva. Neki stručnjaci smatraju da takvo okruženje može dovesti do toga da deca ne razviju sposobnost emotivnog vezivanja za druge, zbog čega će lakše počiniti zločine, često bez milosti.

Grupe koje šire mržnju i kultovi

Dokazi potvrđuju da neke grupe koje šire mržnju ili kultovi imaju snažan uticaj na izvršenje nekih zločina. U Indijani u SAD, jedan 19-godišnji crnac se vraćao kući iz tržnog centra. Za samo nekoliko  trenutaka, on je ležao na trotoaru s metkom u glavi. Ubio ga je mladić koji ga je nasumice izabrao. Zašto? Ubica je, kako se tvrdi, želeo da postane član jedne rasističke organizacije koja uzdiže belu rasu i da zasluži tetovažu paukove mreže, jer je ubio crnca.

Napad nervnim gasom 1995. godine u Tokijskoj podzemnoj železnici, masovno samoubistvo u Džounstaunu u Gvajani i smrt 69 članova Reda sunčevog hrama u Švajcarskoj, Kanadi i Francuskoj desili su se jer su ovi ljudi bili pod uticajem kultova. Ovi primeri pokazuju snažan uticaj koji izvesne grupe imaju na razmišljanje nekih ljudi. Harizmatične vođe ih vrbuju da učine „nazamislivo“, tako što ih mame nekim navodnim koristima.

Mas-mediji i nasilje

Neki ukazuju na to da različiti oblici savremene komunikacije mogu podstaći na nasilno ponašanje. Poznato je da redovno izlaganje nasilju koje se vidi na televiziji, u filmovima, u video-igrama i na Internetu otupljuje savest i navodi na gnusne zločine. Dr Danijel Borenstajn, predsednik Američkog psihijatrijskog društva, izjavio je: „Trenutno ima više od 1 000 studija temeljenih na preko 30 godina istraživačkog rada koje pokazuju uzročnu vezu između nasilja u medijima i agresivnog ponašanja neke dece.“ Dr Borenstajn je pred odborom Američkog senata potvrdio: „Uvereni smo da stalna izloženost svim oblicima nasilja u svetu zabave ima štetan uticaj na opšte zdravlje ljudi.“ (Vidite okvir „Nasilje u video-igrama — gledište jednog lekara“.)

Često se navode specifični slučajevi da bi se dokazalo da je to stvarno tako. U slučaju čoveka pomenutog u prethodnom članku, koji je hladnokrvno ubio muškarca i ženu dok su posmatrali izlazak sunca na plaži, javni tužilac je izneo dokaz da je ovo ubistvo iz zabave bilo inspirisano neprekidnim gledanjem nasilnih filmova. U pucnjavi u školi u kojoj je ubijeno 15 osoba, dva učenika koja su počinila ovaj zločin rekla su da svakog dana satima igraju nasilne video-igre. Pored toga, oni su često gledali filmove koji veličaju nasilje i ubijanje.

 Droga

U Sjedinjenim Državama, stopa ubistava koja su izvršili tinejdžeri utrostručila se tokom osmogodišnjeg perioda. Na šta nadležni ukazuju kao na jedan od uzroka? Na bande, posebno na bande koje koriste krek. Od preko 500 nedavnih ubistava u Los Anđelesu u Kaliforniji, „policija je rekla da je 75 posto povezano s bandama“.

U jednom izveštaju koji je objavila Akademija FBI stoji sledeća izjava: „Veliki broj ubistava dovodi se u vezu s drogom.“ Neki ljudi čiji je um pomućen drogiranjem ubijaju dok su pod uticajem droge. Drugi nasiljem štite svoju trgovinu drogom. Očigledno je da je droga moćan faktor koji utiče da ljudi počine užasne stvari.

