Navigacija pomoću vode, neba i vetra

DA LI se plašite da ćete pasti sa zemljine ivice? Verovatno ne. Ipak, neki mornari iz prošlosti su očigledno strahovali upravo od toga. Mnogi su plovili držeći kopno na vidiku. Međutim, drugi hrabri pomorci su odagnali svoje strahove i zaplovili ka otvorenom moru.

Da bi trgovali u Evropi i severnoj Africi, feničanski mornari su se još pre oko 3 000 godina otisnuli iz svojih luka na istočnoj obali Sredozemnog mora. Grčki istraživač Pitej je u četvrtom veku pre n. e. oplovio celu Britaniju, a pretpostavlja se da je stigao čak do Islanda. Mnogo pre nego što su evropski brodovi uopšte stigli do Indijskog okeana, moreplovci sa istoka, Arapi i Kinezi, već su uveliko krstarili njime. Štaviše, Vasko da Gama, prvi Evropljanin koji je doplovio do Indije, bezbedno je stigao tamo uz pomoć arapskog kormilara, Ibn Medžida, koji je usmeravao Da Gamine brodove tokom 23 dana duge plovidbe Indijskim okeanom. Kako su ti moreplovci iz prošlosti uspevali da pronađu pravi put na moru?

Približno određivanje položaja sačuvalo im je život

Prvi pomorci su morali da se oslanjaju na približno određivanje položaja broda. Kao što je dole prikazano, za to je potrebno da navigator zna tri stvari: (1) polaznu tačku, (2) brzinu kretanja broda, i (3) odredište (pravac kretanja). Nije bilo teško odrediti polaznu tačku. Ali, kako to uraditi s odredištem?

Da bi locirao odredište, Kristifor Kolumbo je 1492. koristio kompas. Međutim, kompas se u Evropi koristio tek od XII veka n. e. Pre njegovog otkrića, kormilari su upravljali brodom pomoću sunca i zvezda. Kada su oblaci zaklanjali nebo, mornari bi se orijentisali pomoću dugih, periodičnih talasa na okeanu koje stvaraju stalni vetrovi. Pratili bi kretanje ovih talasa u odnosu na izlazak i zalazak sunca i u odnosu na zvezde.

Ali, kako su određivali brzinu? Jedan način je bio da izmere koliko je vremena potrebno da brod prođe pored nekog predmeta koji je s pramca bio bačen u vodu. Kasnije je korišćen  jedan precizniji metod pri kojem su s broda bacali komad drveta za koji je bilo privezano uže sa čvorovima vezanim u jednakim razmacima. Kako bi brod odmicao, tako bi drvo koje je plutalo po površini povlačilo uže za sobom. Zatim bi uže nakon određenog vremena bilo izvučeno na palubu, pa bi se izbrojali čvorovi koji su bili povučeni. Tako se brzina broda određivala u čvorovima — nautičkim miljama na sat — mernoj jedinici koja se i danas upotrebljava. Nakon što bi saznao brzinu, navigator je mogao da izračuna rastojanje koje je brod prešao toga dana. Zatim bi na mapi, to jest pomorskoj karti, ucrtao liniju koja je pokazivala napredovanje željenim pravcem.

Naravno, morske struje i bočni vetrovi mogli su da skrenu brod s kursa. Zato je navigator povremeno računao i beležio prilagođavanja kormilom koja su bila neophodna kako bi brod ostao na pravom putu. Svakodnevno je nastavljao tamo gde je prethodno stao — merio je, računao, crtao. Kada bi se brod konačno usidrio, ove svakodnevne beleške na karti predstavljale bi trajan zapis o tome kako je brod stigao na svoje odredište. Kolumbo je pre oko 500 godina koristeći približno određivanje položaja plovio od Španije do severne Amerike i nazad. Njegove detaljno iscrtane karte omogućavaju današnjim moreplovcima da ponove to izuzetno putovanje.

Plovidba pomoću nebeskih tela

Kako su drevni moreplovci koristili nebeska tela da bi upravljali svojim brodovima? Na osnovu izlaska i zalaska sunca određivali su istok i zapad. U zoru su poredili položaj sunca u odnosu na zvezde koje su iščezavale, i tako su mogli da znaju koliko se sunce pomerilo. Noću su mogli da se orijentišu pomoću Severnjače koja se nakon sutona pojavljuje tačno iznad Severnog pola. Južni pol su određivali pomoću jednog izrazito sjajnog sazvežđa, poznatog kao Južni krst. Tako su mornari po vedroj noći, ma gde se nalazili, mogli da provere svoj kurs prateći kretanje samo jednog nebeskog tela.

Ali, ove zvezde nisu bile jedini pokazatelji. Na primer, Polinežani i drugi moreplovci s Tihog okeana mogli su da čitaju noćno nebo poput neke mape puteva. Jedan od načina bio je da se zapute ka zvezdi za koju su znali da izlazi ili zalazi u pravcu njihovog odredišta. Kako bi bili sigurni da drže pravi kurs, ovi moreplovci su noću proveravali i položaje drugih zvezda. Ukoliko bi skrenuli s kursa, nebeska tela bi im pokazala kako da se vrate na pravi put.

