Nakon eksplozije

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ EKVADORA

 BIO je to jedan prijatan dan, 20. novembar 2002, u ekvadorskom gradu Riobamba. Na plavičastom nebu iznad grada lebdeli su beli, paperjasti oblaci. Okolni vulkani pokriveni snežnim kapama izgledali su poput prizora s razglednice. U ovom gradu koji se nalazi u Andima, na oko 2 700 metara nadmorske visine, 124 000 stanovnika obavljalo je svoje svakodnevne poslove, ne sluteći da će ovo spokojstvo iznenada biti narušeno. Odjednom je popodnevni mir prekinula zaglušujuća eksplozija! Prozori su počeli da se tresu, a tlo pod nogama je podrhtavalo. Pojavio se zloslutan oblak u vidu pečurke koji se brzo širio.

Za manje od deset minuta začula se druga eksplozija praćena snažnim udarnim talasom koji je lomio prozore i izvaljivao vrata iz šarki. Zatim se pojavio uskovitlani oblak vatre i dima, koji je bio mnogo veći od prvog. Usledila je serija eksplozija i blesaka.

Dvoje 60-godišnjaka, Hose i njegova supruga Ana — oboje Jehovini svedoci — žive oko 400 metara od centra eksplozije. Silina eksplozivnog udara bacila ih je na pod. Ana je stajala blizu ulaznih vrata kada ih je eksplozija iščupala iz šarki i zavitlala ka zidu. Dok je prestrašeni par žurio ka zadnjem delu kuće, plafon je počeo da se ruši na njih. Nekako su uspeli da se domognu malog unutrašnjeg dvorišta, gde su se zbili jedno uz drugo i počeli da se mole. Na sreću, 15 minuta kasnije stigao je njihov sin koji ih je odvezao na sigurno mesto.

Nisu svi tako dobro prošli. Nakon eksplozije nastala je panika. Mnoštvo ljudi se dalo u bekstvo. Usred vike i vrištanja, neki su se spotakli i pali na slomljeno staklo koje se nalazilo svuda po trotoarima. Automobili, autobusi i kamioni su napuštali grad vratolomnom brzinom — neki su čak vozili jednosmernim ulicama u pogrešnom smeru! Mnogi koji su izašli iz škole ili s posla, skoro 24 sata nisu znali u kakvom su stanju i gde se nalaze članovi njihove porodice.

Šta je prouzrokovalo ovaj haos? Požar u jednom podzemnom skladištu municije u obližnjoj vojnoj bazi izazvao je razornu lančanu reakciju — eksplozije signalnih raketa, ručnih bombi i tenkovskih i minobacačkih granata. Pošto su se eksplozije nastavile, policija je putem razglasa upozoravala stanovnike da napuste grad i da se udalje najmanje 15 kilometara.

Ubrzo je Riobamba opustela. Hiljade meštana stajali su na autoputu izvan grada, stisnuti jedni uz druge na hladnom noćnom vazduhu — mnogi bez kaputa ili jakni. Konačno su, posle nekoliko sati eksplozije počele da se stišavaju. Zbog toga su meštani počeli da se oprezno vraćaju u grad, na šta ih je prinudila i izuzetno niska temperatura. Sledećeg jutra, na svetlu dana, mnogi su ustanovili da su prozori, vrata, krovovi, tavanice i zidovi njihovih domova ozbiljno oštećeni. Jedna porodica je u spavaćoj sobi našla komade stakla u obliku bodeža koji su se zarili u krevet. Drugi su nalazili gelere u svojim kućama i oko njih.

Početni izveštaji pokazali su da je najmanje 7 osoba poginulo, 538 je povređeno, a 18 000 domova je oštećeno. Niko od 950 Svedoka s tog područja nije poginuo, iako su dvoje zadržani na lečenju zbog ozbiljnih posekotina.

Pomoć za postradale

Sledećeg dana, starešine iz lokalnih skupština Jehovinih svedoka kontaktirale su sa članovima skupštine kako bi se uverili da su svi dobro. Nešto kasnije tog dana jedan putujući nadglednik Jehovinih svedoka sastao se sa starešinama iz 13  skupština iz tog grada i okoline da bi ustanovili kolika je šteta pričinjena i koliko ima povređenih. On je podstakao starešine da se pobrinu za emocionalne i duhovne potrebe preživelih. Bilo je veoma važno prisustvovati hrišćanskim sastancima, čak i u tako teškim okolnostima! (Jevrejima 10:24, 25). Zato su lokalne skupštine već od sledeće večeri počele da održavaju svoje redovne sastanke.

