Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Kako da se oslobodim perfekcionizma?

Kako da se oslobodim perfekcionizma?

Mladi pitaju. . .

Kako da se oslobodim perfekcionizma?

„Perfekcionizam je skoro zagospodario mojim životom.“ (Sara)

PERFEKCIONIZAM — verovanje da čovek treba da bude savršen u svemu što radi — utiče na razmišljanje mnogih mladih.

Knjiga Perfectionism—What’s Bad About Being Too Good? kaže: „Postoji velika razlika između zdrave težnje ka tome da se neki posao dobro obavi i nezdravog stremljenja ka nedostižnom idealu. Ljudi koji nastoje da dobro obave posao imaju izraženu potrebu za redom i organizovanošću i postavljaju pred sebe visoke ciljeve, ali takođe prihvataju sopstvene greške i na delotvoran način se suočavaju s njima... S druge strane, perfekcionisti se stalno plaše da će pogrešiti. Oni imaju previsoka merila.“

Da li si se prepoznao u ovom opisu? Ukoliko su tvoja merila previsoka, lako ćeš odustati od onog što želiš da uradiš. Možda izbegavaš da radiš bilo šta što je novo za tebe. Ili odlažeš da uradiš neke važne stvari zato što se bojiš da ćeš doživeti neuspeh. Možda si čak sklon tome da odbacuješ one koji ne udovoljavaju tvojim merilima i zato nemaš prijatelje.

Ukoliko nešto od ovoga možeš primeniti na sebe, osmotri reči koje su zapisane u Bibliji, u Propovedniku 7:16: „Ne budi preko mere pravedan, i ne pokaži se suviše mudar: Zašto sebe da upropastiš?“ Da, perfekcionista može da ’upropasti‘ sebe! U stvari, perfekcionizam čak doprinosi pojavi nekih poremećaja u ishrani koji su opasni po život, kao što su anoreksija i bulimija. a

Zato se verovatno pitaš: ’Kako mogu da se oslobodim perfekcionizma?‘ Ruku na srce, kada se radi o perfekcionizmu nije lako promeniti svoje razmišljanje. Ali uz Božju pomoć, to je moguće. Hajde zato da razmotrimo šta Bog misli o perfekcionizmu.

Savršenstvo — dostižan cilj?

Pre svega, razmotrimo da li čovek može biti apsolutno savršen. Biblija kaže da to nije moguće. U njoj stoji: „Nema pravednog čoveka, baš nijednog... Svi su zastranili, svi zajedno postali su bezvredni“ (Rimljanima 3:10-12). Zar te ove reči ne podstiču na razmišljanje? One ukazuju da će svako ko teži da bude potpuno savršen doživeti neuspeh.

Razmisli o apostolu Pavlu koji je očigledno bio istaknut primer duhovno zrele osobe. Pa ipak, čak ni on nije mogao da bez ijedne greške služi Bogu. Priznao je: „Kad želim da činim ono što je dobro, u sebi imam ono što je zlo. Ja zaista uživam u Božjem zakonu po svom unutrašnjem čoveku, ali vidim u svojim udovima drugi zakon koji ratuje protiv zakona mog uma i zarobljava me zakonom greha koji je u mojim udovima“ (Rimljanima 7:21-23). Pavle je samo uz Božju pomoć mogao ostati veran hrišćanin.

Na svu sreću, Bog ni od koga od nas ne zahteva niti očekuje potpuno savršenstvo. „On zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:14). Tek u Božjem novom svetu ljudi će konačno dostići savršenstvo.

Promeni svoja očekivanja

Dok to vreme ne dođe, nije realno misliti da je moguće biti apsolutno savršen. U stvari, očekuj da ćeš s vremena na vreme praviti greške (Rimljanima 3:23). Na kraju krajeva, ponekad nismo čak ni svesni svojih grešaka! Psalam 19:13 kaže: „Ko će znati sve pogreške svoje?“ Mladić po imenu Aleksandar je isto to izrazio sledećim rečima: „Nisi savršen, niko na svetu nije savršen. Ako očekuješ savršenstvo od sebe nikada nećeš biti srećan... To je nerealno, to je nemoguće.“

Imajući to na umu, zašto ne bi promenio neka svoja očekivanja? Na primer, da li se iscrpljuješ pokušavajući da budeš najbolji u nečemu? Biblija pokazuje da se takvo iscrpljujuće nastojanje zapravo može pokazati kao „taština i lovljenje vetra“ (Propovednik 4:4). Činjenica je da malo ljudi uspe u tome da budu najbolji. Čak i ako to postignu, samo je pitanje vremena kada će se pojaviti neko ko je bolji.

Apostol Pavle je savetovao: „Kažem svakome koji je među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli; nego neka razmišlja tako da bude zdravih misli“ (Rimljanima 12:3). Budi realan! Uskladi svoja očekivanja sa svojim sposobnostima i ograničenjima. Teži ka tome da dobro obavljaš stvari, a ne ka savršenstvu. Postavi konkretne, ali dostižne ciljeve.

