Sankt Peterburg — ruski „prozor u evropu“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ RUSIJE

„Volim te, dični Petrov stvore, / tvog strogog lika crte, vale, / i Nevu moćnu kao more, / i mramor njezin uz obale“ (ALEKSANDAR SERGEJEVIČ PUŠKIN).

OVO je citat iz jedne čuvene Puškinove pesme o Sankt Peterburgu u kojoj on skreće pažnju na osnivača kao i na položaj tog grada na dalekom severu, na ušću Neve u Baltičko more. ’Ali‘, možda se pitate, ’kako je došlo do toga da ovaj veliki svetski grad nastane na jednom močvarnom području na hladnom severu?‘

Do kraja 17. veka Rusija nije imala izlaz na more, što je kočilo njen razvoj. San mladog ruskog cara, Petra Velikog, bio je da svojoj zemlji omogući izlaz na more i da joj na taj način otvori „prozor u Evropu“. Ali, Otomansko carstvo na jugu predstavljalo je prepreku izlasku Rusije na Crno more. Zato se Petar usredsredio na sever, na područje koje je pripadalo Švedskoj i izlazilo na Baltičko more.

Da bi ostvario svoj san, Petar je avgusta 1700. objavio rat Švedskoj. Iako je njegov vojni pohod u početku bio neuspešan, on nije odustajao. Do novembra 1702, Petar je primorao švedsku vojsku da se povuče s jezera Ladoga. Ovo najveće evropsko jezero udaljeno je oko 60 kilometara od Baltičkog mora i povezano je s njim rekom Nevom. Šveđani su se povukli u utvrđenje na jednom malom ostrvu blizu mesta gde Neva ističe iz jezera. Petar je uspeo da osvoji ovo ostrvsko utvrđenje i dao mu je ime Šliselburg.

Kasnije su Šveđani zauzeli odbrambene položaje u jednom utvrđenju koje se zvalo Ninšants, blizu ušća Neve u  Baltičko more. Maja 1703, garnizon švedske vojske koji se nalazio u tom utvrđenju bio je poražen. Zahvaljujući toj pobedi Rusi su stekli kontrolu nad čitavom rečnom deltom. Petar Veliki je odmah počeo da gradi utvrđenje na obližnjem ostrvu Zajači kako bi odbranio ušće Neve. Tako je 16. maja 1703, pre oko 300 godina, Petar Veliki postavio kamen temeljac zdanju koje je danas poznato kao Petropavlovska tvrđava. Ovaj datum je prihvaćen kao datum osnivanja Sankt Peterburga, koji je dobio ime po apostolu Petru, carevom svecu zaštitniku.

Kako je postao prestonica

Za razliku od mnogih glavnih gradova, Sankt Peterburg je od početka građen s ciljem da postane impresivna prestonica. Izgradnja je stalno napredovala uprkos tome što je grad smešten na dalekom severu, na severnoj geografskoj širini koja odgovara današnjem Ankoridžu (Aljaska). Drvo je donošeno iz oblasti oko jezera Ladoga i iz Novgoroda. Da bi obezbedio dovoljno kamena za gradnju, Petar je, između ostalog, postavio jedan uslov — svaki Rus koji je donosio robu morao je doneti i određenu količinu kamenja. Uz to, zabranio je izgradnju kuća od kamena i to najpre u Moskvi a potom i u ostalom delu carstva. Nakon toga su nezaposleni zidari počeli da dolaze u Sankt Peterburg.

Prema delu The Great Soviet Encyclopedia, gradnja se nastavila „za to vreme izuzetno brzim tempom“. Ubrzo su postavljene kanalizacione cevi i potporni stubovi, izgrađene ulice, zgrade, crkve, bolnice i vladine institucije. Iste godine kada je grad osnovan, počela je izgradnja brodogradilišta poznatog pod nazivom Admiralitet, koje je s vremenom postalo glavni štab ruske flote.

 Do 1710. počela je izgradnja Letnjeg dvorca, letnje carske rezidencije. Godine 1712, Sankt Peterburg je postao ruska prestonica umesto Moskve i u njega su preseljene vladine institucije. Prvi dvorac od kamena, koji još uvek postoji, bio je dovršen 1714. Sagrađen je za prvog gradonačelnika Sankt Peterburga, Aleksandra Menšikova. Iste godine započeti su radovi i na Petropavlovskoj crkvi unutar istoimene tvrđave. Njen veoma visok šiljati toranj jedno je od obeležja grada. Takođe je bio podignut i Zimski dvorac na reci Nevi, ali je 1721. srušen i zamenjen dvorcem od kamena. Kasnije je izgrađen današnji Zimski dvorac koji ima oko 1 100 prostorija. Ova veličanstvena palata krasi centar grada i u njoj se nalazi čuveni Ermitaž, Državni muzej.