Detaljan izveštaj o šteti na domovima Svedoka bio je sastavljen u četvrtak i petak, a zatim je poslat podružnici Jehovinih svedoka u Gvajakilu. U izveštaju je posebno naglašena hitna potreba za popravkom stotina polomljenih prozora kako bi se stanari zaštitili od hladnoće. Za nekoliko sati, podružnica je nabavila velike rolne providnog najlona, selotejp i eksere koji se mogu ukucati u beton, što je bilo potrebno da bi se mogle izvršiti privremene popravke.

U subotu u devet časova ujutro iz podružnice je stigao kamion s neophodnim stvarima. Timovi Svedoka, u kojima su bili i muškarci i žene, već su pomagali suhrišćanima da uklone slomljeno staklo iz svojih domova kako bi mogli početi da postavljaju najlon na prozore. Sav rad organizovan je u jednoj lokalnoj Dvorani Kraljevstva. Da bi se najlon brzo izmerio, nacrtane su mere na podu. Zahvaljujući tim tačnim merama koje su dostavile ekipe za pružanje humanitarne pomoći, sečen je najlon odgovarajuće dužine, a zatim je odnošen timovima koji su bili spremni da ga postave.

Hose, koga smo ranije spomenuli, priča: „Kada smo sledećeg popodneva nakon eksplozije stigli kući, braća su već bila tamo i uklanjala krš. U subotu je navratio naš prvi komšija koji je, zapazivši odlično postavljen najlon na našoj kući, pitao: ’Koliko vas je sve ovo koštalo?‘“ Kako je samo bio iznenađen kada je saznao da je sve urađeno besplatno!

Do subote uveče je oko 200 dobrovoljaca iz lokalnih skupština zatvorilo najlonom prozore na 91 kući Svedoka. Pomoć je pružena i mnogima koji nisu Svedoci. Jedne novine su objavile fotografiju kuće na kojoj su radili Svedoci i istakle da je samo jedna od osam osoba koje tu stanuju Jehovin svedok.

Pružanje emocionalne podrške

Zbog ove eksplozije, mnogi su pretrpeli veliki stres. Da bi se pružila uteha Svedocima s tog područja, pripremljen je jedan poseban sastanak za ponedeljak, 25. novembar, u pet sati po podne. Vodila su ga braća koja služe u ekvadorskoj podružnici. Sastanak se nije mogao održati kasnije, jer nije bilo električnog osvetljenja. Pošto se činilo da je vreme održavanja pomalo nezgodno, očekivalo se da će biti svega oko 600 prisutnih. Međutim, Kongresnu dvoranu u Riobambi ispunilo je mnoštvo od 1 421 osobe, među kojima je bilo i komšija koje nisu Svedoci! Ključni stih koji je razmatran tokom programa bio je Psalam 4:9: „Ja ću mirno ležati i mirno ću zaspati, jer mi ti, Jehova, spokoja u mome domu činiš.“ Svi prisutni su bili veoma zahvalni za utehu koju su dobili putem ovog duhovnog programa.

Za tu priliku, kopiran je članak „Prirodne katastrofe — pomoći svom detetu da izađe na kraj“ iz časopisa Probudite se! (22. jun 1996). Po završetku programa, stotine primeraka bile su podeljene roditeljima. Jedan odlomak iz tog članka navodi:

’Uprava federalne spasilačke službe SAD (FEMA) primećuje da neposredno posle neke katastrofe deca obično strahuju da će (1) ostati sama, (2) da će biti odvojena od porodice, (3) da će se taj događaj ponovo desiti, i (4) da će neko biti povređen ili ubijen.‘ Na osnovu ovog članka, roditelji su bili podstaknuti da:

1. Pokušaju da zadrže porodicu na okupu.

2. Uzmu vremena da mirno objasne situaciju.

3. Ohrabre decu da pričaju o svojim osećanjima.

4. Uključe decu u aktivnost raščišćavanja.

 Dodatni primerci ovog članka iz Probudite se! kasnije su uručivani komšijama i studentima Biblije.

Tri sedmice nakon eksplozije, obezbeđen je materijal za trajnije popravke, koje su obuhvatale postavljanje novih prozora, tavanica i krovova. Svi ti radovi, uključujući i popravku dveju Dvorana Kraljevstva, bili su završeni u naredne tri sedmice. Mnogi su bili veoma zahvalni za ovu ljubaznu pomoć.

Različite katastrofe su uobičajene tokom ovih ’poslednjih dana‘ (2. Timoteju 3:1-5). Međutim, podrška koju Jehovini svedoci pružaju jedni drugima i svojim komšijama, svedoči o snazi pravog hrišćanstva. Hose je to lepo izrazio, rekavši: „Jehovina organizacija ne okleva da nam pruži pomoć kada je to potrebno.“

[Slike na 15. strani]

Oko 200 Svedoka volontera učestvovalo je u raščišćavanju. Ugrađivani su novi prozori koji su napravljeni po meri. Izvršene su popravke na krovovima.