Primera radi, Pavle je ohrabrio Timoteja da bude „radnik koji nema čega da se stidi, koji ispravno upravlja rečju istine“ (2. Timoteju 2:15). Da, Pavle ga nije podsticao da bude savršen, već da bude dobar u svemu što radi. Slično tome, postavi i ti sebi razumne ciljeve. Ako nisi siguran šta bi moglo da se podrazumeva pod „razumnim“ ciljem, razgovaraj o tome sa svojim roditeljima ili s nekom drugom odraslom osobom u koju imaš poverenja.

Kao što neki preporučuju, možeš pokušati da radiš nešto u čemu nisi vešt, kao na primer da se baviš nekim sportom ili da sviraš neki muzički instrument. Istina, dok budeš učio nešto novo, pravićeš dosta grešaka. Ali to nije kraj sveta. Možda će ti to pomoći da shvatiš da je pravljenje grešaka jednostavno deo učenja.

Šta god da nastojiš da postigneš — bilo da napišeš neki referat u školi ili da majstorski odsviraš neku sonatu na klaviru — osmotri sledeći savet koji je dao apostol Pavle: „Ne dangubite u poslu“ (Rimljanima 12:11). Stoga, ne odlaži stvari, to jest ne oklevaj, samo zato što se plašiš neuspeha.

Jedna devojka je po navici odlagala obavljanje svojih školskih zadataka pod izgovorom da joj „treba vremena da se organizuje“. Premda lična organizovanost može biti dobra, pazi da to ne bude izgovor za odlaganje stvari. Ova devojka je na kraju shvatila da je „kada treba da odluči da li će predati rad kojim nije baš sasvim zadovoljna ili neće, uvek bolje da ga ipak preda“.

Odagnaj poražavajuće misli!

Istina, nije lako pomiriti se s tim da neki posao nisi obavio tako dobro kao što si želeo. Kritičke, negativne misli mogu obuzeti tvoj um. Šta možeš uraditi? Činjenica je da neprestano negativno razmišljanje može delovati razorno i poražavajuće. Zato se savesno trudi da iz svog uma odagnaš takvo nerazumno razmišljanje o sebi. Imaj smisla za humor kada praviš greške. Na kraju krajeva, postoji i „vreme smeha“ (Propovednik 3:4). Takođe imaj na umu da Jehova ne odobrava pogrdan govor — čak ni kada pogrdno govorimo o sebi (Efešanima 4:31).

Umesto da stalno prekoravaš samog sebe, primeni reči iz Poslovica 11:17: „Dobro duši svojoj milosrdan čovek čini, svirep čovek telu svome udi.“ Razmisli o sledećem: Da li ti to što imaš preterano visoka merila olakšava da sklapaš prijateljstva? Verovatno ne. Možda čak ne želiš da budeš s nekim osobama zato što nisu savršene. Šta onda možeš uraditi?

Primeni sledeću biblijsku zapovest: „Podnosite jedan drugoga i spremno opraštajte jedan drugome ako neko ima razlog za pritužbu na nekoga“ (Kološanima 3:13). Zaista, ukoliko si razumniji u onome što očekuješ od drugih, verovatnije je da ćeš uživati u njihovom prijateljstvu!

’Zašto me ljudi izbegavaju zbog mog perfekcionizma?‘, možda se pitaš. Pa, kako na tvoj odnos s drugima može uticati kad pred njima ističeš svoja previsoka očekivanja? „Ukoliko burno reaguješ svaki put kada na kontrolnom dobiješ manju ocenu od petice, to može uvrediti tvoje drugove koji se možda bore da bi dobili četvorku ili trojku“, kaže se u knjizi When Perfect Isn’t Good Enough. Dakle, radi na tome da budeš manje pesimističan i egocentričan. Tada ćeš biti mnogo prijatnije društvo za druge.

Sara to sažima sledećim rečima: „Maltene moram da kažem svom perfekcionizmu da me ostavi na miru.“ Kako to ti možeš uraditi? Razmišljaj o tome kako Bog gleda na stvari. Ukoliko ti je i dalje teško da promeniš svoje razmišljanje u ovom pogledu, razgovaraj sa svojim roditeljima ili s nekim zrelim hrišćaninom u tvojoj skupštini. Obrati se Bogu u molitvi i traži od njega da ti pomogne da promeniš svoj stav. Molitva može biti snažna pomoć u borbi protiv perfekcionizma (Psalam 55:23; Filipljanima 4:6, 7).

Uvek imaj na umu da Jehova od nas ne zahteva savršenstvo; on samo očekuje da mu ostanemo verni (1. Korinćanima 4:2). Ukoliko se trudiš da ostaneš veran Bogu zaista možeš biti zadovoljan sobom, čak i ako nisi savršen.

[Fusnota]

a Vidi članak „Zašto očekujem od sebe savršenstvo?“, u izdanju od 22. jula 2003.

[Slika na 17. strani]

Strah od neuspeha može da te parališe

[Slika na 18. strani]

Kada se trudiš da naučiš nešto novo to ti može pomoći da ispravno gledaš na sopstvene greške