Prva decenija postojanja Sankt Peterburga bila je obeležena neverovatnim razvojem. Do 1714. u gradu je navodno bilo oko 34 500 građevina! Izgradnja palata i impresivnih zdanja nastavila se nesmanjenim tempom. Mnoga od njih otkrivaju snažan uticaj koji je religija imala na rusku istoriju.

Na primer, u gradu se nalazi Kazanska crkva, koja je polukružnog oblika i ispred koje se nalazi kolonada. Njen impresivan izgled doprineo je tome da glavna gradska ulica, koja se zove Nevski Prospekt, bude poznata kao jedna od najvećih glavnih ulica na svetu. Crkva Svetog Isaka je počela da se gradi nešto kasnije. Pri tom je u močvarno zemljište bilo postavljeno oko 24 000 potpornih stubova, a za pozlatu ogromne kupole upotrebljeno je 100 kilograma čistog zlata.

I u okolini Sankt Peterburga gradila su se impresivna zdanja. Godine 1714. u Peterhofu, sada Petrodvorec, započela je izgradnja Velikog dvorca, Petrove rezidencije. U međuvremenu je u obližnjem gradiću Carsko Selo, sada Puškin, za Petrovu  ženu izgrađen raskošan dvorac Katarina. Kasnije su tokom istog veka podignuta dva impresivna dvorca u predgrađima u južnom delu grada, Pavlovsku i Gačini.

Lepoti tog novog grada u velikoj meri doprinosile su stotine mostova koji su napravljeni na mnogim rečnim kanalima. To je razlog zbog kog se Sankt Peterburg često naziva „Venecijom severa“. Francuski, nemački i italijanski arhitekti sarađivali su sa svojim talentovanim ruskim kolegama u stvaranju grada koji je, kako navodi The Encyclopædia Britannica, „jedan od najveličanstvenijih i najskladnijih evropskih gradova“.

Upornost uprkos poteškoćama

Petrovi protivnici nisu uviđali s kakvom će upornošću Rusi čuvati svoj „prozor u Evropu“. Knjiga Peter the Great—His Life and World objašnjava: „Od dana kada je Petar Veliki prvi put kročio na ušće Neve, to područje i grad koji je tu nikao bili su i ostali u posedu Rusije.“

Zaista, u toj knjizi se kaže da „tokom vekova, nijedan osvajač koji je s velikom vojskom ušao u Rusiju — poput Karla XII, Napoleona ili Hitlera — nije mogao da osvoji Petrovu baltičku luku, iako je nacistička vojska tokom Drugog svetskog rata držala grad pod opsadom 900 dana“. Tokom te duge opsade, u gradu je umrlo oko milion ljudi. U zimu 1941/42, kada se temperatura spustila na 40 stepeni ispod nule, mnogi su umrli od hladnoće i gladi. Na toj temperaturi i Celzijusova i Farenhajtova skala se poklapaju.

Kada je 1914. počeo Prvi svetski rat, ime grada je promenjeno u Petrograd. Zatim je 1924, nakon smrti Vladimira Lenjina, vođe Sovjetskog Saveza, grad dobio ime Lenjingrad. Na kraju je 1991, padom Sovjetskog Saveza, gradu vraćeno njegovo prvobitno ime, Sankt Peterburg.

Doprinosi svetu

Petrovim dekretom iz 1724, godinu dana pre nego što je umro u starosti od 52 godine, u gradu je osnovana Ruska akademija nauka, a 1757. osnovana je Akademija umetnosti. Tamo su u 19. veku studirali ruski slikari Karl Brijulov i Ilja Repin, koji su kasnije stekli međunarodni ugled.

Godine 1819, u Sankt Peterburgu je osnovan Državni univerzitet, a nakon toga i mnogo drugih visokoškolskih ustanova. Krajem 19. veka, ruski psiholog Ivan Pavlov,  stanovnik Sankt Peterburga i dobitnik Nobelove nagrade, razvio je koncept takozvanog uslovnog refleksa. Takođe, u ovom gradu je ruski hemičar Dmitrij Mendeljejev sastavio Periodni sistem elemenata, ili Mendeljejev sistem, kako je poznat u Rusiji.

Kulturni život grada takođe je privlačio međunarodnu pažnju. Godine 1738. osnovana je plesna akademija, iz koje je ponikao svetski poznat balet Marinski. Grad su ubrzo krasile mnoge koncertne dvorane i pozorišta. U Sankt Peterburgu su živeli čuveni kompozitori, poput Petra Iljiča Čajkovskog. On je poznat po nezaboravnoj muzici koju je komponovao za klasične balete Uspavana lepotica, Labudovo jezero i Krcko Oraščić, kao i po čuvenoj kompoziciji Uvertira 1812.

