’Ne zaboravi kišobran!‘

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ VELIKE BRITANIJE

U VELIKOJ BRITANIJI mnogi ljudi nose kišobran čak i kad nema nagoveštaja da će padati kiša, jer nikada ne možete biti sigurni da se to neće desiti. „Ne zaboravi da poneseš kišobran!“, podsećamo jedni druge kad izlazimo iz kuće — a onda se može dogoditi da ga zaboravimo u autobusu, vozu ili u radnji. Da, o kišobranima često ne vodimo računa budući da uvek možemo kupiti drugi. Međutim, na njih se nije uvek tako gledalo.

Slavno poreklo

Prvi kišobrani očigledno nisu imali nikakve veze s kišom. Predstavljali su simbole položaja i ugleda, i koristile su ih isključivo važne ličnosti. Hiljadama godina stare skulpture i slike iz Asirije, Egipta, Persije i Indije prikazuju sluge koje nose suncobrane štiteći plemiće od sunca. U Asiriji je samo kralj mogao da ga poseduje.

Tokom istorije suncobran je bio simbol moći, naročito u Aziji. Što je jedan vladar posedovao više suncobrana to je njegov položaj u društvu bio istaknutiji, kao što pokazuje primer jednog burmanskog kralja koji je bio nazvan Gospodar s dvadeset četiri suncobrana. Ponekad je bio značajan i broj suncobrana poređanih jedan iznad drugog. Suncobran  kineskog cara je imao četiri nivoa, a sijamskog sedam ili devet. U nekim orijentalnim i afričkim zemljama suncobran je i danas simbol autoriteta.

Suncobrani i religija

Još od svog nastanka, suncobrani su bili povezani s religijom. Stari Egipćani su verovali da boginja Nut svojim telom štiti celu zemlju poput suncobrana, pa su ljudi koristili suncobrane da bi dobili njenu zaštitu. U Indiji i Kini, ljudi su verovali da otvoreni suncobran predstavlja nebeski svod. Rani budisti su ga koristili kao simbol Bude, a njima su često natkrivali kupole svojih građevina. Suncobrani se javljaju i u hinduizmu.

Do 500. godine pre n. e. suncobrani su počeli da se koriste u Grčkoj, gde su natkrivali kipove bogova i boginja na religioznim praznicima. Atinjanke su imale sluge koje su nosile suncobrane iznad njih. Međutim, vrlo malo muškaraca ih je koristilo. Običaj nošenja suncobrana se iz Grčke proširio do Rima.

U Rimokatoličkoj crkvi suncobran je počeo da se koristi kao jedan od ceremonijalnih simbola. Papa je koristio svileni suncobran s crveno-žutim prugama, dok su kardinali i biskupi imali ljubičaste ili zelene. U bazilikama i dan-danas nad stolicom za papu stoji ombrelone, ili suncobran, s karakterističnim papskim bojama. Kardinal koji obavlja funkciju poglavara crkve nakon smrti jednog pape, a pre izbora sledećeg, takođe koristi ombrelone kao znak identifikacije u tom periodu.

Od suncobrana do kišobrana

Smatra se da su Kinezi ili možda žene iz drevnog Rima bili prvi koji su počeli da mažu papirne suncobrane uljem ili voskom radi zaštite od kiše. Međutim, u Evropi su suncobrani i kišobrani pali u zaborav sve do 16. veka, kada su Italijani, a kasnije i Francuzi, počeli ponovo da ih koriste.

Do 18. veka, Britanke su počele da nose kišobrane, ali ih muškarci nisu nosili jer su ih smatrali nepotrebnim stvarima koje nose samo žene. Izuzetak su bili vlasnici dućana koji su shvatili da je prednost imati kišobran pri ruci kako bi po nevremenu otpratili mušterije do kočije. I sveštenici su takođe uvideli da su kišobrani vrlo korisni kada su po pljusku na crkvenom groblju obavljali pogrebnu službu.