Koliko je ovaj sistem bio pouzdan? U vreme kada su se evropski mornari često držali obale u strahu da se ne survaju preko ivice ravne planete, mornari s Tihog okeana su očigledno prelazili velike razdaljine između relativno malih ostrva usred okeana. Na primer, pre više od 1 500 godina, Polinežani su se s Markiskih ostrva zaputili severno preko beskrajnog Tihog okeana. Dok su stigli do obale Havaja, prevalili su put od čak 3 700 kilometara! Ostrvska predanja govore o davnašnjim polinežanskim putovanjima između Havaja i Tahitija. Neki istoričari kažu da su ovi izveštaji samo legende.  Pa ipak, savremeni moreplovci su ponovili to putovanje, upravljajući se prema zvezdama, okeanskim talasima i drugim prirodnim pojavama — i to bez ijednog instrumenta.

Nošeni vetrom

Jedrenjaci su bili prepušteni na milost i nemilost vetrovima. Povetarac u leđa ubrzavao je plovidbu, međutim vetar koji je duvao u pramac ozbiljno je usporavao brod. U pojasu oko ekvatora često se dešava da nema vetra, a to znači da nema ni plovidbe. S vremenom su mornari otkrili da postoje vetrovi koji često duvaju na okeanu, što im je pomoglo da na otvorenom moru uspostave trase za jedrenjake. Navigatori su dobro koristili ove vetrove.

Naravno, vetrovi koji su duvali u suprotnom smeru mogli su doneti nevolju i smrt. Na primer, kada je Da Gama 1497. zaplovio iz Portugala ka čuvenoj Malabarskoj obali u Indiji, preovladavajući vetrovi su ga najpre odneli ka južnom Atlantiku, a zatim jugoistočno i oko Rta dobre nade. Međutim, u Indijskom okeanu se suočio s monsunima — vetrovima koji periodično menjaju smer duvanja. Početkom godine, u jugozapadnom delu Indijskog okeana nastupa letnji monsun koji mesecima tera prema Aziji sve što se nađe u tim vodama. Krajem jeseni počinje da duva zimski monsun. On huji sa severoistoka i nazad prema Africi. Da Gama je napustio Indiju u avgustu i uskoro se suočio s nepovoljnim vetrovima. Umesto 23 dana kako je planirano, njegovo putovanje na istok trajalo je skoro tri meseca. Zbog tog kašnjenja, nestalo je sveže hrane, tako da je puno mornara umrlo od skorbuta.

Dovitljivi mornari koji su plovili Indijskim okeanom shvatili su da treba da uzmu u obzir kalendar, kao i da koriste kompas. Brodovi koji su oko Rta dobre nade plovili do Indije, morali su da krenu početkom leta da ne bi rizikovali da mesecima čekaju na povoljan vetar. S druge strane, iz Indije ka Evropi su kretali krajem jeseni kako bi izbegli borbu s letnjim monsunom. Zato je Indijski okean postao naizmenična jednosmerna ulica — pomorska saobraćajnica između Evrope i indijske Malabarske obale kojom se često plovilo samo u jednom smeru.

Navigacija ide punim jedrima napred

S vremenom je veština navigacije krenula u novom pravcu. Mehanički instrumenti su smanjili potrebu za oslanjanjem na golo oko i pretpostavke. Astrolab i kasnije još precizniji sekstant — sprave pomoću kojih se određuje koliko je sunce ili neka zvezda visoko iznad horizonta — omogućile su moreplovcima da odrede na kojoj se severnoj ili južnoj geografskoj širini nalaze u odnosu na ekvator. Pomorski hronometar — pouzdan časovnik, pogodan za plovidbu morem — omogućavao im je da odrede geografsku dužinu, to jest istočni ili zapadni položaj. Ovi instrumenti su bili daleko precizniji od metode približnog određivanja položaja broda.

Danas, žirokompasi pokazuju bez magnetne igle gde se nalazi sever. Pritiskom na samo nekoliko tastera, sistem za globalno pozicioniranje može odrediti tačnu poziciju bilo kog broda. Monitori često zamenjuju papirne mape. Da, navigacija je postala egzaktna nauka. Ali celokupan ovaj napredak samo povećava naše divljenje prema hrabrosti i veštini moreplovaca iz prošlosti koji su upravljali svojim brodovima po bespuću oslanjajući se samo na ono što su znali o vodi, nebu i vetru.

[Dijagram/Slike na stranama 12, 13]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Približno određivanje položaja broda

Približno određivanje položaja je pažljivo beleženo radi budućih putovanja

1 Polazna tačka

↓

2 Brzina Određivana pomoću komada drveta, užeta sa

čvorovima vezanim u jednakim razmacima i

sata

↓

3 Odredište Locirano posmatranjem morskih

struja, zvezda, sunca i vetra

[Slike]

Kompas

Sekstant

[Slike na 14. strani]

Zahvaljujući najsavremenijim instrumentima, današnja navigacija je egzaktna nauka

[Izvor]

Kværner Masa-Yards