Lak pristup vatrenom oružju

Kao što je spomenuto u prethodnom članku, samo jedan naoružani čovek u Tasmaniji (Australija) ubio je 35 ljudi. Ranio je još 19 osoba. On je imao vojne poluautomatske puške. Ovaj slučaj je mnoge naveo na zaključak da je lak pristup vatrenom oružju još jedan faktor koji doprinosi porastu broja svirepih zločina.

Jedan izveštaj pokazuje da su u Japanu 1995. godine zabeležena samo 32 ubistva iz pištolja, i to uglavnom u gangsterskim obračunima. Nasuprot tome, u Sjedinjenim Državama je evidentirano više od 15 000 ubistava iz pištolja. Otkud ta razlika? Neki su kao jedan od razloga pomenuli stroge japanske zakone o posedovanju oružja.

Nesposobnost ljudi da savladaju probleme

Kada čuju za neki užasan zločin, neki mogu uzviknuti: ’Ta osoba mora da je luda!‘ Međutim, nisu svi počinioci umno poremećeni. Ipak, mnogima je teško da se izbore s životnim problemima. Stručnjaci ukazuju na poremećaje ličnosti koji  mogu voditi do ekstremnih postupaka. U te poremećaje spadaju: poremećaji vezani za učenje i društveni život; posledice fizičkog ili seksualnog zlostavljanja; otuđenost od društva; mržnja prema određenim grupama, kao što su žene; nedostatak kajanja za počinjene greške i želja da se manipuliše drugima.

Koji god da je njihov problem, ti poremećaji na neke toliko snažno utiču da im se menja način razmišljanja, a to ih može navesti da urade čudne stvari. Jedan primer je medicinska sestra koja je preterano žudela za pažnjom. Ona je ubrizgavala maloj deci sredstvo za opuštanje mišića koje im je zaustavljalo disanje. Onda je uživala u pažnji koja joj je poklanjana dok je „spasavala“ svako dete. Nažalost, nije mogla da povrati disanje svoj deci. Osuđena je za ubistvo.

Iz dosad rečenog jasno se vidi da postoji splet faktora koji navode ljude da izvrše svirepe zločine. Međutim, naš spisak ne bi bio potpun ako ne bismo razmotrili još jedan veoma bitan faktor.

Biblijski odgovor

Biblija nam pomaže da razumemo šta se to dešava u današnje vreme i zašto ljudi odlaze u takve krajnosti. Ona tačno opisuje stavove koje redovno viđamo. Na primer, u 2. Timoteju 3:3, 4 navodi se da će ljudi biti „bez prirodne naklonosti“, da će biti „bez samokontrole, brutalni, bez ljubavi prema dobroti“ i „tvrdoglavi“. U jednoj drugoj biblijskoj knjizi citirane su Isusove reči: „Ohladneće ljubav većine“ (Matej 24:12).

Biblija kaže: „U poslednje dane nastaće kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj“ (2. Timoteju 3:1). Zaista, ono što vidimo dokazuje da živimo u poslednjim danima sadašnjeg sistema stvari. Prilike u svetu i stavovi ljudi se pogoršavaju. Možemo li očekivati neko rešenje u bliskoj budućnosti? Biblija odgovara: „Zli ljudi i varalice napredovaće od zla na gore“ (2. Timoteju 3:13).

Da li to znači da je ovaj svet osuđen na začarani krug opakog nasilja i sve većeg kriminala? Hajde da osmotrimo ovo pitanje u sledećem članku.

[Okvir na 6. strani]

PREDODREĐENI ZA NASILJE?

Neki smatraju da ljudi imaju urođenu sklonost ka nasilju ili ubijanju. Pristalice teorije evolucije zastupaju mišljenje da potičemo od divljih životinja i da jednostavno imamo urođene nasilne karakteristike. Prema tim teorijama, osuđeni smo na začarani krug nasilja iz kog nema izlaza.

