Mladi pitaju. . .

Da li da se istetoviram?

„Neke tetovaže su baš lepe. Prava su umetnička dela“ (Džejlin). a

„Dve godine sam maštala o tome kako bi izgledala moja prva tetovaža“ (Mišel).

TETOVAŽE se mogu videti na svakom koraku — ili barem tako izgleda. Njima se razmeću rok zvezde, sportisti, top-modeli i filmske zvezde. Mnogi tinejdžeri slede njihov primer i ponosno pokazuju tetovaže na ramenima, rukama, člancima i u predelu struka. Endru tvrdi: „Tetovaže su strava. Tvoja je stvar da li ćeš je imati ili ne.“

World Book Encyclopedia objašnjava: „Tetoviranje je postupak trajnog slikanja po telu. Vrši se ubadanjem kože pomoću zašiljenog štapića, koske ili igle umočene u pigment od prirodne boje.“

Iako je veoma teško napraviti tačnu statistiku, prema jednom izvoru u Sjedinjenim Državama 25 posto osoba uzrasta od 15 do 25 godina ima tetovažu. Sendi kaže: „To je veoma popularno.“ Zašto se nekim mladima toliko sviđaju tetovaže?

Zašto toliko popularno?

Neki smatraju da tetoviranje predstavlja upečatljiv način za izražavanje romantičnih osećanja. Mišel kaže: „Moj brat je na članku istetovirao ime svoje devojke.“ Pa, gde je tu problem? „Više se ne zabavlja s njom.“ Časopis Teen navodi da „doktori procenjuju da se više od 30 posto svih uklanjanja tetovaža vrši kod tinejdžerki koje žele da se otarase imena bivšeg dečka“.

Neki mladi gledaju na tetovaže kao na umetnička dela. Drugi ih smatraju simbolom nezavisnosti. „Ja upravljam svojim životom“, rekla je Džozi, a zatim je u vezi sa svojom tetovažom dodala: „To je bila jedina važnija odluka koju sam ikada donela.“ Tetoviranje omogućava nekim mladima da probaju nešto novo — da osete da imaju  kontrolu nad svojim izgledom. Tetovaže takođe mogu biti i simbol bunta ili alternativnog načina života. Zato neke od njih sadrže sramotne reči i slike ili provokativne slogane.

Pa ipak, većinu mladih je možda jednostavno povukao modni trend. Međutim, da li samo to što izgleda da svi imaju tetovažu znači da bi trebalo da je i ti imaš?

Drevna umetnost tetoviranja

Daleko od toga da je tetoviranje praksa novijeg datuma. U Egiptu i Libiji su pronađene mumije s tetovažama koje potiču iz vremena od nekoliko stotina godina pre Hrista. Takve mumije su pronađene i u Južnoj Americi. Mnogi istetovirani likovi su bili direktno povezani sa obožavanjem paganskih bogova. Istraživač Stiv Gilbert kaže da je „prvom poznatom tetovažom koja je slika nečega, a ne nešto apstraktno, predstavljen bog Bes koji je u egipatskoj mitologiji razuzdani bog terevenki.“

Značajno je to što je Mojsijevim zakonom Božjem narodu bilo zabranjeno da se tetovira. U Levitskoj 19:28 stoji: „Za mrtvacem ne režite se po telu svome, niti udarajte na se kakovih znakova [„ne tetovirajte po sebi znakove“, NW]. Ja sam Jehova.“ Paganski obožavaoci, kao na primer Egipćani, tetovirali su imena ili simbole svojih božanstava na grudima ili rukama. Pridržavajući se Jehovine zabrane u vezi s tetoviranim znakovima, Izraelci bi se razlikovali od ostalih naroda (Ponovljeni zakoni 14:1, 2).

Iako današnji hrišćani nisu pod Mojsijevim zakonom, zabrana koja se u njemu nalazi veoma je otrežnjavajuća (Efešanima 2:15; Kološanima 2:14, 15). Ukoliko si hrišćanin, sigurno ne želiš da praviš nikakve,  čak ni privremene znakove po svom telu koji vuku na paganstvo ili krivo obožavanje (2. Korinćanima 6:15-18).

