Knjiga protiv knjigâ

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

ZAŠTO mnogi ljudi imaju negativno mišljenje o Bibliji? U nekim zemljama odgovor je povezan s nastankom jednog sredstva koje su ljudi osmislili da bi sprečili „jeres“ — sa Indeksom zabranjenih knjiga. Kako je došlo do toga?

Katolička crkva je oduševljeno pozdravila pojavu štampanja. Neke pape su veličale ovaj izum, a mnogi sveštenici su ga nazivali „božanskim umećem“. Međutim, uskoro je crkva uvidela da se štampanje koristi i da bi se širila verovanja suprotna katoličkim. Zato su krajem 15. veka u mnogim evropskim biskupijama nametnuta ograničenja. Uveden je imprimatur (dozvola za štampanje), a 1515. godine Peti lateranski sabor dao je uputstva za kontrolu štampanja. Prekršiocima je pretila ekskomunikacija. Međutim, to nije zaustavilo širenje štampanog materijala i knjiga koje je crkva smatrala opasnim za veru i moral, naročito nakon pojave reformacije. I pored toga, u Vatikanu su se krajem 16. veka nadali da „još mnogo godina neće biti štampanja“.

Da bi sprečila „snažnu i odvratnu poplavu otrovnih knjiga“  — kao što je rekao jedan italijanski jezuit ne tako davne 1951. godine — crkva je zahtevala da se napravi spisak zabranjenih knjiga koji bi važio za sve katolike. Godine 1542, osnovana je Rimska inkvizicija. Po svemu sudeći, njen prvi javni čin bio je jedan edikt protiv slobode štampanja religioznih knjiga. Kada je, 1555. godine, bivši glavni inkvizitor Đan Pjetro Karafa postao papa Pavle IV, odmah je naredio jednoj komisiji da sastavi spisak zabranjenih knjiga. Prvi Indeks zabranjenih knjiga štampan je 1559. godine.

Koje knjige su zabranjivane?

Indeks je bio podeljen u tri „kategorije“. Prva je navodila pisce, čije su sve knjige bile zabranjene, bez obzira na temu. Druga je nabrajala pojedina zabranjena dela pisaca čija ostala izdanja nisu bila za osudu. U trećoj se nalazila dugačka lista anonimnih dela. Taj Indeks je obuhvatao 1 107 cenzura koje su se odnosile ne samo na knjige s religioznim temama već i na ostalu literaturu. Jedan dodatak navodio je zabranjena izdanja Biblije, posebno ističući da su svi prevodi na narodnim jezicima zabranjeni.

Iako su u nekim područjima zabrane već bile na snazi, „ovim odredbama, koje su se odnosile na sve katolike, crkva je objavila svoj prvi zvanični proglas protiv štampanja, čitanja i posedovanja Svetog pisma na narodnim jezicima“, kaže Điljola Franjito, profesor istorije na Univerzitetu u Parmi, u Italiji. Sastavljanju Indeksa oštro su se suprotstavili vlasnici knjižara i izdavačkih kuća, kao i vlade, koje su imale koristi od štampanja. Zbog tih i još nekih razloga, pripremljeno je novo izdanje koje je objavljeno 1564, nakon Tridentskog sabora.

Da bi se taj spisak revidirao, 1571. godine osnovana je posebna Kongregacija Indeksa. O tome koja dela treba zabraniti jedno vreme su zajedno odlučivali Kongregacija inkvizicije, Kongregacija Indeksa i jedan papin velikodostojnik, poznat kao Magistar svete palate. Sukobi zbog sličnih odgovornosti i suprotna mišljenja o tome da li veću moć treba dati biskupima ili lokalnim inkvizitorima bili su neki od razloga zbog kojih se odlagalo izlaženje trećeg kataloga zabranjenih knjiga. To izdanje je sastavila Kongregacija Indeksa, ozvaničio ga je Klement VIII u martu 1596. Međutim, na zahtev inkvizicije, Indeks je bio neko vreme povučen iz štampe, dok u njega nisu unete oštrije zabrane svih prevoda Biblije na narodnim jezicima.

