Maltretiranje — neki uzroci i posledice

ŠTA utiče na jedno dete da počne da maltretira drugu decu? Ako si ikada bio žrtva maltretiranja, možda se osećaš navedenim da kažeš: „Baš me briga! Za takvo ponašanje nema opravdanja.“ Verovatno si u pravu. Ali, jedno je objasniti uzroke nečijeg ponašanja, a nešto sasvim drugo opravdavati ga. Uzroci koji su doveli do toga da neko dete maltretira drugu decu ne opravdavaju njegovo neispravno ponašanje, ali mogu pomoći da se ono razume. A razumevanje može biti zaista korisno. U kom smislu?

Jedna stara poslovica kaže: „Uvid koji čovek ima sigurno gnev njegov usporava“ (Poslovice 19:11, NW). Gnev zbog nečijeg grubijanskog ponašanja može nas zaslepiti, navodeći nas da budemo frustrirani i čak da osećamo mržnju. Ali uvid u ponašanje te osobe može stišati naš gnev. To će nam pak pomoći da jasnije sagledamo problem kako bismo došli do rešenja. Hajde zato da razmotrimo neke činioce koji prouzrokuju ovakvo ružno ponašanje.

Šta je uzrok maltretiranja?

U mnogim slučajevima, na osobu je tokom njenog razvoja negativno uticao loš primer roditelja ili to što su je potpuno zanemarivali. Mnogi od onih koji su skloni da maltretiraju druge potiču iz porodica u kojima su roditelji bili hladni, nezainteresovani ili su pak učili svoju decu da probleme rešavaju ispoljavanjem gneva i nasiljem. Deca koja su odrasla u takvoj sredini možda verbalne i fizičke napade ne smatraju maltretiranjem; ona možda čak misle da je takvo ponašanje normalno i prihvatljivo.

Jedna 16-godišnjakinja koju je kod kuće maltretirao očuh, a u školi školski drugovi, kaže da je u sedmom razredu počela i sama da maltretira druge. Ona priznaje: „Pošto se u meni skupljalo mnogo besa, iskaljivala sam ga nad svim i svakim. Teško je podnositi bol. Kada ga jednom doživite, želite da ga nanesete i drugima.“ Premda nije  uobičajeno da devojčice fizički napadaju druge, uobičajeno je da osećaju gnev. a

Mnoge škole pohađa veliki broj đaka različitog porekla i vaspitanja. Nažalost, neka deca su agresivna zbog toga što su kod kuće poučena da je zastrašivanje i verbalno zlostavljanje drugih najbolji način da dobiju ono što žele.

Žalosno je to što su takve metode obično delotvorne. Šeli Himal, prodekan na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji (Kanada), dve decenije proučava ponašanje dece. Ona kaže: „Ima dece koja smišljaju kako da dođu do onoga što žele i, nažalost, koriste maltretiranje da bi to postigla. Na kraju i dobijaju to što žele — moć, ugled i pažnju.“

Još jedan činilac koji pospešuje maltretiranje jeste nedostatak nadzora. Mnoge žrtve misle da nemaju kome da se obrate za pomoć. Tragično je što su u većini slučajeva u pravu. Debra Peplar, direktor Lamarš centra za istraživanje nasilnog ponašanja i rešavanja konflikata na Univerzitetu Jork u Torontu, pažljivo je posmatrala učenike u školskom dvorištu. Ustanovila je da su nastavnici uspeli da primete i zaustave svega oko četiri posto slučajeva maltretiranja.

Međutim, ona veruje da su takve intervencije od presudnog značaja. Ona kaže: „Deca ne mogu da se odbrane od onih koji ih maltretiraju pošto su oni obično jači od njih.“

Zašto se onda ne prijavi više slučajeva maltretiranja? Zato što su žrtve uverene da će, ukoliko to učine, problem biti još gori. Zato mnogi mladi provode godine školovanja u skoro stalnoj zabrinutosti i nesigurnosti. Kakve su posledice življenja u takvim okolnostima?

Fizičke i emocionalne posledice

U jednom izveštaju Udruženja školskih psihologa u Sjedinjenim Državama navodi se da svakog dana više od 160 000 dece izostane iz škole zato što se plaše maltretiranja. Deca koja su žrtve maltretiranja mogu prestati da govore o školi, o određenim časovima ili o školskim aktivnostima. Ona možda iz dana u dan kasne na nastavu, propuštaju časove ili čak iznalaze opravdanje da uopšte i ne odu u školu.

Po čemu se mogu prepoznati deca koja su žrtve maltretiranja? Ona se možda čudno ponašaju, razdražljiva su, frustrirana, iscrpljena i povučena. Mogu postati agresivna prema ukućanima ili prema vršnjacima i prijateljima. Posledice snose i druge osobe koje su svedoci maltretiranja. To kod njih može izazvati priličan strah, što umanjuje njihovu sposobnost učenja.