U Sankt Peterburgu je živelo i mnogo proslavljenih ruskih pesnika i pisaca. Po mišljenju mnogih, mladi Aleksandar Sergejevič Puškin postao je „najveći ruski pesnik i osnivač moderne ruske književnosti“. Puškinova dela su, poput Šekspirovih, snažno uticala na književnost i prevedena su na sve vodeće svetske jezike. Jedno od njih je i oda gradu koji je prihvatio kao svoj, a koju smo citirali na početku ovog članka. Pored Puškina, tu je i Dostojevski, za koga The Encyclopædia Britannica kaže da se „uglavnom smatra jednim od najboljih romanopisaca svih vremena“.

Dakle, moglo bi se reći da je Sankt Peterburg velikodušno i višestruko vratio sve što je u svojim skromnim počecima dobio od Evrope. Sasvim je sigurno da su tokom godina njegovi stanovnici obogatili svetsku kulturnu baštinu.

Vreme za razmišljanje

U sedmici od 24. maja do 1. juna 2003, stotine hiljada posetilaca Sankt Peterburga učestvovalo je u proslavi 300-te godišnjice njegovog postojanja. Dok su uživali u svemu što je bilo pripremljeno za tu priliku, mnogi su razmišljali o lepoti grada i o njegovoj veličanstvenoj istoriji.

Samo jednu sedmicu ranije, mnogi su posetili Sankt Peterburg ali s drugom namerom — da bi prisustvovali posvećenju novih objekata u sklopu ruske podružnice Jehovinih svedoka, koja se nalazi u jednom od predgrađa. Dan nakon posvećenja, 9 817 osoba se sakupilo na stadionu Kirov u Sankt Peterburgu kako bi čuli sažetak programa za posvećenje i ohrabrujuće izveštaje o aktivnostima Jehovinih svedoka u Rusiji i mnogim drugim zemljama.

Više nego što se može videti

Posetioci Sankt Peterburga često su u dilemi odakle da počnu razgledanje, jer ima toliko toga što treba videti. Ta dilema se javlja i prilikom posete Ermitažu. Procenjuje se da kada bi se u stotinama prostorija ovog muzeja proveo jedan minut pored svakog izložbenog eksponata, za kompletan obilazak bile bi potrebne godine.

Drugi smatraju da je jedna od najupečatljivijih karakteristika Sankt Peterburga balet. Na primer, u čuvenom Teatru Marinski možete sedeti ispod kitnjasto ukrašenih kristalnih lustera, među svetlucavim zidovima, za čiju je pozlatu upotrebljeno skoro 400 kilograma zlata. U ovom ambijentu može se gledati jedan od najboljih svetskih baleta.

Čak i obična šetnja ovim gradom od oko pet miliona stanovnika može predstavljati lep doživljaj, jer se duž reke Neve mogu videti prekrasna zdanja. Putovanje izvanrednom gradskom podzemnom železnicom, koja spada među najdublje u svetu, samo po sebi može biti prijatan doživljaj. Više od dva miliona ljudi dnevno koristi metro koji ima više od 50 stanica raspoređenih na dužini od oko 98 kilometara. Neke od stanica su među najlepšima u svetu. Godine 1955, kada je gradski metro otvoren, The New York Times je nazvao njegove stanice „nizom savremenih podzemnih palata“.

Zaista, Sankt Peterburg bi vas sigurno impresionirao svojim upečatljivim nastankom i razvojem, kao i svojom neprolaznom baštinom lepote, umetnosti, kulture, obrazovanja i muzike. Bez obzira na interesovanja posetilaca, oni će se verovatno složiti s jednom enciklopedijom koja Sankt Peterburg naziva „jednim od najlepših gradova Evrope“.

[Slika na 23. strani]

Petar Veliki, osnivač grada

[Slika na 24. strani]

Petropavlovska tvrđava sa crkvom, gde je položen kamen temeljac Sankt Peterburga

[Slike na stranama 24, 25]

Zimski dvorac na reci Nevi, u kom je sada smešten muzej Ermitaž (enterijer skroz desno)

[Izvor]

The State Hermitage Museum, St. Petersburg

[Slika na stranama 24, 25]

Veliki dvorac

[Slika na 25. strani]

Sankt Peterburg je nazvan ’Venecijom severa‘

[Slike na 26. strani]

Svetski poznat Teatar Marinski

[Izvori]

Steve Raymer/National Geographic Image Collection

Photo by Natasha Razina

[Slike na 26. strani]

Stanice podzemne železnice u Sankt Peterburgu su opisane kao „podzemne palate“

[Izvori slika na 23. strani]

Slika na vrhu: Edward Slater/Index Stock Photography; umetnička slika i amblem: The State Hermitage Museum, St. Petersburg