Parno kupatilo — nekad i sad

VEKOVIMA su ljudi iz različitih kultura uživali u parnim kupatilima. Inipi severnoameričkih Indijanaca, ruska banja, turski hamam i japanski mušiburo samo su neka od mnogih vrsta parnih kupatila.

Kupatila su postojala i u drevnom Rimu. U okviru njih su se nalazile prostorije za tople i za parne kupke. Od dosad otkrivenih kupatila, među najlepša i najluksuznija spadaju Karakaline terme. One su se prostirale na površini od 11 hektara i imale su kapacitet od 1 600 mesta.

Pozivamo vas da upoznate dve vrste parnih kupatila koja se još uvek koriste. Jedna vrsta je meksički temaskal, a druga je finska sauna. Nakon što budete saznali nešto više o njima, možda ćete poželeti i da odete u neko od njih!

Temaskal

Pre španskih osvajanja, meksička plemena Asteci, Zapoteci, Miksteci i Maje, koristila su temaskal za lečenje i pročišćenje — pri obredima vezanim za različite periode u životu, rođenju deteta, sahranjivanju rođaka ili pri nekim drugim plemenskim obredima. Reč temaskal potiče od reči temaskali koja na urođeničkom nahuatl jeziku znači „kupatilo“. Temaskal je bila pravougaona ili okrugla građevina od sušene opeke s krovom u obliku luka. U njoj su se vulkanske stene zagrevale do visokih temperatura, a para se dobijala tako što su se na njih stavljale aromatične biljke kao što su ruzmarin i eukaliptus. Kupači su lagano udarani biljkama koje  su se koristile u obredima ili za lečenje, a na kraju su se prskali hladnom vodom.

Španski kaluđeri su se borili protiv ovog običaja zato što su smatrali da je zajednički boravak muškaraca i žena u temaskalu neprikladan. Pa ipak, temaskal je opstao i još uvek se koristi u nekim delovima Meksika, i to uglavnom za kupanje, lečenje ili za oporavak nakon porođaja. Međutim, postoji sve veći interes za oživljavanje tradicionalnih religioznih aspekata temaskala kao dela nasleđa ove zemlje.

Finska sauna

Finska sauna je možda najpoznatija vrsta parnog kupatila. U stvari, reč „sauna“ je finskog porekla. Sauna postoji oko 2 000 godina, i u početku je to bila primitivno pokrivena rupa u zemlji u čijem se centru ili s kraja nalazila jama u kojoj je gorela vatra. Saune u obliku kabina na otvorenom pojavile su se početkom 12. veka n. e.

Prosečan dom u današnjoj Finskoj ima saunu obloženu drvetom koja se zagreva električnom energijom ili drvima. U brvnarama i u seoskim područjima još uvek se puno koriste saune koje se zagrevaju pomoću drva. Bilo da se radi o električnoj energiji ili o drvima, gornja površina peći je prekrivena kamenjem. Vlažnost se povećava tako što se na ugrejano kamenje kutlačom sipa voda. Značajna razlika između finske saune i rimskog ili turskog kupatila jeste ta što je većina sauna obložena drvetom i opremljena drvenim nameštajem. Pošto drvo slabo provodi toplotu, pri visokim temperaturama korisnici saune se neće opeći o klupe, šipke ili zidove.

Sauna je toliko važan deo finske kulture da, kako se procenjuje, na svaka 3 Finca dolazi po 1 sauna. Većina Finaca koristi saunu otprilike jednom nedeljno. Tokom letnjeg odmora, često na nekom od jezera, mnogi je koriste skoro svaki dan! Obično kupači naizmenično borave u toploj sauni i plivaju u hladnoj jezerskoj vodi. Za one koji u ovakvom kupanju uživaju preko cele godine, veliki broj sauna nalazi se u blizini zamrznutih vodenih površina, pri čemu se za brzo uranjanje u vodu drži otvorena jedna rupa u ledu.

Zdravstvene koristi od parnih kupki

Finci već dugo zastupaju korišćenje saune zbog toga što ona povoljno utiče na zdravlje. Jedna finska poslovica kaže: „Sauna je lek za siromašnog čoveka.“ I zaista, osim kao kupatilo, sauna se do 19. veka koristila kao neka vrsta bolnice i odeljenja za porodilje.

U sauni se obično boravi oko 10 do 15 minuta na temperaturi od 80-100 Celzijusovih stepeni. Mnogi je koriste nekoliko puta zaredom, pri čemu se u pauzama odmaraju ili tuširaju. Podstaknuta toplotom, krv brže struji, pore se otvaraju i izlučuju se otpadne materije poput mlečne kiseline, pri čemu se organizam pročišćava, to jest oslobađa toksičnih materija. Sauna se često koristi kako bi se otklonili bolovi nakon vežbanja i ublažile alergije, nazebi i bolovi usled artritisa. Iako postoje različita mišljenja o navedenim zdravstvenim koristima, pobornici saune kažu da ona zaista stvara osećaj zadovoljstva, lakoće i čistoće. Neki u sauni uživaju krajem dana kako bi se opustili. Drugi to čine tokom dana jer smatraju da naizmenično toplo-hladno kupanje podmlađuje. a

Širom sveta sauna postaje sve popularnija, naročito u hotelima i sportskim centrima. Međutim, jedna reč opreza: Nažalost, u nekim zemljama se termin „sauna“ koristi za mesta na kojima ima prostitucije. Zato, proverite da li je sauna koju želite da posetite prava sauna, koja se koristi u pristojne svrhe.

Na nekim mestima sauna se ne održava na ispravan način. Na primer, kada se sipa voda na peć na kojoj nema dovoljno kamenja to može izazvati naglo isparavanje što bi moglo biti neprijatno. Takođe, voda može doći u dodir s vatrom ili električnim grejačima što može oštetiti peć. Zato, uvek vodite računa o tome da se slede uputstva proizvođača, da je sauna čista i da se dobro provetrava. Ukoliko vam na raspolaganju stoji sauna koja ispunjava ove uslove, možda ćete poželeti da probate ovu drevnu ali još uvek modernu vrstu kupanja.

[Fusnota]

 [Okvir/Slike na 23. strani]

Saveti za korišćenje saune

● Pre odlaska u saunu izbegavajte alkohol i tešku hranu.

● Na početku se istuširajte.

● Sedite na peškir.

● Upamtite da što je klupa niže, temperatura je manja.

● Povećajte vlažnost sipajući pomalo vode na kamenje koje je na peći.

● Nemojte se takmičiti s drugima u tome ko može da izdrži jako visoke temperature ili dug boravak u sauni — to može biti opasno.

● Na kraju se istuširajte hladnom vodom.

[Slika na 21. strani]

Parno kupatilo „temaskal“

[Izvor]

Karakalino kupatilo u Rimu

[Slika na 21. strani]

Courtesy of James Grout/ Soprintendenza Archeologica di Roma