Međutim, u časopisu Pediatrics in Review se kaže: „Najteža posledica maltretiranja po žrtvu i po društvo jeste to što ono može dovesti do nasilnih postupaka kao što su samoubistvo i ubistvo. Deca koja su žrtve maltretiranja mogu se osećati toliko bespomoćno da neka od njih mogu sama sebi naneti zlo ili pokušati da iz osvete ubiju osobu koja ih maltretira.“

Dr Ed Adlaf, istraživač i profesor iz oblasti zaštite zdravlja ljudi sa Univerziteta u Torontu, izražava zabrinutost da će „obe strane u slučajevima maltretiranja najverovatnije sada, a i u budućnosti doživljavati emocionalne probleme“. Tokom školske 2001. godine u kanadskoj pokrajini Ontario anketirano je više od 225 000 učenika, i ustanovljeno je da je između 25 i 33 posto njih ili trpelo maltretiranje ili su maltretirali druge. Među ispitanim učenicima, svaki deseti je ozbiljno razmišljao o samoubistvu.

Stalna izloženost maltretiranju može narušiti samopoštovanje, izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i čak dovesti do gubitka posla. Žrtve maltretiranja mogu patiti od glavobolje, nesanice, zabrinutosti i depresije. Kod nekih se može pojaviti posttraumatski stres. Ukoliko je osoba bila fizički napadnuta drugi će joj saosećajno pružati punu podršku. Međutim, to se možda neće desiti kada je u pitanju emocionalno maltretiranje, jer posledice nisu baš tako vidljive. Stoga, umesto da prijatelji i porodica saosećaju sa žrtvom, njima može dosaditi njeno stalno jadanje.

I oni koji maltretiraju druge snose ozbiljne posledice. Ukoliko osoba u detinjstvu ne prestane s tim, verovatno će kada odraste maltretirati svoje kolege na poslu. Zapravo,  neka istraživanja otkrivaju da su oni koji su još kao deca zlostavljali druge razvili jedan obrazac ponašanja koji se zadržao i u odraslom dobu. Takođe su bili u većoj opasnosti da steknu dosije kriminalaca nego oni koji nisu u detinjstvu maltretirali druge.

Posledice po porodicu

Maltretiranje na radnom mestu utiče na stabilnost i mir u porodici. Ono može navesti žrtvu da povredi nekog od svojih voljenih, što je neshvatljivo članovima njene porodice. Sem toga, bračni drug ili član porodice može na pogrešan način pružiti podršku žrtvi tako što će se obračunati sa osobom koja je maltretira. S druge strane, bračni drug može optuživati svog partnera da je sam kriv za probleme s kojima se suočava. Ukoliko maltretiranje traje duže vreme, čak i bračni drug koji inače pruža podršku može izgubiti strpljenje. Kako godine prolaze, postoji velika verovatnoća da će se porodica raspasti.

U nekim slučajevima posledice maltretiranja mogu biti gubitak posla, sredstava za život, razdvajanje i razvod, pa čak i samoubistvo. U Australiji je između 50 i 66 posto žrtava maltretiranja na radnom mestu reklo da je to loše uticalo na bliske odnose s drugima, kao što je njihov partner s kojim nevenčano žive, bračni drug ili član porodice.

Maltretiranje puno košta

Maltretiranje na radnom mestu takođe puno košta i poslodavce. Osoba koja maltretira druge na radnom mestu može biti neki zajedljivi šef ili kolega koji spletkari, i to kako muškog tako i ženskog pola. Takve osobe preterano kontrolišu druge, perfekcionisti su u poslovanju, omalovažavaju druge upućujući im negativne primedbe i stalne kritike, čime obično ponižavaju svoju žrtvu pred ostalima. Oni retko uviđaju da su neučtivi i skoro nikad se ne izvinjavaju zbog svog ponašanja. Često maltretiraju radnike koji su sposobni, lojalni i koje njihove kolege vole.

Radnici koji su žrtve maltretiranja nisu tako efikasni. To takođe utiče i na produktivnost kolega koje su svedoci maltretiranja. Radnici su zbog maltretiranja manje lojalni svom poslodavcu i manje predani poslu. Jedan izveštaj tvrdi da maltretiranje na radnom mestu godišnje košta industriju Ujedinjenog Kraljevstva tri milijarde evra. Takođe je rečeno da je takvo ponašanje uzrok više od 30 posto oboljenja povezanih sa stresom.

Maltretiranje je očigledno problem koji utiče na ljude širom sveta. Postavlja se pitanje: Da li se išta može uraditi da se taj problem suzbije i reši?

[Fusnota]

[Slika na 7. strani]

Maltretiranje na radnom mestu je uobičajena pojava

[Slika na 7. strani]

Žrtve neprestanog maltretiranja mogu se osećati potišteno i usamljeno