Elementarnih nepogoda više neće biti!

„U POHLEPNOJ težnji za komforom, uspehom i bogatstvom, savremeni čovek je prestao da ceni planetu na kojoj živi.“ Ova misao je istaknuta na omotu knjige 5000 Days to Save the Planet. Mi živimo s posledicama ljudske pohlepe. I bez obzira na to da li su teorije o globalnom zagrevanju tačne ili ne, jedna stvar je sigurna — čovek uništava ovu predivnu planetu. Naša jedina nada leži u ispunjenju biblijskog obećanja da će Bog ’uništiti one koji uništavaju zemlju‘ (Otkrivenje 11:18).

Bog će zameniti ovaj pokvareni sistem ljudskih vladavina jednom potpuno novom vladavinom. Umesto da odmah ovo odbacite kao religioznu besmislicu, razmotrite sledeće: Ko zna više o tome šta je potrebno učiniti za našu životnu sredinu od Stvoritelja naše planete? Pošto Zemlja pripada njemu, zar on nije zainteresovan za to šta se događa s njom? Biblija jasno pokazuje da jeste, navodeći u Isaiji 45:18 da je Jehova „jedini Bog, koji je sazdo i utvrdio zemlju, načinio da ne bude pusta, načinio da se u njoj nastava“. Da bi ispunio tu svoju nameru, Bog može i hoće da interveniše.

Bog će to učiniti tako što će nad zemljom postaviti novu vladavinu, ili kraljevstvo. Kada hrišćani izgovaraju takozvanu Očenaš molitvu u kojoj kažu: „Neka dođe kraljevstvo tvoje“, oni zapravo mole da ta vladavina preuzme vlast nad zemljom (Matej 6:9, 10). Božje Kraljevstvo, ili vladavina, jasno će pokazati da poznaje složene prirodne cikluse naše planete. Zato će moći da obnovi područja na zemlji koja su uništena zagađenjem i zloupotrebom životne sredine. Isaija 35:1, 6 kaže: ’Pustoš će cvetati ko ruža... jer će provreti vode po pustinji i potoci po bespuću.‘

Dok Bog ne interveniše

Nakon poplava koje su se dogodile 2002. godine, Helmut Šmit, bivši kancelar Zapadne Nemačke, napisao je: „Niko ne može sprečiti elementarne nepogode. One će se i dalje događati.“ To je tačno. I kada se to dogodi, sve što ljudi mogu da učine jeste da se bore kako znaju i umeju. Međutim, uprkos  svim nevoljama koje izazivaju, takvi katastrofalni događaji mogu biti u neku ruku i korisni. Oni mogu pokrenuti ljude da pokažu ljubav i brigu prema svojim bližnjima (Marko 12:31). Na primer, izgleda da su poplave u Evropi na neke tako uticale. U jednim novinama je pisalo: „Revni dobrovoljci su došli iz cele Nemačke da bi se latili posla [oko pružanja pomoći]. To je najveća akcija posle Drugog svetskog rata u kojoj su učestvovali dobrovoljci.“

Među tim dobrovoljcima bilo je mnogo Jehovinih svedoka. U sledećem članku biće govora o pomoći koju su oni pružili u četiri zemlje pogođene snažnim nevremenom. Postupanje tih hrišćana je predslika života pod predstojećom Božjom vladavinom, kada će preovladavati bratska ljubav i briga, a ne gramzivost i sebičnost (Isaija 11:9). a

Hrišćani mogu biti utešeni obećanjem koje je Bog dao drevnim Izraelcima: „Davaću kišu zemlji vašoj na vreme, i ranu i poznu“ (Ponovljeni zakoni 11:14). Ispunjenje ovog obećanja videće i oni koji će imati prednost da žive u Božjem novom svetu — u kom neće biti elementarnih nepogoda.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 9. strani]

Savršena kontrola nad vremenskim prilikama

U Božjem novom svetu ljudi neće morati da strahuju da će neka iznenadna nepogoda uništiti njihovu kuću ili useve (2. Petrova 3:13). Biblija jasno ističe da su Bog i njegov Sin, Isus Hrist, savršeno sposobni da kontrolišu vremenske prilike. Razmotrite sledeće biblijske citate.

◼ Postanje 7:4: „Do sedam dana [ću] pustiti kišu na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći.“

◼ Izlazak 14:21: „Jehova uzbi more vetrom istočnim, koji zaduva jako celu noć, i osuši more, i voda se rastupi [’razdvoji‘, NW].“

◼ 1. Samuilova 12:18: „Samuilo zavapi ka Jehovi i Jehova pusti gromove i kišu u taj dan. Sav se narod poboja vrlo Jehove i Samuila.“

◼ Jona 1:4: „Jehova pusti buran vetar na more, i podiže se velika oluja na moru. Lađa izgledaše da će se razbiti.“

◼ Marko 4:39: „Na to on [Isus, snagom od Boga] ustade i prekori vetar i reče moru: „Umiri se! Umukni!“ I vetar utihnu, i nastade velika tišina.“

[Slike na stranama 8, 9]

U Božjem novom svetu, nećemo morati da strepimo od vremenskih nepogoda