Poput mesečevih zraka od kristala

U potrazi za plemenitim metalima, rudari su, u aprilu 2000, u blizini Čivave (Meksiko), probili tunel oko 300 metara ispod zemljine površine. Kada se jedan od njih, 40-godišnji Eloj Delgado provukao kroz mali otvor, naišao je na pećinu punu ogromnih gorskih kristala. „Bilo je predivno“, rekao je on, „kao odsjaj slomljenog ogledala.“ Drugi rudar je rekao da je izgledalo kao da su se „mesečevi zraci zaledili“.

Veruje se da su to najveći kristali na svetu. Neki su veliki poput bora, dugački i do 15 metara, a teški preko deset tona! „Zaista je zapanjujuće videti tako ogromne i savršene kristale“, rekao je Džefri Post, upravnik odseka za minerale na Smitsonovom institutu u Vašingtonu. On je napomenuo da je većina kristala uglavnom tako mala da može stati na dlan.

Opisujući nastanak ovih kristala, časopis Smithsonian je u izdanju od aprila 2002. izvestio: „Podzemna voda u ovim pećinama, bogata sumporom iz obližnjih naslaga metala, počinje da rastvara krečnjačke zidove, oslobađajući ogromne količine kalcijuma. Zatim se taj kalcijum vezuje za sumpor i tako se stvaraju ogromni kristali kakve ljudsko oko još nije videlo.“

Iako temperatura i vlažnost u pećinama mogu biti idealne za kristale, za ljude su opasne. Temperatura je uvek blizu 65 stepeni Celzijusa, a vlažnost je oko 100 procenata. Ričard Fišer, prvi istraživač iz Severne Amerike koji je obišao te pećine, kaže: „Kada uđete u ogromnu pećinu, imate osećaj kao da se nalazite u peći za topljenje rude.“ On je dodao da čovek može izdržati samo šest do deset minuta pod tim uslovima. Nakon toga, nemoguće je podneti tako visoku temperaturu i vlažnost.

Otkriće ovih ogromnih kristala je još jedan podsetnik na zemljina zadivljujuća čuda i bogatstva, od kojih su mnoga još uvek skrivena od naših očiju. Zar se ne slažete s psalmistom koji je izjavio: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova! Sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga“? (Psalam 104:24).

[Izvor slike na 31. strani]

Sve slike: © Richard D. Fisher