Međutim, postoji mnogo više dokaza koji idu u prilog nečem sasvim suprotnom. Prethodno pomenute teorije ne objašnjavaju zašto u različitim kulturama postoje velike razlike u zastupljenosti i oblicima nasilja. One ne objašnjavaju ni zašto je u nekim kulturama nasilno ponašanje uobičajena pojava, dok u drugim ima vrlo malo nasilja, i skoro da nema ubistava. Psihoanalitičar Erih From je osporio teoriju da smo agresivnost nasledili od primata navodeći da, iako neke životinje pribegavaju nasilju zbog fizičkih potreba ili u samoodbrani, jedino ljudi ubijaju čisto iz zabave.

U knjizi The Will to Kill — Making Sense of Senseless Murder, profesori Džejms Alan Foks i Džek Levin navode: „Neke osobe su sklonije nasilju od drugih, ali i one imaju slobodnu volju. Volja da se ubije, iako vođena brojnim unutrašnjim i spoljašnjim silama, ipak uključuje izbor i odluku pojedinca, te stoga i odgovornost i krivicu.“

[Okvir/Slika na 7. strani]

NASILJE U VIDEO-IGRAMA — GLEDIŠTE JEDNOG LEKARA

Dr Ričard F. Korlin, nekadašnji predsednik Američkog medicinskog udruženja, održao je govor prilikom uručivanja diploma jednoj grupi doktora u Filadelfiji (Pensilvanija, SAD). Govorio je o kompjuterskim igrama koje podstiču na nasilje. U nekim od ovih igara dobijaju se poeni za povrede na telu, još više za pogodak u telo, a još više za pogodak u glavu. Krv šiklja, a moždano tkivo leti na sve strane.

Dr Korlin je napomenuo da deci nije dozvoljeno da voze, da piju alkoholna pića, kao ni da puše. Zatim je rekao: „Ali, mi im dozvoljavamo da uče da pucaju u godinama kada još nisu naučila da kontrolišu svoje nagone i kada još nisu zrela i disciplinovana da bi razumela da je opasno igrati se oružjem... Potrebno je da od samog početka učimo decu da nasilje [ostavlja] posledice — ozbiljne posledice — i to bez izuzetka.“

Nažalost, umesto da budu poučena o posledicama zločina, deca su često nedužne žrtve brutalnih zločina. Statistički podaci pokazuju da u Sjedinjenim Državama svakog dana u pucnjavi pogine desetoro dece. Dr Korlin kaže: „Sjedinjene Države su prve u svetu po broju dece koja poginu od vatrenog oružja.“ Koji je bio njegov zaključak? „Zloupotreba vatrenog oružja je pretnja opštem dobru ljudi u našoj zemlji. To je činjenica.“

[Okvir na 9. strani]

FAKTORI KOJI MOGU DOVESTI DO SVIREPIH ZLOČINA

Mnogi stručnjaci smatraju da brutalnim zlodelima mogu doprineti sledeći faktori:

Raspad porodice

Ekstremne grupe koje šire mržnju

Opasni kultovi

Nasilje u zabavi

Izloženost stvarnom nasilju

Drogiranje

Nesposobnost da se savladaju problemi

Lak pristup oružju

Neke mentalne bolesti

[Slika na 8. strani]

Jedna od pet eksplozija bombi u Kezon Sitiju na Filipinima u kojoj je poginulo najmanje 12 i ranjeno više od 80 osoba

[Izvor]

AP Photo/Aaron Favila 30. decembar 2000.

[Slika na 8. strani]

U jednoj srednjoj školi u Koloradu u SAD, dva učenika su ubila profesora i 12 učenika, a potom izvršila samoubistvo

[Izvor]

AP Photo/Jefferson County Sheriff’s Department 20. april 1999.

[Slika na stranama 8, 9]

Eksplozija automobila-bombe u kojoj je poginulo najmanje 182 i ranjeno 132 osobe u jednom noćnom klubu na Baliju u Indoneziji

[Izvor]

Maldonado Roberto/GAMMA 12. oktobar 2002.