Naličje glamura

NEMA sumnje da ćete zahvaljujući tome što pratite modu doprineti svom lepšem izgledu i podići svoje samopouzdanje. Dobro odabrana odeća može prikriti vaše fizičke nedostatke i čak istaći ono što je privlačno kod vas. Od nje takođe zavisi i kakvo će mišljenje drugi imati o vama.

Ali svet mode ima i svoje naličje koje se ne može ignorisati. Kupci mogu biti zarobljeni u vrtlogu stalne kupovine nove odeće. Na kraju krajeve, modna industrija neprestano lansira nove stilove. To se ne dešava slučajno, naprotiv, modne kuće mnogo više profitiraju kada određeni stil odevanja brzo izlazi iz trenda. Kao što je to Gabrijela Koko Šanel rekla, „odeća se pravi da bi izašla iz mode“. Zato se neoprezan kupac oseća primoranim da kupuje novu odeću samo da bi išao u korak s modom.

Takođe, kupci su u opasnosti da podlegnu suptilnom uticaju reklama. Modne kompanije troše milione dolara na reklamiranje svojih proizvoda. U tim reklamama obično prikazuju kako oni koji nose odeću s njihovim zaštitnim znakom navodno žive bezbrižno. Takve poruke mogu imati snažan uticaj. „Kad nemaju patike određene marke, za tinejdžere je to najstrašnija stvar u životu“, kaže jedan nastavnik iz Španije.

Mamac modnih hirova

Neke osobe nose garderobu određenog stila da bi pokazale da pripadaju određenoj grupi. One svojom odećom možda pokazuju da odbacuju društvene norme, da vode slobodniji način života ili čak da imaju nasilne i rasističke ideje. Premda se neki od ovih stilova mogu kositi sa opšteprihvaćenim merilima moralnosti i pristojnosti, i mogu delovati šokantno, obično većina pripadnika grupe nosi odeću karakterističnu za ove stilove. Možda se čak i nekima koji ne podržavaju ideje određene grupe dopada stil odevanja njenih pripadnika. Oni koji prihvataju takve modne trendove mogu odati utisak da dele i promovišu osnovna uverenja grupe.

Modni hirovi se obično pojave i nestanu, ponekad za samo nekoliko meseci. Njih obično lansiraju popularni muzičari ili drugi koji diktiraju modu. Pa ipak, malo je modnih trendova koji na kraju postanu ustaljeni stilovi. Primera radi, džins je bio popularan među mladim demonstrantima u 50-im i 60-im godinama prošlog veka. Međutim, sada ga u različitim prilikama nose ljudi svih starosnih grupa.

Težnja za savršenom figurom

Osobe koje modi pridaju preveliku pažnju mogu postati preterano zabrinute zbog svog izgleda. Neprestano smo izloženi slikama manekenki koje su obično visoke i vitke. a „Dobro“ građene manekenke reklamiraju skoro sve, od auta do slatkiša. Prema procenama britanskog Centra za istraživanje socijalnih problema, „današnje mlade žene u jednom danu vide više slika izuzetno lepih žena nego što su naše majke videle tokom cele svoje mladosti“.

Ovo neprestano prikazivanje modela može imati štetan uticaj. Na primer, prema jednoj anketi koja je objavljena u časopisu Newsweek, u Sjedinjenim Državama 90 posto  tinejdžera među belcima nije zadovoljno svojim telom. Neki od njih će praktično sve uraditi da bi imali ’idealnu figuru‘. Međutim, u Centru za istraživanje socijalnih problema tvrdi se da manje od pet posto ženske populacije može postići idealnu težinu i proporcije kakve se prezentuju u medijima. Uprkos tome, idolizovanje veoma vitke figure navelo je mnoge mlade žene da robuju svom izgledu. Zbog toga su neke počele da pate od anoreksije. b Španska manekenka Nijevez Alvarez, koja je patila od anoreksije, priznaje: „Više sam se plašila dobijanja kilograma nego smrti.“

Istina, poremećaje u ishrani kao što su anoreksija i bulimija mogu prouzrokovati mnogi drugi činioci. Međutim, doktori En  Gijmo i Mišel Laksaner kažu: „Kult vitkosti nosi izvesne odgovornosti.“

Očigledno je da moda ima pozitivnu i negativnu stranu. Ona zadovoljava osnovnu čovekovu želju da lepo izgleda i da nešto novo obuče. Ali ekstremnost kada je u pitanju moda može nas navesti da nosimo odeću na osnovu koje drugi mogu steći pogrešan utisak o nama. Ukoliko poklanjamo preveliku pažnju izgledu mogli bismo podržavati pogrešno verovanje da naša vrednost zavisi od našeg izgleda, a ne od toga kakvi smo kao osobe. „Moramo početi da cenimo sposobnosti i unutrašnje kvalitete osobe, a ne samo spoljašnjost“, kaže prethodno citirana Nijevez Alvarez. Ali takva promena u stavu se verovatno neće desiti uskoro. Kako onda možemo steći uravnoteženo gledište o modi?

[Fusnote]

 [Okvir/Slike na stranama 8, 9]

Da li bi iko nosio tako nešto?

Svakog proleća i jeseni, modne kuće u Njujorku, Parizu i Milanu predstavljaju ekskluzivnu odeću vodećih svetskih kreatora. Osim što su izuzetno skupe, mnoge od ovih kreacija izgledaju veoma nepraktično, čak ih nije moguće ni nositi. „Ekstravagantne, napadne kreacije koje vidite nisu kreirane za publiku“, kaže španski kreator Huan Dujos. „Svrha modne revije nije da se proda odeća koja se prikazuje, već više da kreator skrene pažnju na sebe ili na zaštitni znak svoje modne kuće. Na primer, udarna kolekcija o kojoj se mnogo komentariše u medijima može pospešiti prodaju parfema sa imenom istog kreatora.“

[Slika na 7. strani]

Sleđenje kratkotrajnih modnih trendova može skupo koštati

[Slika na 7. strani]

Neke osobe su počele da pate od anoreksije

[Slika na 7. strani]

Prihvatanje određenog modnog trenda može vas poistovetiti s nekom grupom