„Godina Biblije“

U Austriji, Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, 2003. godina je proglašena za „godinu Biblije“. U nemačkom dnevnom listu Frankfurter Allgemeine Zeitung navodi se: „S obzirom da je godina Biblije prvi i poslednji put slavljena 1992, [crkve] žele podstaći ljude da posvete više pažnje ovoj ’knjizi života‘ kao i da istaknu kulturnu vrednost Svetog pisma.“

Prema časopisu Bibelreport od juna 2002, cela Biblija ili neki njeni delovi prevedeni su na 2 287 jezika. Procenjuje se da je do sada distribuisano oko pet milijardi Biblija. Ti ogromni napori jasno pokazuju koliko mnogi visoko vrednuju ovu knjigu.

Danas, većina ljudi možda ne veruje da je Biblija praktična. U stvari, mnogi smatraju da su biblijska merila staromodna i da su daleko od realnosti. Uprkos tome, crkve u Nemačkoj se nadaju da će u ovoj „godini Biblije“ ostvariti dva cilja — da će podstaći ljude da svoj život u većoj meri usklade s biblijskim merilima i da će rasplamsati oduševljenje za Bibliju kod onih koji su se otuđili od crkve.

Pročitati Bibliju od početka do kraja nije mali poduhvat, ali je sigurno dobar način da se razume suština Pisma. Međutim, osoba koja želi da izvuče najveću korist iz Biblije mora imati na umu izjavu iz 2. Timoteju 3:16, 17: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo.“

Nemački pesnik Johan Volfgang fon Gete (1749-1832) je rekao: „Uveren sam da čovek postaje sve oduševljeniji Biblijom što je više razume.“ Zaista, samo u Božjoj Reči možemo pronaći pravo objašnjenje za to odakle dolazimo, zašto smo ovde i šta nam donosi budućnost! (Isaija 46:9, 10).

[Izvor slike na 31. strani]

Iz knjige Bildersaal deutscher Geschichte