Promenljivo lice mode

BILI mi toga svesni ili ne, moda bar u izvesnoj meri svakodnevno utiče na to šta ćemo obući. Na kraju krajeva, zbog toga što ima snažan uticaj, moda uglavnom određuje i kakva će biti ponuda na tržištu.

Čak i ona odeća koju sada smatramo sasvim običnom nekada je bila poslednji modni hit. Primera radi, pre više od jednog veka muške košulje i kravate su postale izuzetno moderne. A još od 1920-ih, ženski džemperi su postali ustaljeni modni trend.

Modnu industriju pokreću dve osnovne čovekove želje — želja za nečim novim i želja da se prilagodi okolini. Skoro svako voli da obuče nešto novo. Ponekad ne kupujemo novu odeću samo zato što je stara iznošena, već jednostavno promene radi. Osim toga, verovatno ne želimo da odskačemo svojim izgledom te zato kupujemo odeću koja je u izvesnoj meri u skladu sa stilom odevanja ljudi u našem svakodnevnom okruženju. Želju čoveka za nečim novim, kao i želju da se prilagodi okolini, industrija odeće već vekovima zadovoljava — a ponekad i iskorišćava.

Kratak istorijski pregled

Da bi stvorili izvestan stil, kreatori kombinuju pet osnovnih komponenti: boju, kroj, pad tkanine, tkanje i detalje kojima se postiže vizuelni efekat. U tom pogledu, kreatorima i krojačima je tokom godina bio dostupan sve veći izbor. Na primer, u drevnom Egiptu najtraženiji je bio providni lan. Sem toga, on je bio idealna tkanina za toplu klimu. Ali pošto se lan nije mogao lako obojiti, obično se izbeljivao. Međutim, egipatski modni kreatori su plisirali materijal tako da je odeća lepo padala i bila privlačnog kroja. Tako je nastao jedan od svetskih modnih trendova koji se najduže zadržao.

U prvom veku n. e. pojavile su se nove tkanine i boje. Bogati Rimljani su iz Kine i Indije uvozili svilu, premda je zbog troškova prevoza svileni materijal koštao koliko i zlato. Još jedan materijal koji je ušao u modu bila je obojena vuna iz Tira. Kilogram ovog materijala stajao je 2 000 denara, što je novac koji je prosečan radnik mogao zaraditi za šest godina. Zahvaljujući nastanku novih boja i materijala, bogate Rimljanke su nosile ogrtače izrađivane od indijskog plavog pamuka ili pak od kineske žute svile.

Premda su se povremeno pojavljivali novi stilovi, u proteklim razdobljima neki skupoceni odevni predmet obično je bio u modi i nosio se čitavog života. Promene su nastupale polako i obično su zahvatale samo više staleže. Međutim, sa industrijskom revolucijom moda je postala mnogo značajnija i za običan narod.

 Tokom 19. veka pojavile su se grane industrije koje su pravile odeću kako za bogate tako i za siromašne. Povećavao se broj kombinata s mehanizacijom za proizvodnju tkanina i odeće od pamuka i vune čija je cena opadala. Zahvaljujući mašinama za šivenje, proizvodnja odeće je postala jeftinija, a nove sintetičke farbe omogućile su mnogo veći izbor raznobojnih tkanina.

Društvene i tehnološke promene odigrale su još veću ulogu u izradi odeće za široku upotrebu. U zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike ljudi su imali više novca. Tako su se 1850-ih pojavili ženski modni časopisi, a ubrzo nakon toga se u robnim kućama prodavala konfekcijska odeća standardnih veličina. Takođe u 19. veku, Čarls Frederik Vort je počeo da priređuje modne revije na kojima su manekeni nosili odeću, izazivajući tako interes kod potencijalnih kupaca.

U 20. veku, nova sintetička vlakna kao što su veštačka svila, najlon i poliester, omogućila su proizvođačima da plasiraju više različitih materijala. Dizajniranje pomoću kompjutera olakšalo je osmišljavanje novih stilova, a zahvaljujući globalizaciji, novi modni trendovi gotovo istovremeno se pojavljuju na ulicama Tokija, Njujorka, Pariza i Sao Paula. U isto vreme, kreatori i proizvođači pronalaze nove načine da reklamiraju svoje proizvode.

Nekada su modom bili opčinjeni bogati ljudi, međutim, danas su to mlade osobe. Industrija odeće godišnje zarađuje stotine milijardi dolara, dok milioni mladih svakog meseca kupuju novu garderobu. a Ali, da li se iza toga kriju neke zamke?

[Fusnota]

[Okvir/Slike na stranama 4, 5]

 Ljudi koji diktiraju modu

Vekovima su kraljevi i velikaši postavljali određene standarde u odevanju. U 17. veku, francuski kralj Luj XIII počeo je da nosi periku da bi prikrio ćelavost. Ubrzo su mnogi evropski velikaši brijali glavu i nosili perike. To je bilo popularno više od jednog veka.

U 19. veku su časopisi za žene promovisali modne trendove, a uz njih su se čak nudili i jeftini šabloni po kojima su žene mogle same da šiju odeću. Narednog veka, zahvaljujući popularnosti filmova i televizije, filmske zvezde su postale svetski idoli i uvele su neke nove modne trendove. Takođe su i popularni muzičari isticali sasvim drugačije stilove koje su mnogi mladi odmah oponašali. U današnjem vremenu se malo toga promenilo. Modne kuće koriste revije, ekskluzivne časopise, reklamne panoe, izloge prodavnica i televizijske reklame kako bi podstakle želju za novom odećom.

[Slika]

Kralj Luj XIII

[Izvor]

From the book The Historian’s History of the World

[Slika na 4. strani]

Ovaj drevni egipatski odevni predmet od lana bio je jedan od modnih trendova koji se najduže zadržao

[Izvor]

Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Slika na 4. strani]

Žene u starom Rimu su nosile ogrtače

[Izvor]

From the book Historia del Traje, 1917

[Slika na stranama 4, 5]

Kimono se pojavio otprilike 650. n. e. i popularan je i danas

[Izvor]

From the newspaper La Ilustración Artística, Volume X, 1891

[Slika na 5. strani]

U proteklim razdobljima neki skupoceni odevni predmet obično je bio u modi i nosio se tokom čitavog života

[Izvor]

EclectiCollections

[Slika na 5. strani]

Industrijska revolucija je omogućila običnom narodu da pridaje veći značaj modi

[Izvor]

EclectiCollections