Orhideje u svoj svojoj lepoti

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KOSTARIKE

„Ponosno se šepure na zidu, poigravaju na povetarcu, čas u hladu, čas na suncu, a sada se, kao nikada ranije, diče svojom lepotom.“

OVIM rečima je u jednom novinskom članku najavljena Godišnja izložba orhideja u San Hozeu u Kostariki. Čak i pri samom pomenu orhideja većina ljudi zamisli neko od najegzotičnijeg i najlepšeg cveća na svetu. Na izložbi se čuo komentar jednog posetioca koji je rekao: „Kako neko može da kaže da nema Boga kada vidi takvu složenost i lepotu?“ Zaista, orhideje odaju čast Jehovi Bogu, čija se nevidljiva svojstva mogu zapaziti po onome što je stvorio! (Rimljanima 1:20).

Ljudi se hiljadama godina dive orhidejama. Postoje dokazi da su ih Kinezi uzgajali pre više od 4 000 godina. Na drugoj strani zemljine kugle, Montezuma II, koji je od 1502. do 1520. vladao područjem koje se nalazi u današnjem Meksiku, navodno je uzgajao više vrsta orhideja. Pa ipak, potražnja za ovim biljkama je uzela maha tek u XIX veku.

Jedan Englez po imenu Vilijam Katli, dobio je 1818. iz Brazila jednu pošiljku tropskih biljaka. Zapazio je da se među materijalom u koji su bile upakovane nalaze delovi neke biljke koji su ličili na korenje. Zasadio ih je i bio je oduševljen kada se, nakon što su se razvili, pojavio predivan purpurni cvet. Ta vrsta orhideje sada je poznata kao Cattleya.

Među bogatima je tokom XIX veka bilo veoma popularno da sakupljaju retke vrste orhideja. Naročito su novi primerci dostizali visoku cenu. Međutim, do kraja veka, pomama za orhidejama se stišala. Zatim se nastavila nekoliko decenija kasnije kada su otkrivene jeftine metode uzgajanja orhideja. Sada je svako mogao da uživa u lepoti ovog egzotičnog cveća!

 Neverovatna raznolikost

Porodica orhideja je verovatno najveća porodica cvetnica s obzirom na to da obuhvata više od 20 000 vrsta koje rastu širom sveta. a Ima ih praktično svuda, od arktičkog kruga do polupustinjskih oblasti. Neke orhideje se mogu pronaći na krošnjama drveća u Andima na nadmorskoj visini od 3 000 metara, a neke — poput pojedinih u Australiji — veći deo svog veka provedu pod zemljom.

Orhideje se veoma razlikuju u veličini, boji i mirisima koje ispuštaju. Neke u Papua-Novoj Gvineji su visoke i po nekoliko metara i teške čak dve tone. Druge imaju cvet veličine glave čiode i bez problema mogu stati u naprstak. Iako neke orhideje imaju koren u zemljištu, većina ih (epifite) raste na drveću ili na drugim biljkama. Ima orhideja koje ispuštaju blagi miris kokosa ili malina, a ima i onih koje zaudaraju na trulež.

Neko bi mogao postaviti pitanje: ’Da li je moguće da sve ove biljke, čiji se cvetovi toliko razlikuju, potiču iz iste porodice?‘ Čak i s takvom neverovatnom raznolikošću, postoje dve stvari po kojima se orhideje jasno razlikuju od ostalog cveća. Prvo, orhideje imaju poseban raspored latica, i drugo, imaju stabljiku na kojoj se  nalaze i muški i ženski organi za razmnožavanje.

Orhideje poreklom iz Kostarike

Uprkos maloj površini na kojoj se prostire, Kostarika je jedna od zemalja s najviše orhideja na svetu. Tamo uspeva čak više od 1 400 različitih vrsta, a sigurno postoje i mnoge koje još nisu otkrivene. Zahvaljujući umerenoj klimi kojoj doprinose Karipsko more na istoku i Tihi okean na zapadu, Kostarika je područje s promenljivim stepenom vlažnosti, pa zbog toga predstavlja pogodno mesto za rast velikog broja različitih orhideja. U ovoj zemlji se na srednjim nadmorskim visinama nalaze mnoga vlažna područja (zvana maglovite šume), gde uspeva većina orhideja. U jednoj maglovitoj šumi je pronađeno drvo na kojem se nalazilo 47 vrsta orhideja!