Nakon ovog izdanja, Indeks zabranjenih knjiga dobio je više-manje ustaljeni oblik, uprkos tome što je kroz vekove stalno dopunjavan. Mnogi protestanti, čija su dela navedena u Indeksu, opisali su ga kao „najbolji vodič da se pronađu knjige koje obavezno treba pročitati“. Ipak, treba imati na umu da su, u to vreme, protestantizam i katolicizam imali veoma slične stavove u vezi sa cenzurom knjiga.

Indeks je imao poguban uticaj na kulturu, što je u zemljama kao što je Italija „ugušilo napredak“, kaže istoričar Antonio Rotondo. Još jedan istoričar, Gvido Dalolio, kaže da je Indeks bio „jedan od glavnih faktora koji su doveli do kulturnog zaostajanja Italije u odnosu na ostale delove Evrope“. Da ironija bude veća, neke knjige su opstale zahvaljujući tome što su bile smeštene u takozvanom paklu, jednom posebnom mestu na kom je u mnogim crkvenim bibliotekama pod ključem držana zabranjena literatura.

Međutim, nova uloga javnog mnjenja u doba prosvećenosti postepeno je  okončala postojanje tog „najvećeg represivnog sredstva ikada korišćenog da bi se ograničila izdavačka sloboda“. Jedan italijanski izdavač je 1766. godine napisao: „Svojim cenzurama, rimokatolička crkva ne odlučuje o vrednosti knjiga. O tome odlučuju čitaoci.“ Indeks je gubio značaj, tako da je 1917. godine raspuštena Kongregacija Indeksa, koja je radila na njegovom dopunjavanju. Od 1966, Indeks „više nije imao snagu crkvenog zakona i s njim povezanih cenzura“.

Biblija na narodnim jezicima

Istorijat Indeksa otkriva da je od svih ’otrovnih knjiga‘, jedna posebno zabrinjavala crkvene vlasti — Biblija na narodnom jeziku. U 16. veku Indeks je, kako navodi stručnjak Hesus Martinez de Buhanda, sadržavao „oko 210 izdanja celokupne Biblije ili Novog zaveta“. U to vreme Italijani su bili poznati kao oduševljeni čitači Biblije. Ipak, svojom rigoroznom zabranom Pisma na narodnom jeziku, Indeks je iz korena promenio odnos ove nacije prema Božjoj Reči. „Zabranjeno i uklonjeno kao izvor jeresi, Sveto pismo je u svesti Italijana na kraju poistovećivano s delima jeretika“, rekla je Điljola Franjito. Osim toga, ona još kaže: „Put spasenja za katolike u južnoj Evropi bio je preko katehizma“, i „bilo je poželjnije da u religioznom pogledu narod bude zaostao, nego da poseduje zrelost“.

Tek je 1957. godine papa Benedikt XIV dozvolio čitanje ’onih prevoda Biblije na narodni jezik koje je odobrila Papska Stolica‘. Konačno je mogao biti urađen novi italijanski prevod Biblije, koji se zasnivao na latinskoj Vulgati. U stvari, italijanski katolici su morali čekati do 1958. da bi dobili prvi kompletan prevod Biblije temeljen na izvornim jezicima.

Danas, u „širenju Pisma posvuda“ prvenstveno učestvuju oni koji nisu katolici, kaže gospođa Franjito. Bez sumnje, u tome su među najaktivnijima Jehovini svedoci, koji su distribuisali više od četiri miliona primeraka Prevoda Svetog pisma Novi svet na italijanskom. Na taj način, oni su pomogli da se ponovo rasplamsa ljubav prema Božjoj Reči u srcima stotina hiljada ljudi (Psalam 119:97). Zašto se i vi ne biste bolje upoznali sa ovom izuzetnom knjigom?

[Slika na stranama 20, 21]

Stranice Indeksa zabranjenih knjiga

[Izvor]

Su concessione del Ministero per i Beni e le Attività Culturali

[Slika na 22. strani]

Italijanska Biblija iz 16. veka koju je crkva zabranila

[Slika na 22. strani]

Prevod Svetog pisma Novi svet je kod mnogih ljudi oživeo ljubav prema Božjoj Reči