Kišobrani su u Engleskoj počeli da se nose zahvaljujući Džonasu Hanveju, filantropu i putniku. Za njega se kaže da je prvi čovek koji je imao hrabrosti da u Londonu javno nosi kišobran. S obzirom da je na svojim putovanjima brodom video da ljudi u nekim delovima sveta koriste kišobran, odvažno je podnosio ljutnju i provokacije kočijaša koji su ga, dok su prolazili, namerno zapljuskivali blatnjavom vodom iz odvoda kraj puta. Hanvej je bez prestanka nosio svoj kišobran oko 30 godina, a do njegove smrti 1786, zadovoljno su ih nosili i muškarci i žene.

Nositi kišobran u to vreme bio je pravi izazov, jer su bili veliki, teški i nezgrapni. Propuštali su kišu i  teško su se otvarali kada su bili mokri jer su svila ili platno bili namazani uljem, a ram i drška su bili od trske ili kitove kosti. Pa ipak, postajali su sve popularniji, posebno zato što je bilo jeftinije kupiti kišobran kada je padala kiša nego iznajmiti kočiju. Porastao je broj proizvođača i prodavnica kišobrana, a pronalazači su se trudili da poboljšaju njihov dizajn. Sredinom 19. veka, Samjuel Foks je izumeo model Paragon koji je imao lagane ali čvrste čelične žice. Umesto nekadašnjeg debelog platna bila su upotrebljena lakša platna poput svile, pamuka i lana premazanog voskom. Tako je nastao savremeni kišobran.

Modni detalj

Ubrzo je suncobran postao veoma popularan kao elegantan modni detalj svake otmene dame u Engleskoj. Kako se moda menjala, otmeni damski suncobrani su postali veći, s platnom od raznih vrsta svile i satena u živopisnim bojama. Uglavnom su bili u skladu s garderobom koju je dama nosila i bili su ukrašeni čipkom, resama, trakama, mašnama, čak i perjem. Dobrim delom 20. veka, nijedna ugledna dama koja je vodila računa o svom nežnom tenu nije se mogla videti bez suncobrana.

Dvadesetih godina prošlog veka, bio je u modi preplanuli ten i suncobran je praktično prestao da se koristi. Zatim je došla era gradskog džentlmena koji je nosio polucilindar i crni, sklopljeni kišobran, koji je služio i kao otmeni štap za šetnju.

Nakon drugog svetskog rata, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, na tržištu su se pojavili novi modeli kišobrana, kao što je model na sklapanje, kao i modeli s vodootpornim najlonom, poliesterom i plastikom umesto platna. Još uvek postoji nekoliko radnji u kojima se ručno izrađuju lepi, skupoceni kišobrani. Međutim, u današnje vreme fabrike masovno proizvode jeftine kišobrane u svim bojama i veličinama, od velikih za golf i još većih za zaštitu od sunca i kiše za bašte na otvorenom, do modela na sklapanje dugačkih oko 15 centimetara koji lako mogu da stanu u tašnu.

Iako se nekada smatrao luksuzom i statusnim simbolom, kišobran se sada lako može nabaviti i predmet je koji se najčešće gubi. Veoma je koristan za zaštitu kako od kiše tako i od sunca u bilo kom delu sveta. U nekim zemljama je ponovo u modi da se koristi kao suncobran, što mu je i bila prvobitna namena. Povod za to su sve glasnija upozorenja da je rizično izlagati se suncu. Zato kada danas budete izlazili, možda ćete i vi čuti podsetnik: „Ne zaboravi da poneseš kišobran!“

[Okvir/Slika na 20. strani]

Kupovina i održavanje kišobrana

Izaberite između praktičnosti i čvrstoće. Jeftiniji model na sklapanje koji može stati u veći džep verovatno ima manje žica ali ne može izdržati snažan vetar. S druge strane, standardni model kišobrana možda košta više ali obično može da izdrži nevreme i traje duže. Zaista, dobar kišobran može dugo trajati. Koji god model da izaberete, zaštitite ga od vlage i rđe tako što ćete ga ostaviti otvorenog da se potpuno osuši pre nego što ga sklopite. Ako ga čuvate u njegovoj futroli, biće zaštićen od prljavštine i prašine.

[Slike na 19. strani]

Sluga drži suncobran asirskom kralju

Žena iz drevne Grčke sa suncobranom

[Izvor]

Crteži: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck

[Slika na 20. strani]

Suncobran, oko 1900. godine

[Izvor]

Culver Pictures