Opstanak mnogih vrsta orhideja je ozbiljno ugrožen i ulažu se napori da se one sačuvaju. Na svu sreću, druge vrste još uvek uspevaju u šumama Kostarike. Danas se gajenjem orhideja bave ljudi iz različitih društvenih slojeva. Iako ih nije teško uzgajati, postoji jedan problem. Gajenje orhideja može postati prava zavisnost. Jedna književnica je to ovako opisala: „Gajiti samo jednu orhideju isto je što i pokušati pojesti samo jedan kikiriki!“

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 23. strani]

Godišnja izložba orhideja

Kostarikansko Udruženje ljubitelja orhideja je 1971. organizovalo prvu izložbu kako bi podstaklo ljude da budu svesniji potrebe za očuvanjem prirodnog staništa orhideja. Izložba je u početku bila mala, sa svega 147 sadnica koje su bile poređane na nekoliko stolova. Međutim, pre nekoliko godina je bilo izloženo više od 1 600 primeraka. Prava eksplozija boja dočekuje posetioce kojima se pruža prilika da uživaju u lepoti orhideja najrazličitijih veličina i oblika.

[Izvor]

Jardín Botánico Lankester

[Okvir/Slike na 24. strani]

Lankesterove bašte

Britanski prirodnjak Čarls Lankester Vels je 1917. osnovao ovaj tihi raj koji se smatra jednom od najdragocenijih botaničkih bašti na američkim kontinentima. Lankesterove bašte se mogu pohvaliti sa 800 egzotičnih orhideja koje potiču s tog područja. Ove orhideje uspevaju na površini od 10,7 hektara šuma i vrtova; to je ujedno i državni centar za očuvanje vrsta. Divlje orhideje — a posebno retke vrste — ponekad se ilegalno prodaju. Kada ih vlasti zaplene, donose ih u Lankesterove bašte u nadi da će biti sačuvane.

[Izvor]

Gornje fotografije: Jardín Botánico Lankester de la Universidad de Costa Rica

[Okvir/Slike na 25. strani]

Uzgajanje orhideja u kući

◼ Većina orhideja može da raste u saksijama ili korpicama sa šljunkom ili korom drveta.

◼ Iako većina orhideja ne zahteva zemljište, ipak je neophodno redovno ih đubriti — posebno kada cvetaju.

◼ U zavisnosti od vrste, orhidejama je potrebna različita količina sunčeve svetlosti. Jaka svetlost s prozora koji je okrenut ka jugu pogodna je za vrstu Vanda, dok je jaka svetlost sa zapada ili slaba s juga najbolja za vrstu Cattleya. Orhideji Phalaenopsis pogoduje svetlost sa zapadne strane ili slabija svetlost s prozora prema jugu.

◼ Orhideje treba zalivati sve dok višak vode ne počne da izlazi kroz rupice na dnu saksije. Pre narednog zalivanja, sadnicu treba ostaviti da se malo osuši.

◼ Orhideje uspevaju u vlažnoj sredini. Zato, ako živite u području sa suvom klimom, stavite orhideje u plitke posude s kamenčićima i dolivajte vodu do vrhova kamenčića.

[Slike]

„Phalaenopsis“

„Vanda“

„Cattleya“

[Izvor]

Jardinería Juan Bourguignon

[Slika na stranama 24, 25]

Tigrasta orhideja može dostići visinu od preko šest metara i težinu od dve tone

[Izvor]

Gornje fotografije: Jardín Botánico Lankester de la Universidad de Costa Rica

[Izvor]

Noemi Figueroa/Brooklyn Botanical Garden

[Slika na 25. strani]

Najmanje orhideje na svetu imaju prečnik od svega jednog milimetra