Pogled u svet
Pogled u svet
Jastozi pronalaze put do kuće
„Bodljikavi jastozi imaju izvanrednu sposobnost da pronađu put do kuće, čak i kada im se zavežu oči, kada se kamionom voze u krug ili kada se izbace u nepoznate vode“, navodi se u kanadskim novinama National Post. Istraživači su u blizini ostrvâ Florida Kiz uhvatili mnoštvo jastoga, smestili ih u mračne cisterne i pustili skoro 37 kilometara dalje. Iako su im oči bile zavezane, svi jastozi su krenuli ka mestu gde su bili uhvaćeni. Istraživači smatraju da je ovo najbolja vrsta navigacije koja je ikada viđena kod beskičmenjaka. „Šta god da smo uradili, jastozi su pronašli put do kuće“, rekao je dr Kenet Louman, koji je vodio istraživanja. „Ako malo razmislite o tome, složićete se da je to zaista izvanredno otkriće — ti mali ljuskari su sposobni da se nekako orijentišu u okolnostima u kojima bi ljudi bili potpuno izgubljeni.“
Nije krivično delo
„U Meksiku se bekstvo iz zatvora ne smatra krivičnim delom“, izveštava The Korea Herald. „Meksičko pravosuđe priznaje da je jedna od osnovnih želja svakog čoveka da bude slobodan. I zato se ne kažnjavaju oni koji nastoje da je ispune.“ Zatvorenici se terete samo ako dok beže prekrše neki zakon, povrede nekog, oštete imovinu, koriste mito ili se udruže s drugim zatvorenicima. Međutim, tu postoji i određeni rizik. Zatvorski stražari su ovlašćeni da pucaju u zatvorenika u slučaju njegovog bekstva. Ovo je dovelo do nekih vrlo veštih metoda bežanja. Na primer, 1998. jedan zatvorenik koji je osuđen zbog ubistva držao je dijetu dok nije imao svega 50 kilograma, tako da je njegova žena mogla da ga iznese u koferu koji je koristila da bi njegovo prljavo rublje nosila kući. Uhapšen je nakon devet meseci, ali je ponovo pobegao i još nije uhvaćen.
Proširenje Evropske unije
„Pola veka nakon što je Evropa zbog Hladnog rata bila podeljena, pregovarači su postigli dogovor... da ujedine njen zapadni i centralni deo“, navodi se u pariskim novinama International Herald Tribune. Evropskoj uniji će se 2004. pridružiti deset pozvanih zemalja — Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka Republika, čime će populacija Unije narasti za 75 miliona. Tako će „jedinstveno tržište sa 450 miliona ljudi“ omogućiti ukupni ekonomski prihod od 9,3 biliona evra, što je približno prihodu od 10 biliona evra koji ostvaruju Sjedinjene Države. „Prvi put u istoriji, Evropa će biti ujedinjena“, izjavio je Romano Prodi, predsednik Evropske komisije. Među brojnim teškoćama koje stoje na putu proširenju Unije, biće i vođenje poslova na 21 zvaničnom jeziku.
Japanska venčanja u zapadnjačkom stilu
Iako se samo 0,8 procenata japanske populacije izjašnjava da su hrišćani, ceremonije karakteristične za venčanja u zapadnjačkom stilu — bela venčanica, buketi cveća i dolazak mlade do oltara — postaju sve popularnije, izveštava The Japan Times. U anketi jednog časopisa u kojoj je učestvovalo 4 132 para venčanih 2001. godine, pokazalo se da je 61,2 posto venčano u zapadnjačkom stilu, 20,1 posto u šintoističkom, a 0,9 posto uz ceremonije karakteristične za budiste. Da bi se obavila venčanja u zapadnjačkom stilu, agencije koje organizuju venčanja obično unajmljuju „strance koji nisu sveštenici i koji su belci“. „Mnogi mladi parovi misle da je atmosfera na venčanju lepša ili svečanija kada tu ceremoniju obavlja stranac“, rekla je portparol jedne agencije koja organizuje venčanja. Ti „vikend pastori“ jednostavno navode bračne zavete i citiraju biblijske stihove pred publikom.
