Maltretiranje — globalan problem

„Ako sutra dođeš u školu, ubićemo te.“ (Anonimna ženska osoba je telefonom uputila ovu pretnju učenici iz Kanade po imenu Kristin.) a

„Premda po prirodi nisam emotivna, došlo je dotle da više nisam htela da idem u školu. Boleo me je stomak i svako jutro posle doručka sam povraćala.“ (Hiromi, tinejdžerka iz Japana, priseća se kako se osećala zbog maltretiranja.)

DA LI si nekada morao da podnosiš maltretiranje? Većina nas jeste. Možda se to dogodilo u školi, na radnom mestu, ili čak u samom domu — gde se u današnje vreme nadmoć zloupotrebljava u alarmantnim razmerama. Na primer, prema jednom izvoru iz Britanije, procenjuje se da je 53 posto odraslih osoba izloženo verbalnom maltretiranju od strane bračnog druga ili partnera s kojim žive nevenčano. Osobe koje maltretiraju druge, kao i njihove žrtve, mogu biti i muškog i ženskog pola, bilo kog zanimanja i socijalnog statusa i iz bilo kog dela sveta.

Šta se zapravo podrazumeva pod maltretiranjem? To nije isto što i kinjenje ili siledžijsko ponašanje. Maltretiranje ne uključuje samo jedan slučaj uznemiravanja ili nekoliko njih. Ono obično obuhvata učestalo uznemiravanje koje s vremenom postaje intenzivnije. Psiholog Dan Olvejus, začetnik sistematskog proučavanja ovakvog ponašanja, ustanovio je koje su glavne odlike maltretiranja. Između ostalog, naveo je namerno ispoljavanje agresivnosti i upadljivu razliku u snazi žrtve i onoga ko je maltretira.

Verovatno se jednom definicijom ne mogu obuhvatiti sva obeležja maltretiranja, ali obično se kaže da ono uključuje „namernu, svesnu želju da se drugoj osobi nanese zlo i da se ona oseća uznemireno“. Žrtva je uznemirena ne samo zbog onoga što se događa, već i iz straha od onoga što bi moglo da se desi. Među taktike koje se koriste da bi joj se naudilo spadaju bezobzirno zadirkivanje, neprestano kritikovanje, vređanje, ogovaranje i postavljanje nerazumnih zahteva. (Vidite okvir na 4. strani.)

Kristin, tinejdžerka spomenuta u uvodu, bila je žrtva maltretiranja gotovo sve vreme školovanja. U osnovnoj školi su joj stavljali žvake u kosu, zadirkivali je zbog njenog izgleda i pretili joj batinama. U srednjoj školi je bilo još gore, čak su joj telefonom pretili da će je ubiti. Sada, kada ima 18 godina, ona jadikuje: „Škola je mesto na kom treba da učiš, a ne da strahuješ da će te neko ubiti ili isprebijati.“

Jedan stručnjak na području mentalnog zdravlja kaže: „To je žalosna ali uobičajena pojava u međuljudskim odnosima. Neki ljudi se osećaju bolje ukoliko omalovažavaju druge.“ Kada takvo ponašanje postane intenzivnije, to može dovesti do osvete pa čak i do tragedije. Primera radi, jednog čoveka koji je radio u javnom prevozu toliko su zadirkivali i maltretirali zbog njegove govorne mane da je na kraju ubio četvoricu svojih kolega i nakon toga izvršio samoubistvo.

 Maltretiranje je globalan problem

Maltretiranje je problem koji postoji širom sveta među decom školskog uzrasta. Prema rezultatima jednog istraživanja koji su objavljeni u časopisu Pediatrics in Review, u Norveškoj 14 posto dece ili maltretiraju druge ili su žrtve maltretiranja. U Japanu, 15 posto osnovaca je reklo da su žrtve maltretiranja, dok se u Australiji i Španiji s tim suočava 17 posto učenika. Jedan stručnjak iz Britanije procenjuje da ovaj problem ima 1,3 miliona dece.

Profesor Amos Rolidar s koledža Ejmek Izrejel anketirao je 2 972 učenika iz 21 škole. On je otkrio, kako se navodi u novinama The Jerusalem Post, da se „65% učenika žali da ih drugi učenici šamaraju, šutiraju, guraju ili uznemiravaju“.

Maltretiranje elektronskim putem predstavlja nov i podmukao način maltretiranja koji uključuje upućivanje pretnji putem mobilnih telefona i kompjutera. Mladi takođe prave Web strane na kojima s puno mržnje pišu o onima koji su meta njihovog zlostavljanja, navodeći i neke njihove lične podatke. Dr Vendi Krejg s Kraljičinog univerziteta u Kanadi kaže da ova vrsta maltretiranja „izuzetno štetno utiče na decu koja su tome izložena“.

Maltretiranje na radnom mestu

Maltretiranje na radnom mestu jedan je od vidova nasilja zbog kog se zaposleni najviše žale. U stvari, prema izveštajima iz nekih zemalja ono je zastupljenije nego rasna diskriminacija ili seksualno uznemiravanje. Među zaposlenima u SAD, godišnje svaka peta osoba trpi maltretiranje.

U jednom izveštaju iz Britanije, koji je 2000. godine objavio Institut za nauku i tehnologiju u okviru Mančesterskog univerziteta, kaže se da je od 5 300 zaposlenih u 70 organizacija, 47 posto njih reklo da su bili svedoci maltretiranja u proteklih pet godina. Godine 1996, Evropska unija je sprovela jedno istraživanje tokom kojeg je intervjuisano 15 800 zaposlenih iz njenih 15 zemalja članica. Rezultati su pokazali da je 8 posto radnika, to jest 12 miliona, bilo meta zastrašivanja ili maltretiranja.

Bez obzira da li se dešava u školskom dvorištu ili na radnom mestu, izgleda da svi oblici maltretiranja imaju jedno zajedničko obeležje — korišćenje moći ili snage da bi se drugima nanosilo zlo ili da se osete poniženim. Ali, zašto neki ljudi maltretiraju druge? Koje su posledice? I kako se taj problem može rešiti?

[Fusnote]

[Okvir na 4. strani]

Oblici maltretiranja

◼ Fizičko maltretiranje: Ovaj oblik je najlakše prepoznati. Osobe koje fizički maltretiraju druge, ispoljavaju bes tako što udaraju, guraju ili šutiraju svoju žrtvu, ili tako što uništavaju njene stvari.

◼ Verbalno maltretiranje: Osobe rečima povređuju ili ponižavaju svoju žrtvu tako što joj nadevaju pogrdna imena, vređaju je ili je uporno i grubo zadirkuju.

◼ Maltretiranje širenjem glasina: Osobe šire ružne glasine o svojoj žrtvi. Ovakvo ponašanje je uglavnom karakteristično za žene.

◼ Žrtve koje postaju nasilne: Neke žrtve maltretiranja i same počinju da maltretiraju druge. Naravno, to što su trpele maltretiranje ne opravdava, već samo može objasniti njihovo ponašanje.

[Izvor]

Izvor: Take Action Against Bullying, čiji su autori Gisel Lajva, Alison Maklelan i Sindi Sedou.