Šta se dešava s vremenskim prilikama?

„Sadašnje katastrofalne poplave i snažne vremenske nepogode biće još učestalije“ (TOMAS LOSTER, STRUČNJAK ZA PROCENU ŠTETE USLED VREMENSKIH NEPOGODA).

DA LI su se vremenske prilike stvarno poremetile? Mnogi se plaše da jesu. Dr Peter Verner, meteorolog sa Instituta za ispitivanje uticaja klime u Potsdamu (Nemačka), kaže: „Kada uzmemo u obzir vremenske prilike u svetu — maksimalnu količinu padavina, broj poplava, suša i nepogoda — i zapazimo njihov porast, s pravom možemo reći da su se te brojke učetvorostručile za poslednjih 50 godina.“

Mnogi smatraju da su ove neuobičajene vremenske prilike dokaz pojačanog globalnog zagrevanja — takozvanog efekta staklene bašte čije su posledice sve očiglednije. Američki zavod za zaštitu životne sredine objašnjava: „Efekat staklene bašte se odnosi na porast temperature na planeti usled toga što neki gasovi u atmosferi (na primer vodena para, ugljen-dioksid, azotovi oksidi i metan) zadržavaju sunčevu energiju. Bez tih gasova, toplota bi se izgubila u svemiru i Zemljina prosečna temperatura bi bila niža za oko 33°C.“

Međutim, mnogi tvrde da se čovek nehotice umešao u ovaj prirodni proces. U jednom članku u Earth Observatory, onlajn publikaciji koju objavljuje NASA, stoji: „Fabrike i automobili decenijama izbacuju u atmosferu milijarde tona gasova koji izazivaju efekat staklene bašte... Mnogi naučnici strahuju da povećana koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte sprečava da toplota koja se oslobađa napusti Zemljinu atmosferu. U stvari, ti gasovi zadržavaju veliku količinu toplote u Zemljinoj atmosferi upravo kao što prednje staklo automobila zadržava sunčevu energiju.“

Skeptici ukazuju da je čovek odgovoran za ispuštanje samo malog procenta gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Međutim, jedna grupa istraživača pod nazivom Međunarodno udruženje za istraživanje klimatskih promena (IPCC), čiji su sponzori Svetska meteorološka organizacija i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, izveštava: „Postoji nov i još jači dokaz da je globalno zagrevanje koje je uočeno u poslednjih 50 godina najvećim delom posledica ljudskih aktivnosti.“

Piter Tans, klimatolog iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu kaže: „Kad bih  morao konkretno da procenim, rekao bih da je 60 procenata naša krivica... Za preostalih 40 procenata uzroke treba potražiti u prirodi.“

Moguće posledice globalnog zagrevanja

Šta je, stoga, očigledan rezultat nagomilavanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a za čije oslobađanje je odgovoran čovek? Mnogi naučnici se sada slažu da se Zemljina temperatura zaista povećala. Da li je to povećanje drastično? U izveštaju za 2001. godinu gore spomenutog Međunarodnog udruženja za istraživanje klimatskih promena navodi se: „U odnosu na kraj 19. veka, globalna temperatura na površini Zemlje se povećala za 0,4 do 0,8°C.“ Mnogi istraživači smatraju da bi ovo malo povećanje moglo da bude odgovorno za dramatične promene vremena.

Kao što je poznato, Zemljina klima je zadivljujuće složena, tako da naučnici ne mogu sa sigurnošću reći koje su posledice globalnog zagrevanja — ako ih uopšte ima. Međutim, mnogi smatraju da je globalno zagrevanje uzrok obilnih padavina na severnoj hemisferi, suše u Aziji i Africi i učestalih posledica El Ninja na Pacifiku.

Potrebno je globalno rešenje

Pošto mnogi smatraju da je čovek odgovoran za ovaj problem, zar ga on ne može rešiti? Priličan broj država je već doneo zakone kojima se ograničava oslobađanje štetnih gasova iz automobila i fabrika. Međutim, takvi napori — koliko god da su pohvalni — imaju malo ili nimalo efekta. Zagađenje je globalan problem, samim tim i rešenje treba da bude globalno! U Rio de Žaneiru je 1992. održan Samit o Zemlji. Deset godina kasnije, u Johanesburgu, u Južnoj Africi, bio je Svetski samit o ekologiji i razvoju. Ovom skupu, održanom 2002, prisustvovalo je oko 40 000 delegata, uključujući i lidere oko 100 država.

Ovakvi skupovi su mnogo doprineli tome da naučnici usaglase svoja mišljenja. Nemačke novine Der Tagesspiegel objašnjavaju: „Dok je tada [1992] većina naučnika sumnjala u efekat staklene bašte, danas ga gotovo niko ne osporava.“ I pored toga, nemački ministar za zaštitu životne sredine, Jirgen Tritin, podseća nas da pravo rešenje za ovaj problem još uvek nije pronađeno. On je naglasio: „Stoga, samit u Johanesburgu mora biti ne samo samit reči, već takođe i samit dela.“

Može li se zaustaviti narušavanje životne sredine?