Opasne biljke
„Postoji jedno popularno verovanje da biljke uopšte ne štete ljudskom telu jer potiču iz prirode. Međutim, to verovanje je pogrešno“, izveštava El Financiero, list koji izlazi u gradu Meksiku. Prema rečima Abigail Agilar Kontreras s Meksičkog instituta za socijalnu bezbednost, samoinicijativno korišćenje lekovitih biljaka može biti opasno. „Pogrešna upotreba tih biljaka šteti telu i čak može prouzrokovati smrt, jer one poseduju aktivne supstance ili droge“, navodi se u ovim novinama. Jedan primer je žuti oleandar koji se koristi za mršavljenje. Ova biljka može prouzrokovati dijareju, povraćanje i oštećenje srca. Zato bi pre upotrebe lekovitih biljaka bilo prikladno konsultovati se s nekim ko ih dobro poznaje.
„Zavisnici od trgovine deonicama“
Jedan nemački terapeut leči ’zavisnike od trgovine deonicama‘, izveštavaju hamburške novine Die Welt. Prema rečima Joakima Ota, savetnika za probleme zavisnosti, ono što zavisnike mami jeste „izuzetna privlačnost brze zarade“. Oni su počeli da trguju deonicama „iz straha da će u suprotnom propustiti životnu priliku“, ali potom su izgubili kontrolu i postali zavisni od „strahovite brzine poslovanja, rizika i stanja neprestane napetosti“. Mnogi su ušli u velike dugove. Bez znanja svojih žena, neki su prokockali svu ušteđevinu ili su svoj stambeni prostor dali u zalog. Većina ide na terapiju tek kada situacija po njihovu porodicu postane nepodnošljiva.
Bliznakinje različite godine rođenja
„Bliznakinje Kali i Emili Džonson imaju mnogo toga zajedničkog, ali ne i rođendan — na svet nisu došle iste godine“, izveštava njujorški Daily News. „Kali je rođena 31. decembra u 23 sata i 24 minuta. Emili je došla na svet 1. januara, 19 minuta posle ponoći. Njihova mama, Doun Džonson iz grada Barnigata u Nju Džersiju, bila je ushićena. Ona je izjavila: „Iako su bliznakinje, želela sam da budu različite. To se dogodilo već na samom početku.“ Trebalo je da se ove bliznakinje rode 2. februara, ali su se rodile mesec dana ranije.
Žargon sa Interneta se širi učionicama
„Đaci srednjih škola koji govore engleski sve više koriste skraćenice karakteristične za prostorije za ćaskanje na Internetu i za poruke koje se šalju putem mobilnog telefona ili Interneta“, navodi se u novinama Toronto Star. Neki pedagozi smatraju da „nove tehnologije ne utiču samo na način pisanja učenika, već i na njihov način razmišljanja“. Učenici su usvojili nov jezik engleskih skraćenica. Te skraćenice se redovno koriste kako bi se ubrzala komunikacija prilikom ćaskanja na Internetu ili slanja poruka putem mobilnog telefona. Sada se te kombinovane reči i skraćenice pojavljuju i u domaćim zadacima.
Nova otkrića o kafi
„Kafa bez kofeina nije zdravija od obične kafe, i od nje oni koji je piju mogu ostati budni celu noć baš kao i od obične“, navodi londonski The Times. Istraživanje naučnika s Univerzitetske bolnice u Cirihu, ukazuje da problem možda nije u kofeinu, pošto obe vrste kafe na skoro identičan način deluju na kardiovaskularni i nervni sistem. Koordinator istraživanja dr Roberto Konti priznaje: „Do sada smo uticaj kafe na kardiovaskularni sistem pripisivali kofeinu. Međutim, kada smo kafu bez kofeina davali osobama koje je inače ne konzumiraju, ustanovili smo da se i kod njih javlja slično dejstvo. To pokazuje koliko malo znamo o dejstvu jednog od najpopularnijih napitaka i stimulativnih sredstava u svetu.“