Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Katastrofa na moru — tragedija na kopnu

Katastrofa na moru — tragedija na kopnu

Katastrofa na moru — tragedija na kopnu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

JEDNA ekološka i ekonomska katastrofa otpočela je 13. novembra 2002, kada se na tankeru Prestige koji je plovio uzburkanim morem, pojavila pukotina. Pokušaji da se spase oštećeni brod nisu uspeli, i na kraju se, nakon šest dana — tokom kojih je iscurilo blizu 20 000 tona nafte — tanker razdvojio na dva dela i potonuo, nekih 200 kilometara od španske obale.

Kada je potonuo, u brodu se nalazilo preko 50 000 tona nafte, a dnevno je iz njega i dalje isticalo oko 125 tona nafte. Pojavile su se nove naftne mrlje koje su talasi nezadrživo nosili ka obali. Zbog svoje viskoznosti i toksičnih svojstava, nafta je posebno štetna po okolinu.

Zagušljiva isparenja otežavala su rad mnogobrojnim volonterima koji su pokušavali da očiste plaže. Pored toga, nafta je obrazovala ustalasanu masu od katrana koji se lepio na stene kao crna žvakaća guma. „To je jedna od najkatastrofalnijih naftnih mrlja u istoriji“, tužno je prokomentarisao Mišel Garen, direktor Centra za dokumentaciju, istraživanje i eksperimentisanje u vezi sa zagađenjima vode prouzrokovanim nesrećnim slučajem.

Herojski napori

Stotine ribara je sedmicama isplovljavalo na more da bi se borili s naftnim mrljama koje su ugrožavale njihove izvore prihoda. Ribari su se svim snagama trudili da uklone naftu pre nego što oboji njihove plaže u crno i uništi jedno od najbogatijih ribarskih područja na svetu. Neki su rukama skupljali iz vode gusti masni talog. „Bio je to iscrpljujući rad, ali mi koji smo bili u malim čamcima nismo imali izbora“, objasnio je Antonio, ribar iz tog kraja.

Dok su se ribari borili s naftom na moru, hiljade volontera iz cele Španije čistili su plaže. Odeveni u bele kombinezone za jednokratnu upotrebu i s maskama na licu, izgledali su kao da su uključeni u biološki rat. Ali, njihov zadatak se sastojao od napornog skupljanja nafte lopaticama u kofe, koje su odnošene dalje. Poput ribara, neki volonteri su rukama uklanjali naftu koja je uprljala plaže.

Tragične posledice

„Kada sam prvi put video crne talase kako nose naftu ka keju u Muhiji, mislio sam da ću umreti od tuge“, izjavio je Rafael Muso, gradonačelnik Korkubiona u severnoj Galiciji, gde je obala bila opustošena. „Nafta koja je istekla štetno je uticala na izvore prihoda mnogih ljudi u našem gradu.“

Nažalost, divni novi španski nacionalni park Atlantska ostrva bio je najviše pogođen jednom od naftnih mrlja. Ogromne kolonije morskih ptica gnezde se na ovih pet nekad netaknutih ostrva nedaleko od galicijske obale. Obližnji greben naročito je obilovao različitim morskim vrstama.

Do početka decembra, 95 procenata priobalnog dela parka bilo je zagađeno naftom. Ornitolozi su izračunali da je ozbiljno ugroženo oko 100 000 ptica. Ronioci su čak videli velike količine zgusnute nafte kako plivaju po dnu mora narušavajući tako osetljivi morski ekosistem.

Džej Holkam, koji je osnovao centar za spasavanje ptica, izvestio je: „Ptice obično uginu ili se utope usled hipotermije. Nafta im natopi perje, uništavajući pri tom njegova izolaciona svojstva i nepromočivost. Zatim, one tonu usled težine nafte, baš kao što bi plivač mogao da potone zbog potpuno mokre odeće... Veliko je zadovoljstvo spasti neke ptice, iako je to relativno mali broj.“

„Nesreća koja svakog časa može da se desi“

U energetskom pogledu svet zavisi od nafte, ali da bi se smanjili troškovi, ona se često transportuje loše održavanim brodovima, što je rizično. Zbog toga je The New York Times to opisao kao ’nesreću koja svakog časa može da se desi‘.

Prestige je treći tanker koji je u poslednjih 26 godina potonuo nedaleko od galicijske obale. Deset godina pre toga, tanker Aegean Sea potonuo je blizu La Korunje u severnoj Galiciji; iz njega je isteklo 40 000 tona sirove nafte. Neki delovi obližnje obale još se nisu oporavili od toga. U istom zalivu je 1976. godine potonuo tanker Urquiola iz kog je iscurilo preko 100 000 tona nafte. Naftna mrlja koja je tada nastala prouzrokovala je ogromnu štetu.

Imajući u vidu poslednju katastrofu, Evropska unija je odlučila da zabrani korišćenje svih tankera koji nemaju duplo korito. Ipak, ostaje da se vidi da li će ova mera biti dovoljna da se zaštite oštećene evropske morske obale.

Očigledno je da ljudske vlade nisu uspele da spreče zagađenje — bilo da su u pitanju naftne mrlje, toksični otpad ili atmosfersko zagađenje. Međutim, hrišćani očekuju vreme kada će pod upravom Božjeg Kraljevstva naša planeta biti pretvorena u raj koji više nikada neće biti zagađen (Isaija 11:1, 9; Otkrivenje 11:18).

[Slika na stranama 20, 21]

Kada je tanker Prestige potonuo, u njemu se nalazilo 50 000 tona nafte

[Izvor]

AFP PHOTO/DOUANE FRANCAISE