Globalno zagrevanje je samo jedan od mnogih izazova s kojim se čovečanstvo suočava, a koji se tiču životne sredine. Daleko je lakše reći da treba da se preduzme efikasna akcija nego to i uraditi. „Sada kada smo konačno uvideli koliko smo veliku štetu naneli našoj životnoj sredini“, piše britanski etolog Džejn Gudol, „angažovali smo sve svoje sposobnosti kako bismo pronašli tehnološka rešenja.“ Ali ona upozorava: „Tehnologija sama po sebi nije dovoljna. Moramo uključiti i svoje srce.“

Razmotrite još jednom problem globalnog zagrevanja. Mere za smanjenje zagađenja su skupe; siromašnije nacije ih često ne mogu uvesti. Neki stručnjaci se stoga plaše da će se zbog ograničenja u pogledu korišćenja energije  različite grane industrije razmestiti po siromašnijim zemljama gde mogu bolje poslovati. U tom slučaju se čak i lideri koji imaju najbolje namere mogu naći u dilemi. Ako zaštite ekonomske interese svoje zemlje, trpeće životna sredina. Ako insistiraju na zaštiti životne sredine, ugroziće ekonomiju.

Zato Severn Kalis-Suzuki, član Saveta Svetskog samita, ističe da do promene mora doći putem akcije pojedinaca, i kaže: „Da li će doći do stvarnih promena u našoj životnoj sredini zavisi od svakog od nas. Ne možemo čekati na naše lidere. Moramo se usredsrediti na ono što je odgovornost svih nas i na to što mi možemo uraditi kako bi došlo do promene.“

Sasvim je razumno očekivati od ljudi da pokazuju obzir prema životnoj sredini. Ali podstaći ih da naprave potrebne promene u svom načinu života nije tako lako. Da to prikažemo: većina ljudi se slaže da automobili doprinose globalnom zagrevanju. Zato neko može odlučiti da manje vozi ili da sasvim prestane da vozi automobil. Međutim, čini se da to baš i nije tako lako. Prema rečima Volfganga Sahsa, sa Instituta za klimu, životnu sredinu i energiju u Vupertalu (Nemačka), „sva mesta koja igraju važnu ulogu u svakodnevnom životu (radno mesto, obdanište, škola ili tržni centar) toliko su udaljena da do njih ne možete doći bez automobila... Uopšte se ne radi o tome da li želim da koristim automobil ili ne... Većina ljudi jednostavno nema izbora.“

Neki naučnici, poput profesora Roberta Dikinsona sa Instituta za proučavanje Zemlje i njene atmosfere u sklopu Džordžijskog tehnološkog fakulteta (SAD), strahuju da je možda već kasno da se Zemlja sačuva od posledica globalnog zagrevanja. Dikinson smatra da čak i kada bi zagađivanje prestalo, posledice dosadašnjeg uništavanja atmosfere osećale bi se još najmanje 100 godina!

Budući da ni vlade ni pojedinci ne mogu rešiti probleme koji se tiču životne sredine, postavlja se pitanje ko može? Još od drevnih vremena, ljudi su gledali ka nebu u nadi da će njihovi bogovi držati pod kontrolom vremenske prilike. Koliko god bilo naivno, to ipak otkriva jednu fundamentalnu istinu: čovečanstvu je potrebna Božja pomoć u rešavanju ovih problema.

[Istaknuti tekst na 7. strani]

„Postoji nov i još jači dokaz da je globalno zagrevanje koje je uočeno u poslednjih 50 godina najvećim delom posledica ljudskih aktivnosti.“

[Okvir na 6. strani]

„Da li je globalno zagrevanje štetno po zdravlje?“

Ovo zanimljivo pitanje je bilo postavljeno u jednom članku u časopisu Scientific American. U njemu se predviđa da će se usled globalnog zagrevanja „češće pojavljivati i sve više širiti mnoge ozbiljne bolesti“. Na primer, procenjuje se da će se na nekim mestima „do 2020. godine broj smrtnih slučajeva povezanih s talasima toplog vazduha udvostručiti“.

Manje je očigledna uloga koju bi globalno zagrevanje moglo da ima u širenju zaraznih bolesti. „Procenjuje se da će se bolesti koje prenose komarci sve više širiti“, s obzirom da se komarci „sve brže razmnožavaju i da više ujedaju kako vazduh postaje topliji... Pošto čitave oblasti postaju toplije, komarci se mogu pojaviti i u područjima gde ih ranije nije bilo, donoseći sa sobom bolesti“.

Na kraju, tu su i posledice poplave i suše, zbog kojih dolazi i do zagađenja zaliha vode. Jasno je da se pretnja globalnog zagrevanja mora shvatiti ozbiljno.

[Slika na 7. strani]

Efekat staklene bašte dovodi do toga da se toplota zadržava u atmosferi umesto da odlazi u svemir.

[Izvor]

NASA photo

[Slike na 7. strani]

Čovek oslobađa milijarde tona gasova koji zagađuju vazduh, što pojačava efekat staklene bašte