Gledište Biblije

Da li se može opravdati etnička mržnja?

KAKO biste se osećali ako bi vas drugi smatrali podlom, nasilnom, glupom ili nemoralnom osobom samo zato što pripadate određenoj etničkoj grupi? a Sigurno bi vas to vređalo. Nažalost, milioni ljudi su žrtve toga. Štaviše, tokom istorije nebrojeno mnogo nedužnih ljudi bilo je zlostavljano pa čak i ubijeno samo zato što su pripadali određenoj rasi ili naciji. Zaista, etnička mržnja je uzrok većine današnjih krvavih sukoba. S druge strane, mnogi koji podržavaju takve nasilne sukobe u stvari izjavljuju da veruju u Boga i u Bibliju. A ima i onih koji tvrde da će rasizam i dalje postojati, da je on sastavni deo ljudske prirode.

Da li Biblija opravdava etničku mržnju? Da li postoje okolnosti pod kojima je opravdano mrzeti one koji su druge kulture ili rase? Da li uopšte možemo da se nadamo da u budućnosti neće biti etničke mržnje? Kakvo je biblijsko gledište o tome?

Osuđeni na temelju svojih dela

Ukoliko neka osoba samo površno osmotri kako se Bog u prošlosti ophodio s čovečanstvom, ona može doneti pogrešan zaključak — naime, može zaključiti da Bog zapravo podupire etničku mržnju. Zar nekoliko biblijskih izveštaja ne prikazuje Boga kao onoga koji je uništio čitava plemena i nacije? Premda je to tačno, pažljivim razmatranjem tih izveštaja može se zapaziti da je Bog te ljude osudio zato što su razvratno živeli i nisu se obazirali na njegove zakone, a ne zbog njihove etničke pripadnosti.

Na primer, Jehova Bog je osudio Hanance zbog njihovih izopačenih rituala prožetih seksom i demonizmom. Čak su i svoju decu spaljivali kao žrtve lažnim bogovima! (Ponovljeni zakoni 7:5; 18:9-12). Međutim, u nekim situacijama su izvesni Hananci pokazali veru u Boga i pokajali se. Shodno tome, Jehova im je poštedeo život i blagoslovio ih (Isus Navin 9:3, 25-27; Jevrejima 11:31). Jedna Hananka, koja se zvala Rava, postala je čak pretkinja obećanog Mesije, Isusa Hrista (Matej 1:5).

 Zakon koji je Bog dao Izraelcima pokazuje da on nije pristran. Naprotiv, on je iskreno zainteresovan za dobrobit svih naroda. On je s puno saosećanja dao Izraelcima sledeću zapovest zapisanu u Levitskoj 19:33, 34: „Ako dođe stranac u vašu zemlju da s vama boravi ne ugnjetavajte ga. Sa strancem koji kod vas boravi postupaćete kao sa onim koji je domorodac među vama, i ljubićete ga kao sebe same; jer ste i vi bili stranci u zemlji egipatskoj. Ja sam Jehova, Bog vaš.“ Slične zapovesti se nalaze i u knjigama Izlaska i Ponovljenih zakona. Očigledno je da Jehova nije opravdavao etničku mržnju. On je naglašavao važnost etničke harmonije.

Isus je podsticao na etničku toleranciju

Kada je Isus živeo na zemlji, Jevreji i Samarićani su prezirali jedni druge. Jednom prilikom, kada je Isus išao za Jerusalim, ljudi iz jednog samarićanskog sela nisu hteli da ga prime samo zato što je bio Jevrejin. Kako bi ti reagovao na takav postupak? Reakcija Isusovih učenika je verovatno bila odraz predrasuda koje su vladale u njihovom vremenu. Naime, oni su pitali Isusa: „Gospode, hoćeš li da kažemo da vatra siđe s neba i da ih uništi?“ (Luka 9:51-56). Da li je Isus dozvolio da na njega utiču predrasude koje su imali njegovi učenici? Ne, naprotiv, on ih je prekorio i mirno otišao da potraži smeštaj u drugom selu. Kratko posle toga, Isus je ispričao poređenje o Samarićaninu koji je bio dobar bližnji. To poređenje je na uverljiv način pokazalo da to što neka osoba pripada izvesnoj etničkoj grupi ne znači da je ona neprijateljski nastrojena. Zapravo, može se ispostaviti da je ona veoma dobar bližnji!

Etničke grupe u hrišćanskoj skupštini

Tokom svoje zemaljske službe, Isus se prvenstveno usredsredio na to da stvara učenike od ljudi koji su bili istog nacionalnog porekla kao i on. Međutim, ukazao je na to da će kasnije i drugi postati njegovi sledbenici (Matej 28:19). Da li će biti prihvaćeni pojedinci iz svih etničkih grupa? Hoće! Apostol Petar je izjavio: „Zaista shvatam da Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Apostol Pavle je kasnije podržao takvo gledište time što je jasno rekao da u hrišćanskoj skupštini nije bitno ko je kog etničkog porekla (Kološanima 3:11).

Još jedna potvrda toga da Bog prihvata ljude iz svih etničkih grupa nalazi se u biblijskoj knjizi Otkrivenja. U jednoj viziji nadahnutoj od Boga, apostol Jovan je video „veliko mnoštvo... iz svih nacija i plemena i naroda i jezika“, koje je Bog spasao (Otkrivenje 7:9, 10). To „veliko mnoštvo“ predstavljaće temelj novog ljudskog društva u kom će ljudi, ma kog porekla bili, živeti u miru i biti ujedinjeni ljubavlju prema Bogu.

U međuvremenu, hrišćani treba da se odupiru sklonosti da prosuđuju druge na osnovu njihovog etničkog porekla. Pravedno je, a i odraz je ljubavi, da na druge ljude gledamo kao na zasebne ličnosti, baš kao što ih i Bog gleda, a ne samo kao one koji pripadaju nekoj etničkoj grupi. Zar ne biste voleli da i na vas tako gledaju? Isus nas u skladu s tim savetuje: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“ (Matej 7:12). Zaista je lepo živeti u sredini u kojoj ne vlada etnička mržnja. To doprinosi većem unutrašnjem miru i miru s drugima. A što je još važnije, zahvaljujući tome možemo biti u jedinstvu s našim nepristranim Stvoriteljem, Jehovom Bogom. Kakav snažan razlog da ne gajimo etničku mržnju!

[Fusnota]