Zdravstveni rizici

Treba da razmisliš i o zdravlju. Dr Robert Tamsik, vanredni profesor dermatologije, objašnjava: „Prilikom toga vi zapravo probijate kožu i unosite pigment u potkožni sloj. Iako igla samo malo prodire, svaki put kada probušite kožu, rizikujete da zaradite bakterijsku ili virusnu infekciju. Mislim da je [tetoviranje] uopšte gledano nešto veoma riskantno.“ Dr Tamsik nastavlja: „Čak i da ne dođe do infekcije, kada je pigment ispod kože uvek postoji opasnost od alergija, dermatitisa i alergijskih reakcija koje mogu prouzrokovati crvenilo kože, otoke, kraste i svrab.“

Uprkos tome što se tetovaže rade s namerom da budu trajne, primenjuju se razne metode za njihovo uklanjanje — lasersko (spaljivanje), hirurško (odsecanje), dermabrazija (brušenje kože žičanom četkom kako bi se uklonili pokožica i potkožni sloj), salabrazija (korišćenje slanog rastvora kojim se natapa tetovirana koža) i skarifikacija (uklanjanje tetovaže kiselinom i stvaranjem ožiljka na tom mestu). Ove metode su skupe i mogu biti veoma bolne. „Bolnije je ukloniti laserom tetovažu nego je uraditi“, kaže se u časopisu Teen.

Šta će drugi pomisliti?

Takođe bi trebalo da ozbiljno razmisliš o tome kako bi to što bi se istetovirao moglo da utiče na druge, s obzirom da se to mnogima ne sviđa (1. Korinćanima 10:29-33). Jedna devojka s Tajvana po imenu Li istetovirala se iz čistog ćefa kada je imala 16 godina. Ona je sada 21-godišnja službenica. „Smeta mi kako kolege zure u moju tetovažu“, priznaje Li. Britanski psihijatar Teodor Delrimpl kaže da je tetovaža za mnoge ljude „često vidljivi znak da osoba... pripada nekoj nasilnoj, brutalnoj, nedruštvenoj i kriminalnoj supkulturi.“

U jednom članku u časopisu American Demographics primećeno je nešto slično: „Očigledno je da većina Amerikanaca smatra da je vidljivo ukrašavanje tela opasno. Osamdeset pet posto [mladih] se slaže sa izjavom da ’ljudi koji imaju tetovažu na vidnom mestu... treba da budu svesni da će im ovaj oblik izražavanja samog sebe verovatno stvoriti neprilike u karijeri ili ličnim odnosima.‘“

Razmotri takođe da li bi tvoja odluka da se istetoviraš učvrstila ili potkopala ugled koji imaš kao hrišćanin? Može li to za druge predstavljati „povod za spoticanje“? (2. Korinćanima 6:3). Istina je da su se neki mladi istetovirali na delovima tela koji su prekriveni odećom. Možda čak ni njihovi roditelji ne znaju za te tajne tetovaže. Ali pazi! Hitan odlazak kod doktora ili jednostavno tuširanje u školi nakon časa fizičkog može tvoju tajnu učiniti opštepoznatom! Mnogo je bolje da se „u svemu... pošteno vladamo“ i da izbegavamo besmisleno obmanjivanje (Jevrejima 13:18).

Poput svih modnih trendova, i tetovaže mogu s vremenom izaći iz mode. Iskreno, postoji li nešto od odeće — bilo da su to farmerice, majica, odelo, haljina ili cipele — što ti se toliko sviđa da bi to nosio do kraja života? Naravno da ne! Stilovi, krojevi i boje se menjaju. Međutim, za razliku od odeće, tetovažu ne možeš svući. Osim toga, ono što smatraš da je „strava“ sa 16 godina, možda ti više neće biti toliko privlačno kada budeš imao 30 godina.

Mnogi su zažalili što su napravili trajne promene u svom izgledu. „Uradila sam tetovažu pre nego što sam saznala za Jehovu“, kaže Ejmi. „Trudim se da je sakrijem. Sramota me je kada se desi da je drugi u skupštini vide.“ Šta onda možemo reći? Razmisli pre nego što se istetoviraš. Nemoj doneti odluku zbog koje ćeš kasnije zažaliti.

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Tetovaže često odražavaju buntovan životni stil

[Slika na 26. strani]

Mnogi s vremenom zažale što su se istetovirali

[Slika na 27. strani]

Razmisli pre nego što se istetoviraš